Rumunija, još jedan korak ka Šengenu (06.10.2022)

Tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu, u sredu je održana debata posvećena pristupanju Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. Rumunski poslanici u Evropskom parlamentu podržali su, u kontekstu u kome ispunjavaju sve neophodne tehničke uslove od 2011. godine, najbrži mogući pristup dve države šengenskom prostoru. ,,Ove godine, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Rumunija je primila preko milion ukrajinskih izbeglica. Rumunija može da obezbedi granicu šengenske zone u bilo kojim uslovima. Uključivanje dve zemlje učiniće čitavu Evropsku uniju bezbednijom“, rekao je u svojoj intervenciji evropski poslanik Zigfrid Murešan. Njegov kolega, Dan Nika, okvalifikovao je trenutnu situaciju kao ponižavajuću i nepodnošljivu za Bukurešt i pozvao na evropsku solidarnost. Evropski poslanik Euđen Tomak upitao je kome služi zadržavanje Rumunije i Bugarske van granica EU?“ Pre 11 godina donet je zaključak da su Rumunija i Bugarska spremne za pristupanje šengenskom prostoru, ali 2022. još imamo ovu diskusiju“, dodao je Kristijan Terheš, reagujući na izjave nemačkog poslanika Gvida Rajla koji je tvrdio da Rumunija i Bugarska ne treba biti prihvaćene u Šengen i da je njihov prijem u EU takođe bio greška. Dačijan Čološ je odgovorio nemačkom evroposlaniku rekavši da ako Rumunija ne bi besprekorno upravljala situacijom ukrajinskih izbeglica koje su stigle na granicu, onda bi se zaista videlo šta znači Divlji zapad“ sa kojim je nemački zvaničnik uporedio Rumuniju. Bilo je samo nekoliko predstavnika krajnje desnih partija u Italiji koji su se protivili proširenju šengenskog prostora, strahujući od masovnih migracija, ali većina poslanika Evropskog parlamenta koji su uzeli reč složila se da Rumunija i Bugarska treba da se pridruže Šengenu. prvi put da poslanici Evropskog parlamenta kažu da su dve države spremne za ovaj korak. Evropska komisija već duže vreme govori isto. Međutim, odluka je u rukama Saveta. Tokom debate češko predsedavanje Savetom EU dalo je uveravanja da ulaže napore da u decembru, na zimskom zasedanju, bude usvojena odluka o pristupanju Rumunije i Bugarske, rekao je češki ministar evropskih poslova, Mikulaš Bek, okončanje proširenja Šengena predstavljao bi važnu fazu u funkcionisanju zone slobodnog kretanja. U tom kontekstu, češko predsedništvo je najavilo da će sledeće nedelje organizovati misiju eksperata u dve zemlje, sa predstavnicima Komisije, koji će proceniti u kojoj meri su primenjeni glavni delovi šengenskog zakonodavstva. A potpredsednik Evropske Komisije za promociju evropskog načina života, Margaritis Šinas, podsetio je da su Rumunija i Bugarska odavno ispunile tehničke kriterijume za ulazak u šengenski prostor

Daniela Budu, 06.10.2022, 12:34

Tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu, u sredu je održana debata posvećena pristupanju Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. Rumunski poslanici u Evropskom parlamentu podržali su, u kontekstu u kome ispunjavaju sve neophodne tehničke uslove od 2011. godine, najbrži mogući pristup dve države šengenskom prostoru. ,,Ove godine, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Rumunija je primila preko milion ukrajinskih izbeglica. Rumunija može da obezbedi granicu šengenske zone u bilo kojim uslovima. Uključivanje dve zemlje učiniće čitavu Evropsku uniju bezbednijom“, rekao je u svojoj intervenciji evropski poslanik Zigfrid Murešan. Njegov kolega, Dan Nika, okvalifikovao je trenutnu situaciju kao ponižavajuću i nepodnošljivu za Bukurešt i pozvao na evropsku solidarnost. Evropski poslanik Euđen Tomak upitao je kome služi zadržavanje Rumunije i Bugarske van granica EU?“ Pre 11 godina donet je zaključak da su Rumunija i Bugarska spremne za pristupanje šengenskom prostoru, ali 2022. još imamo ovu diskusiju“, dodao je Kristijan Terheš, reagujući na izjave nemačkog poslanika Gvida Rajla koji je tvrdio da Rumunija i Bugarska ne treba biti prihvaćene u Šengen i da je njihov prijem u EU takođe bio greška. Dačijan Čološ je odgovorio nemačkom evroposlaniku rekavši da ako Rumunija ne bi besprekorno upravljala situacijom ukrajinskih izbeglica koje su stigle na granicu, onda bi se zaista videlo šta znači Divlji zapad“ sa kojim je nemački zvaničnik uporedio Rumuniju. Bilo je samo nekoliko predstavnika krajnje desnih partija u Italiji koji su se protivili proširenju šengenskog prostora, strahujući od masovnih migracija, ali većina poslanika Evropskog parlamenta koji su uzeli reč složila se da Rumunija i Bugarska treba da se pridruže Šengenu. prvi put da poslanici Evropskog parlamenta kažu da su dve države spremne za ovaj korak. Evropska komisija već duže vreme govori isto. Međutim, odluka je u rukama Saveta. Tokom debate češko predsedavanje Savetom EU dalo je uveravanja da ulaže napore da u decembru, na zimskom zasedanju, bude usvojena odluka o pristupanju Rumunije i Bugarske, rekao je češki ministar evropskih poslova, Mikulaš Bek, okončanje proširenja Šengena predstavljao bi važnu fazu u funkcionisanju zone slobodnog kretanja. U tom kontekstu, češko predsedništvo je najavilo da će sledeće nedelje organizovati misiju eksperata u dve zemlje, sa predstavnicima Komisije, koji će proceniti u kojoj meri su primenjeni glavni delovi šengenskog zakonodavstva. A potpredsednik Evropske Komisije za promociju evropskog načina života, Margaritis Šinas, podsetio je da su Rumunija i Bugarska odavno ispunile tehničke kriterijume za ulazak u šengenski prostor