Saveti za Rumunsku ekonomiju
Najduže na funkciji među svim ključnim ličnostima postkomunističke Rumunije je guverner Centralne banke Mugur Isaresku. Rođen 1949. godine, Isaresku je ujedno i šef centralne banke sa najdužim stažem na svetu, pošto je guverner od 1990. godine. Godine 1999. otišao je na godinu dana kao nezavisni, da bi vodio tadašnju koalicionu vladu desnog centra, a zatim se kandidovao, neuspešno, na predsedničkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54%. Nakon toga se vratio na mesto guvernera, sa kojom se poistovećuje skoro četvrt veka. Možda ga ne simpatišu svi, ali niko ne osporava njegovu kompetentnost i predanost. Isaresku je za više od tri decenije imao bezbroj efemernih sagovornika na čelu vlade ili ministarstva finansija, pa njegove izjave imaju potpuno drugačiju težinu od naglašenih floskula koje su političari iznosili kada inaugurišu svoje mandate i koje gotovo nikada ne poštuju.
Bogdan Matei, 16.06.2023, 14:57
Najduže na funkciji među svim ključnim ličnostima postkomunističke Rumunije je guverner Centralne banke Mugur Isaresku. Rođen 1949. godine, Isaresku je ujedno i šef centralne banke sa najdužim stažem na svetu, pošto je guverner od 1990. godine. Godine 1999. otišao je na godinu dana kao nezavisni, da bi vodio tadašnju koalicionu vladu desnog centra, a zatim se kandidovao, neuspešno, na predsedničkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54%. Nakon toga se vratio na mesto guvernera, sa kojom se poistovećuje skoro četvrt veka. Možda ga ne simpatišu svi, ali niko ne osporava njegovu kompetentnost i predanost. Isaresku je za više od tri decenije imao bezbroj efemernih sagovornika na čelu vlade ili ministarstva finansija, pa njegove izjave imaju potpuno drugačiju težinu od naglašenih floskula koje su političari iznosili kada inaugurišu svoje mandate i koje gotovo nikada ne poštuju.
Na dan postavljanja nove vlade koalicije Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL), koju predvodi socijaldemokratski lider Marčel Čolaku, guverner centralne banke tražio je od donosioca političkih odluka ono šta je nazvao racionalnim razmišljanjem. Na debati posvećenoj perspektivama rumunske privrede, on je pomenuo dva pravca prema kojima bi svaka strategija razvoja zemlje trebalo da bude orijentisana: koordinacija sa evropskom ekonomijom i balansiranje ponude sa domaćom potražnjom. Poljoprivreda, pojedine industrijske grane ili zelena energija, kaže on, treba da budu prioritetne oblasti i da postanu relevantnije na tržištima, čak i otpornije, u uslovima žestoke konkurencije u nekim slučajevima, kao što je tržište hrane. Guverner priznaje, između ostalog, da se pita kako je Rumunija stigla do tolikog uvoza hrane, s obzirom da ima značajan poljoprivredni potencijal.
Perspektivu poslovnog okruženja predstavio je predsednik Privredne komore Rumunije Mihaj Daraban, koji smatra da održiv ekonomski model mora poći od ideje udruživanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, koji registruje značajan deficit u međunarodnoj trgovini zemlje. Poljska, primećuje on, sa trećinom više površine od Rumunije, ima 90.000 poljoprivrednika. Rumunija ima 796.000, od kojih je većina sa malim gazdinstvima, i u ovim uslovima je veoma teško razgovarati o konkurentnosti” — kaže čelnik Privredne komore, kojeg ekonomski mediji nazivaju šefom šefova”. On se zalaže i za administrativno-teritorijalnu reorganizaciju Rumunije, odnosno smanjenje broja opština i okruga, spajanjem, i, implicitno, za smanjenje troškova nastalih usled naduvane, neefikasne i užasno skupe lokalne administracije.
