Sećanje na Kralja Mihaj I
Širom zemlje i u rumunskim zajednicama van granica, Rumuni komemorišu danas poslednjeg suverena kralja Mihaja I, koji je preminuo 5 decembra 2017, u 96. godini u svojoj rezidenciji u Švajcarskoj. Njegova biografija se podudara sa nedavnom istorijom Rumunije, koje je i herojska i tragična istovremeno. Mihai I je bio poslednji šef države još za vreme Drugog svetskog rata. I bio je i poseldenji suveren nemačke dinastije Hohenzollern-Sigmaringen, koja je ustoličena u Bukureštu 1866. godine koja je konstituisala modernu Rumuniju. Rođen 25. oktobra 1921, Mihaj I je bio formalno na vlasti, od 1927 do 1930, kada je posle smrti njegovog dede Ferdinanda Ujedinitelja, zemljom vladao savet regenata. Postao je suveren u pravom smislu reči 1940 gpodine, nakon što je njegov nepopularni otac Karol II abdicirao, a koji je uveo korumpuiranu i krvavu kraljevsku dikaturu, i koji je bez velike borbe ustupio delove teritorija koje su krajem I svetskog rata ušle pod vlasti Bukurešta – Besarabiju, severni deo Bukovine, severni deo Transilvanije, i južni deo Dobrudže. Smatran nezrelim i nespremnim za preuzimanje rukovodstva, Mihaj je dugo ostao u senci, pro-neamčki orijentiisanog maršala Jona Antoneskua. Posle 23. avgusta 1944. kada je Crvena Armija ušla u Rumuniju i pretila da će sravnati Bukurešt sa zemljom, sa velikom hrabrošću, kralj je odlučio hapšenje maršala, napuštanje Osovine i pridruženje antinacističkoj koaliciji. Isotirčari imaju jednako mišljenje po ovom pitanju: njegova odluka je uskratila rat u Evropi za skoro pola godine i spasila stotine hiljada života. Tri godine kasnije, kada je država bila pod ruskom okupacijom i na njenom čelu je bila marionetska komunistička vlada kralj je odlučio da abdicira i da krene putem izgnanstva na Zapad. On je podržao aktivnosti Nacionalnog rumunskog komiteta, koji je predstavljen kao vlada u egzilu, mada zapadne demokratije mu nisu nikad priznale ovaj karakter. Do antikomunističke revolucije iz 1989, politička policija komunističkog režima Sekuritatea stalno ga je držala pod nadzorom. Suveren se vratio u zemlju tek 1997, kada mu je vraćeno rumunsko državljanstvo koje su mu oduzeli komunisti i jedan deo imovine. Kralj Mihaj je promovisao u svojstvu specijalnog amabasadora u zapadnim kancelarijama prijem Rumunije u NATO 2004 i u EU 2007. Njegova prva ćerka, princeza Margareta, je njegova naslednica i čuvar Rumunske kraljevske krune. ,,Ne vidim današnju Rumuniju kao nasledstvo od naših roditelja, već kao državu koju smo pozajmili od naše dece’’’ kazao je u jednoj od svojih poslednjih izjava poslednji rumunski kralj.
Bogdan Matei, 05.12.2018, 15:12
Širom zemlje i u rumunskim zajednicama van granica, Rumuni komemorišu danas poslednjeg suverena kralja Mihaja I, koji je preminuo 5 decembra 2017, u 96. godini u svojoj rezidenciji u Švajcarskoj. Njegova biografija se podudara sa nedavnom istorijom Rumunije, koje je i herojska i tragična istovremeno. Mihai I je bio poslednji šef države još za vreme Drugog svetskog rata. I bio je i poseldenji suveren nemačke dinastije Hohenzollern-Sigmaringen, koja je ustoličena u Bukureštu 1866. godine koja je konstituisala modernu Rumuniju. Rođen 25. oktobra 1921, Mihaj I je bio formalno na vlasti, od 1927 do 1930, kada je posle smrti njegovog dede Ferdinanda Ujedinitelja, zemljom vladao savet regenata. Postao je suveren u pravom smislu reči 1940 gpodine, nakon što je njegov nepopularni otac Karol II abdicirao, a koji je uveo korumpuiranu i krvavu kraljevsku dikaturu, i koji je bez velike borbe ustupio delove teritorija koje su krajem I svetskog rata ušle pod vlasti Bukurešta – Besarabiju, severni deo Bukovine, severni deo Transilvanije, i južni deo Dobrudže. Smatran nezrelim i nespremnim za preuzimanje rukovodstva, Mihaj je dugo ostao u senci, pro-neamčki orijentiisanog maršala Jona Antoneskua. Posle 23. avgusta 1944. kada je Crvena Armija ušla u Rumuniju i pretila da će sravnati Bukurešt sa zemljom, sa velikom hrabrošću, kralj je odlučio hapšenje maršala, napuštanje Osovine i pridruženje antinacističkoj koaliciji. Isotirčari imaju jednako mišljenje po ovom pitanju: njegova odluka je uskratila rat u Evropi za skoro pola godine i spasila stotine hiljada života. Tri godine kasnije, kada je država bila pod ruskom okupacijom i na njenom čelu je bila marionetska komunistička vlada kralj je odlučio da abdicira i da krene putem izgnanstva na Zapad. On je podržao aktivnosti Nacionalnog rumunskog komiteta, koji je predstavljen kao vlada u egzilu, mada zapadne demokratije mu nisu nikad priznale ovaj karakter. Do antikomunističke revolucije iz 1989, politička policija komunističkog režima Sekuritatea stalno ga je držala pod nadzorom. Suveren se vratio u zemlju tek 1997, kada mu je vraćeno rumunsko državljanstvo koje su mu oduzeli komunisti i jedan deo imovine. Kralj Mihaj je promovisao u svojstvu specijalnog amabasadora u zapadnim kancelarijama prijem Rumunije u NATO 2004 i u EU 2007. Njegova prva ćerka, princeza Margareta, je njegova naslednica i čuvar Rumunske kraljevske krune. ,,Ne vidim današnju Rumuniju kao nasledstvo od naših roditelja, već kao državu koju smo pozajmili od naše dece’’’ kazao je u jednoj od svojih poslednjih izjava poslednji rumunski kralj.
