Solidarnost sa ukrajinskim izbeglicama

Rat Rusije protiv Ukrajine, doveo je do nevinih žrtvava a mnogi ukrajinci su pobegli da pokušaju da spase sopstvene živote.Većina izbeglica su žene, deca, starci ili osobe sa invaliditetom. Muškarci između 18 i 60 godina ostali su kod kuće da herojski brane svoju zemlju od invazije koju je naredio predsednik Rusije Vladimir Putin. Bolne su slike uplašenih ljudi koji žele da pobegnu i ostanu živi. U ukrajinskim gradovima stanice su postale premale za one koji beže od ofanzive ruske vojske. Oni pokušaju da se ukrcaju u voz i pobegnu što dalje od Ukrajine što upravo predstavlja njihovu borbenost. Odmah po početku invazije, tačnije od petka, saobraćajne gužve na putu su velike pa samim tim usporavaju begstvo civila. Usporeni saobraćaj, ali i nedostatak benzina ili dizela, naterali su mnoge da ostave automobile blizu granica i odluče da pešače desetine kilometara do carine gde mogu da traže azil u više zemalja. Rumunija kao država Evropske Unije ima najdužu granicu sa Ukrajinom, koja joj je sused na severu i jugoistoku. Između dve zemlje postoji čak 19 stalnih graničnih prelaza – automobilskih, železničkih, pešačkih i/ili rečnih. Od kraja prošle nedelje, oni koji su bili zahvaćeni fluksom izbeglica bili su posebno oni u Sigetu Marmacijei i Siretu, na severu, i oni iz Isakče, na jugoistoku. Ljudi dolaze iz svih regiona Ukrajine. Neki odlaze kod rođaka ili poznanika iz Rumunije, znajući da u Ukrajini postoji značajna rumunska etnička zajednica. Druge izbeglice traže azil u Rumuniji ili se sele u druge evropske zemlje. Broj osoba koje beže od rata naglo je porastao od nedelje popodne, nakon što su carinske procedure, koje su u početku bile komplikovanije na ukrajinskoj strani, a koje su naknadno pojednostavljene. Odmah po prelasku granice u Rumuniji postavljeni su privremeni mobilni kampovi, a u uređenim šatorima ljudi dobijaju hranu, odeću, sredstva za ličnu higijenu, primarnu ili hitnu medicinsku pomoć. Što se tiče solidarnosti običnih Rumuna, ona je impresivna! Volonteri iz cele zemlje – obični građani ili poslovni ljudi, kompanije, nevladine organizacije ili verske zajednice – pomažu koliko mogu, od hrane i vode do besplatnog prevoza ili bespatnog smeštaja na neodređeno vreme. Crveni krst Rumunije donira hranu i lekove i pomaže izbeglicama da stupe u kontakt sa rođacima koji su ostali preko granice. IT stručnjaci su kao dokaz podrške izbeglicama izgradili kompjutersku platformu dopomoha.ro (sto značiʹpomoć na ukrajinskom),dostupnu na ukrajinskom, rumunskom, engleskom i ruskom jeziku, koja pruža informacije o proceduri ulaska u Rumuniju, postupcima azila, pravima i obavezama podnosilaca zahteva, kao i resurse kojima mogu pristupiti. Najvažnija podrška Ukrajini je materijalna ali i moralna podrška ne zaostaje i veoma je bitna. U Bukureštu, kao i u mnogim drugim gradovima širom sveta, Rumuni su se solidarisali sa ukrajinskim narodom ispred Ukrajinske Ambasade, a protestovali su ispred Ambasade Rusije protiv agresije na Ukrajinu.

Roxana Vasile, 28.02.2022, 13:09

Rat Rusije protiv Ukrajine, doveo je do nevinih žrtvava a mnogi ukrajinci su pobegli da pokušaju da spase sopstvene živote.Većina izbeglica su žene, deca, starci ili osobe sa invaliditetom. Muškarci između 18 i 60 godina ostali su kod kuće da herojski brane svoju zemlju od invazije koju je naredio predsednik Rusije Vladimir Putin. Bolne su slike uplašenih ljudi koji žele da pobegnu i ostanu živi. U ukrajinskim gradovima stanice su postale premale za one koji beže od ofanzive ruske vojske. Oni pokušaju da se ukrcaju u voz i pobegnu što dalje od Ukrajine što upravo predstavlja njihovu borbenost. Odmah po početku invazije, tačnije od petka, saobraćajne gužve na putu su velike pa samim tim usporavaju begstvo civila. Usporeni saobraćaj, ali i nedostatak benzina ili dizela, naterali su mnoge da ostave automobile blizu granica i odluče da pešače desetine kilometara do carine gde mogu da traže azil u više zemalja. Rumunija kao država Evropske Unije ima najdužu granicu sa Ukrajinom, koja joj je sused na severu i jugoistoku. Između dve zemlje postoji čak 19 stalnih graničnih prelaza – automobilskih, železničkih, pešačkih i/ili rečnih. Od kraja prošle nedelje, oni koji su bili zahvaćeni fluksom izbeglica bili su posebno oni u Sigetu Marmacijei i Siretu, na severu, i oni iz Isakče, na jugoistoku. Ljudi dolaze iz svih regiona Ukrajine. Neki odlaze kod rođaka ili poznanika iz Rumunije, znajući da u Ukrajini postoji značajna rumunska etnička zajednica. Druge izbeglice traže azil u Rumuniji ili se sele u druge evropske zemlje. Broj osoba koje beže od rata naglo je porastao od nedelje popodne, nakon što su carinske procedure, koje su u početku bile komplikovanije na ukrajinskoj strani, a koje su naknadno pojednostavljene. Odmah po prelasku granice u Rumuniji postavljeni su privremeni mobilni kampovi, a u uređenim šatorima ljudi dobijaju hranu, odeću, sredstva za ličnu higijenu, primarnu ili hitnu medicinsku pomoć. Što se tiče solidarnosti običnih Rumuna, ona je impresivna! Volonteri iz cele zemlje – obični građani ili poslovni ljudi, kompanije, nevladine organizacije ili verske zajednice – pomažu koliko mogu, od hrane i vode do besplatnog prevoza ili bespatnog smeštaja na neodređeno vreme. Crveni krst Rumunije donira hranu i lekove i pomaže izbeglicama da stupe u kontakt sa rođacima koji su ostali preko granice. IT stručnjaci su kao dokaz podrške izbeglicama izgradili kompjutersku platformu dopomoha.ro (sto značiʹpomoć na ukrajinskom),dostupnu na ukrajinskom, rumunskom, engleskom i ruskom jeziku, koja pruža informacije o proceduri ulaska u Rumuniju, postupcima azila, pravima i obavezama podnosilaca zahteva, kao i resurse kojima mogu pristupiti. Najvažnija podrška Ukrajini je materijalna ali i moralna podrška ne zaostaje i veoma je bitna. U Bukureštu, kao i u mnogim drugim gradovima širom sveta, Rumuni su se solidarisali sa ukrajinskim narodom ispred Ukrajinske Ambasade, a protestovali su ispred Ambasade Rusije protiv agresije na Ukrajinu.