Šta žele građani od budućih evropskih izbora?
U maju sledeće godine u svim državama Unije organizovaće se izbori za Evropski Parlament. Imigracija iz zemalja van Evropske Unije sa svojim toksičkim pandanom u vidu nacional-populističkih trendova, odstupanja od vladavine zakona, budžet Evropske Unije ili efekti Bregzita biće dominantne u kampanjama u mnogim zemljama članicama Unije. U istraživanju Eurobarometra, koje je objavljeno u ponedeljak, Evropljani su bili ispitivani ne o temama kampanja, već o njihovom kvalitetu. Postavljena su pitanja kao što su namera da se izađe na glasanje, zabrinutost po pitanju izbornih prevara i manipulacija. Istraživanje je pokazalo da je faktor koji utiče na želju građana da izađu na glasanje na ovim izborima veće prisustvo mladih i žena na izbornim listama.
Ştefan Stoica, 27.11.2018, 15:34
U maju sledeće godine u svim državama Unije organizovaće se izbori za Evropski Parlament. Imigracija iz zemalja van Evropske Unije sa svojim toksičkim pandanom u vidu nacional-populističkih trendova, odstupanja od vladavine zakona, budžet Evropske Unije ili efekti Bregzita biće dominantne u kampanjama u mnogim zemljama članicama Unije. U istraživanju Eurobarometra, koje je objavljeno u ponedeljak, Evropljani su bili ispitivani ne o temama kampanja, već o njihovom kvalitetu. Postavljena su pitanja kao što su namera da se izađe na glasanje, zabrinutost po pitanju izbornih prevara i manipulacija. Istraživanje je pokazalo da je faktor koji utiče na želju građana da izađu na glasanje na ovim izborima veće prisustvo mladih i žena na izbornim listama.
Na pitanje o zabrinutosti Evropljana po pitanju izbora, najčešće su pominjane mogućnost prevare i sajber-napadi. Skoro dve trećine je izjasnilo zabrinutost po pitanju teškoća koje imaju neke grupe glasača da ostvare svoje pravo na glas, kao što su osobe sa invaliditetom ili starije osobe, a više od polovine ispitanika je izrazilo zabrinutost prema mogućem spoljnom uticaju na glasače, kao što su kriminalne grupe ili zemlje van Unije. Rumuni su među najzabrinutijim Evropljanima kad je reč o transparentnosti izbornih kampanja, a njihovi najveći strahovi potiču iz iskustva. U ove tri decenije postkomunističke demokratije Rumunija se suočila u različitim izbornim procesima sa pokušajima prevare i uticanja na glasanje, sa izbornom manipulacijom ili višestrukim glasanjem.
Sve ovo se ogleda u istraživanju Eurobarometra objavljenog u ponedeljak. Skoro dve trećine Rumuna – znatno iznad evropskog proseka, koji je ispod 50 % – strahuju da će na izborima za Evropski Parlament glasati ljudi koji nemaju pravo na glas ili da će postojati glasači koji će glasati po dva puta. U sličnim proporcijama, što ih postavlja na prvo mesto među Evropljanima kad je reč o strahovima vezanim za izbore, rumunski ispitanici su rekli da su ljudi primorani da glasaju na određeni način, da će glasanje biti manipulisano kibernetički ili da će glasovi biti kupljeni, a krajnji rezultat manipulisan. Glavni razlozi zbog kojih Rumuni izlaze na glasanje je mnogo mladih na izbornim listama, bolja informisanost po pitanju Evropske Unije i njen uticaj na njihove živote, više žena među kandidatima i veliki broj kandidata iz političkih grupa koje su slabije zastupljene.
Ljudi su zaista zabrinuti po pitanju dezinformisanja. Dobra stvar je što sve više građana ima kritički stav prema informacijama koje dobijaju. Svi mi, i institucije Evropske Unije i države članice treba da zaštitimo izbore i da ojačamo našu demokratiju“, rekao je o rezultatima Eurobarometra potpredsednik Evropske Komisije Frans Timerman.
