Stabilne ekonomske perspektive (18.03.2019)

Rejting agencija Standard i Purs potvrdila je kratkoročni i srednjoročni kreditni rejting Rumunij na BBB-/A-3 sa stabilnom perspektivom. Agencija smatra da će ove godine rumunska privreda usporiti rast na 3,5% zbog smanjene spoljne potražnje i nedovoljnih privatnih investicija. Po oceni Standard i Pursa prošle godine ritam privrednog rasta Rumunije smanjen je sa rekordnih 7% u 2017. godini, kada su fiskalne stimulacije i povoljni spoljni uslovi podsticali ekonomski bum zemlje, na 4,1% prošle godine. Za 2020-2022 Standard i Purs prognozira umereni rast od 3%. Buduća trajektorija rasta zavisi od uspeha institucinalnih reformi i domaćih investicija. Standard i Purs ističe da je u Rumuniji medju školovaniim mladim ljudima, obrazovanoj radnoj snazi izražen migratski trend kao I percepcija o sumornoj perspektivi ako se ne poboljšaju opšti životni uslovi. Ako rumunske vlasti neće preduzeti mere za povratak rumunskih radnika iz inostranstva, neće osigurati trajektoriju solidnijeg privrednog rasta i sprečiti održiv ritam starenja stanovništva. Rejting agencija upozorava i na fiskalne pritiske ako se ne preduzmu mere korekcije. Deficit tekućeg računa platnog bilansa povećaće se se najverovatnije na 5% bruto nacionalnog proizvoda-navodi Standart i Purs. Kredibilitet Narodne Banke Rumunije je i dalje na visokom nivou i očekivani amandmani na bankarski porez će verovatno osigurati efikasnost politika. Agencija prognozira da će opsti državni deficit iznositi 3,3% u 2019. godini i 3,5 % u 2020. godini. Odluka rejting agencije da zadrži kreditni rejting Rumunije je korektna i priznaje i potvrdjuje ekonomske prilike u Rumuniji-smatra ministar za finansije Eudjen Teodorović. Po rečima rumunskog zvaničnika jake strane Rumunije, koje su doprinele donošenju ove odluke, su umereni društveni i inostrani dug kao i prespektiva privrednog rasta. Recimo na kraju da se državni budžet za 2019. godinu, nedavno usvojen u Parlamentu i potpisan od strane predsednika Klausa Johanisa, bazira na privrednom rastu od 5,5%, budžetskom deficitu od 2,7% i bruto društvenom proizvodu od oko 200 miliardi evra.

Daniela Budu, 18.03.2019, 11:40

Rejting agencija Standard i Purs potvrdila je kratkoročni i srednjoročni kreditni rejting Rumunij na BBB-/A-3 sa stabilnom perspektivom. Agencija smatra da će ove godine rumunska privreda usporiti rast na 3,5% zbog smanjene spoljne potražnje i nedovoljnih privatnih investicija. Po oceni Standard i Pursa prošle godine ritam privrednog rasta Rumunije smanjen je sa rekordnih 7% u 2017. godini, kada su fiskalne stimulacije i povoljni spoljni uslovi podsticali ekonomski bum zemlje, na 4,1% prošle godine. Za 2020-2022 Standard i Purs prognozira umereni rast od 3%. Buduća trajektorija rasta zavisi od uspeha institucinalnih reformi i domaćih investicija. Standard i Purs ističe da je u Rumuniji medju školovaniim mladim ljudima, obrazovanoj radnoj snazi izražen migratski trend kao I percepcija o sumornoj perspektivi ako se ne poboljšaju opšti životni uslovi. Ako rumunske vlasti neće preduzeti mere za povratak rumunskih radnika iz inostranstva, neće osigurati trajektoriju solidnijeg privrednog rasta i sprečiti održiv ritam starenja stanovništva. Rejting agencija upozorava i na fiskalne pritiske ako se ne preduzmu mere korekcije. Deficit tekućeg računa platnog bilansa povećaće se se najverovatnije na 5% bruto nacionalnog proizvoda-navodi Standart i Purs. Kredibilitet Narodne Banke Rumunije je i dalje na visokom nivou i očekivani amandmani na bankarski porez će verovatno osigurati efikasnost politika. Agencija prognozira da će opsti državni deficit iznositi 3,3% u 2019. godini i 3,5 % u 2020. godini. Odluka rejting agencije da zadrži kreditni rejting Rumunije je korektna i priznaje i potvrdjuje ekonomske prilike u Rumuniji-smatra ministar za finansije Eudjen Teodorović. Po rečima rumunskog zvaničnika jake strane Rumunije, koje su doprinele donošenju ove odluke, su umereni društveni i inostrani dug kao i prespektiva privrednog rasta. Recimo na kraju da se državni budžet za 2019. godinu, nedavno usvojen u Parlamentu i potpisan od strane predsednika Klausa Johanisa, bazira na privrednom rastu od 5,5%, budžetskom deficitu od 2,7% i bruto društvenom proizvodu od oko 200 miliardi evra.