Tehnička istorija Rumunske radiodifuzije
Od osnivanja, Rumunska radiodifuzija prošla je kroz sve tehničke etape, od starih ploča do kompjutera. Iako su za tehničko opremanje najzainteresovaniji stručnjaci, tehnička istorija Radiodifuzije nije manje važna od uredjivačke. U tehničkoj istorii Radiodifuzije postoji nekoliko etapa. Prva, izmedju dva svetska rata, je etapa početka Radiodifuzije. Radiotelefonsko i difuzno društvo Rumunije, kako se tada zvalo, poručilo je firmi «Marconis Wirelles Telegraph Company Limited» iz Londona radiostanicu snage 12 kilovata. Na površini od 10 hektara, u naselju Baneasa, u blizini Bukurešta, postavljen je odašiljac.
Steliu Lambru, 01.10.2016, 03:36
Od osnivanja, Rumunska radiodifuzija prošla je kroz sve tehničke etape, od starih ploča do kompjutera. Iako su za tehničko opremanje najzainteresovaniji stručnjaci, tehnička istorija Radiodifuzije nije manje važna od uredjivačke. U tehničkoj istorii Radiodifuzije postoji nekoliko etapa. Prva, izmedju dva svetska rata, je etapa početka Radiodifuzije. Radiotelefonsko i difuzno društvo Rumunije, kako se tada zvalo, poručilo je firmi «Marconis Wirelles Telegraph Company Limited» iz Londona radiostanicu snage 12 kilovata. Na površini od 10 hektara, u naselju Baneasa, u blizini Bukurešta, postavljen je odašiljac.
Prva emisija Radija Rumunija emitovana je u četvrtak 1. novembra 1928. godine u 17,00 časova, po lokalnom vremenu, na talasnoj dužini od 401,6 metara, jačine 0,15 kilovata. Emisiju je otvorio profesor-inženjer Dragomir Hurmuzesku, predsednik Upravnog odbora. Posle rata, tehnička oprema ostala je delimično na istom nivou, a nova oprema nabavljena je isključivo iz socijalističkih zemalja: Ukrajine i Demokratske Republike Nemačke. Nakon rata, podignuta je sadašnja zgrada Radija, koja je puštena u rad 1954. godine. Od 1970. godine Rumunija je počela da nabavlja opremu sa Zapada, a od 1990. počela je informatizacija rumunskog radiodifuznog društva.
Inženjer Ilije Dragan radio je više od 40 godina u rumunskoj radiodifuziji. 2000. godine Centar za usmenu istoriju Rumunske Radiodifuzije napravio je intervju o istoriji tehničkog opremanja radija. 1958. godine Ilije Dragan se zaposlio na radiju, kada je oprema bila na nivou 1950: «Sećam se da smo emitovali sa opremom na bazi elektronskih katodnih cevi i da bismo imali rezervno napajanje koristili smo baterije od 110 volti, takozvane cigle. Po obimu, ove cevi su bile kao dve cigle jedna preko druge. Kada smo snimali poljoprivredne emisije urednici i tehničari morali su da nose celu opremu tešku 35 kilograma.»
Imali smo mali broj reportažnih kola, tačnije specijalnih mašina, rekao je Ilije Dragan i dodao: «Kada sam ja došao u eksplotaciji su bila velika reportažna kola, marke Mercedes iz 1938. godine, koji smo mi retko koristili u redovnoj eksploataciji, i jedna kabina za spikera. Koristili smo ga samo za složene prenose, za 1. maj i 23. avgust. Tamo smo postavili opremu dve nedelje pre dogadjaja, vukli kablove i opremu.»
Ilije Dragan se priseća i direktnog prenosa govora predsednika Nikolaja Caušeskua iz 1968. godine, kada je ovaj osudio intervenciju Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj: «Zvali su nas da hitno dodjemo. Imali smo reportažna kola, opremu smo instalirali u veoma teškim uslovima, jer je stanovništvo počelo masovno da stigne. Bila je velika gužva, ali uspeli smo da realizujemo dvaipočasovni direktan prenos za celu Rumuniju i inostranstvo.»
Radio Rumunija, koja 1. novembra obeležava 88 godina postojanja, je najstarija medijska ustanova u našoj zemlji sa čijim je stanovništvom zajedno prošla kroz složenu istoriju 20. veka.
