Generalizovana laž bila je odlika komunističkog režima. Kroz sve oblike ispoljavanja, laž je u komunizmu dostigla do sada maksimalne granice.
Kroz istoriju, ratovi su uvek vođeni sredstvima koja nisu vojna. Špijuni, sabotaže, agenti uticaja i propaganda su stavili svoje mogućnosti na raspolaganje kako bi promenili sudbinu sukoba u kojima su učestvovale vojske.
U jeziku kojim je komunistički režim karakterisao svoje protivnike, reč „kijabur“ je napravila posebnu karijeru.
Godina 1924. bila je problematična za Rumuniju u odnosima sa velikim susedom i proglašenim neprijateljem, Sovjetskim Savezom.
Rudarstvo je staro zanimanje na rumunskom prostoru, prisutno u najranijim pomenima stanovnika Karpatskog luka.
Ime pisca Romulusa Rusana sinonim je za oporavak sećanja na komunističke godine, sećanja koje je bilo potisnuto pre revolucije u decembru 1989. zbog represije i cenzure.
Nakon što je prošla kroz traumu brutalnih, dubokih društvenih promena, koje je sproveo režim komunističke partije uspostavljen 1945. godine uz direktnu sovjetsku podršku, Rumunija je morala ponovo da nauči kako da vodi sopstvenu spoljnu politiku od koje bi mogla da ima koristi.
Uz berbu i ribolov, lov je bio osnovno ljudsko zanimanje za obezbeđivanje hrane za sebe i druge. Ali lov nije bio samo jednostavan način za dobijanje mesa, kože i krzna. Bio je to i magijsko-religijski ritual, znak društvene pripadnosti eliti i pravo vlasti, koju je predstavljao plemić ili suveren.
18. vek ili fanariotski vek bio je vek u kome je modernost u Zapadnoj Evropi počela da ima odjeka na istoku kontinenta.
Nakon 1945. godine, feministički pokret u Rumuniji bio je podređen politici komunističkog režima, a ideologija je diktirala šta treba raditi.
Škola je ono što je najviše stvorilo modernog čoveka, počev od 18. veka, budući da je obrazovanje postalo verovanje da se kroz njega može emancipovati ljudsko biće.
Period između 1508. i 1830. godine je period u kojem istoričari smatraju da je stara knjiga štampana na rumunskom prostoru.
Katoličko obrazovanje na rumunskom prostoru ima istoriju dugu nekoliko vekova.
Nijedan drugi uticaj nije bio veći na rumunski prostor u poslednjem milenijumu od turskog uticaja.
U istoriji Rumunije postojale su porodice kojima se bukvalno duguje postojanje zemlje, kao što su Bratijanu, Kantakuzino, Golesku, Gika, Lahovari i drugi. Ali postoji i primer porodice sa zloglasnom ulogom, kao što je porodica Čaušesku.
