U Rumuniji raste minimalna plata
Kako je najavljeno preuzimanjem odgovornosti za fiskalno-budžetski zakonski paket, vlada iz Bukurešta odlučila je u četvrtak da poveća minimalnu zaradu za 10%, sa 3.000 na 3.300 bruto leja mesečno, što je ekvivalentno 660 evra. Od ovog povećanja će imati koristi više od 1,8 miliona zaposlenih koji svoju delatnost obavljaju posebno u saobraćaju, trgovini i u oblasti malih i srednjih preduzeća. Povećanje ima za cilj zaštitu prihoda svih zaposlenih, stimulisanje zapošljavanja, povećanje kupovne moći i smanjenje rada na crno. Korist će imati i druge socijalne kategorije, čija se primanja obračunavaju prema vrednosti minimalne zarade, kao što su invalidi i oni koji zarađuju od samostalne delatnosti i od prava intelektualne svojine.
Ştefan Stoica, 29.09.2023, 12:51
Kako je najavljeno preuzimanjem odgovornosti za fiskalno-budžetski zakonski paket, vlada iz Bukurešta odlučila je u četvrtak da poveća minimalnu zaradu za 10%, sa 3.000 na 3.300 bruto leja mesečno, što je ekvivalentno 660 evra. Od ovog povećanja će imati koristi više od 1,8 miliona zaposlenih koji svoju delatnost obavljaju posebno u saobraćaju, trgovini i u oblasti malih i srednjih preduzeća. Povećanje ima za cilj zaštitu prihoda svih zaposlenih, stimulisanje zapošljavanja, povećanje kupovne moći i smanjenje rada na crno. Korist će imati i druge socijalne kategorije, čija se primanja obračunavaju prema vrednosti minimalne zarade, kao što su invalidi i oni koji zarađuju od samostalne delatnosti i od prava intelektualne svojine.
Ova Vlada neće odustati od prioriteta povećanja minimalne zarade i želimo da 2024. godine bude još jedan rast o kojem ćemo razgovarati sa socijalnim partnerima, rekao je šef izvršne vlasti Marčel Čolaku. On je, s druge strane, insistirao na tome da u Rumuniji nijedna minimalna plata ne sme da se smanji posle primene fiskalno-budžetskih reformi za koje je Vlada preuzela odgovornost u parlamentu. Zbog toga je izvršna vlast odlučila da povuče nacrt uredbe o povećanju minimalne zarade u građevinarstvu, jer bi se zarade u ovoj oblasti smanjile nakon uvođenja plaćanja zdravstvenih doprinosa. Shodno tome, zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji ostaju na istim minimalnim zaradama i bez plaćanja zdravstvenog osiguranja.
Marčel Čolaku: Proračuni koje je u četvrtak ujutru predstavilo Ministarstvo finansija pokazuju da bi uvođenjem plaćanja zdravstvenog osiguranja za sve zaposlene minimalna neto zarada zaposlenih u građevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji mogla da se smanji. Svi mi, a posebno ja, obećali smo da se to neće desiti i ne slažem se sa ovim. Nijedna minimalna neto zarada neće se smanjiti. Kao rezultat toga, odlučili smo da uklonimo sa dnevnog reda ovu uredbu koja cilja ove kategorije. Nadležna ministarstva će ponovo analizirati tekst. Do tada će sve zarade u građevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji ostati iste. Drugim rečima, plate će ostati nepromenjene jer i dalje imaju izuzeće od plaćanja zdravstvenog osiguranja”.
Vlada je prvobitno nameravala da poveća minimalnu zaradu u građevinarstvu sa 4.000 na 4.500 bruto leja, odnosno oko 900 evra. Nacionalni sindikalni blok predložio je Vladi da se minimalna zarada u građevinarstvu poveća na 4.600 bruto leja, a u poljoprivredi na 3.500 bruto leja, pri čemu se obe mere mogu doneti putem vanrednih uredbi. Novi obrazac hitne uredbe mogao bi da se nađe na dnevnom redu sednice Vlade sledeće nedelje, na kojoj Ministarstvo finansija pravi novi obračun.
