Ustavni sud i revizija fundamentalnog zakona Rumunije
26. maja većina rumuna izjasnila se za zabranu amnestije i pomilovanja lica osudjenih za nedela korupcije i za odustajanje od vladinih hitnih uredaba u oblasti sudstva. Rumuni su se istovremeno složili sa time da i druge institucije sem ombudsmana mogu osporiti ustavnost hitnih uredaba. Referendum na kojem su gradjani konsultovani u vezi sa ovim pitanjima sazvao je šef države Klaus Johanis da bi obustavio ono što je on nazvao napadom vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata na pravosudje. Usled referenduma, političke snage, uključujući i one na vlasti, predložile su reviziju Ustava, kako bi odgovorile želji gradjana.
Ştefan Stoica, 19.07.2019, 16:51
26. maja većina rumuna izjasnila se za zabranu amnestije i pomilovanja lica osudjenih za nedela korupcije i za odustajanje od vladinih hitnih uredaba u oblasti sudstva. Rumuni su se istovremeno složili sa time da i druge institucije sem ombudsmana mogu osporiti ustavnost hitnih uredaba. Referendum na kojem su gradjani konsultovani u vezi sa ovim pitanjima sazvao je šef države Klaus Johanis da bi obustavio ono što je on nazvao napadom vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata na pravosudje. Usled referenduma, političke snage, uključujući i one na vlasti, predložile su reviziju Ustava, kako bi odgovorile želji gradjana.
U četvrtak, Ustavni sud zadao je težak udarac nacrtima za reviziju ustava. Iako je odlučio da referendum na ovu temu je ustavan, Ustavni sud Rumunije je utvrdio da predlozi koji se odnose na izuzimanje lica osudjenih zbog korupcije od amnestije i pomilovanja su neustavni. Sud je naglasio da bi mera kršila načelo ravnopravnosti i bila bi ravna potiskivanju ljudskog dostojanstva. Procenjivanje probitačnosti mera kolektivne ili individualne amenstije i pomilovanja spada u nadležnost Parlamenta ili šefa države i ne može biti nametnuta opšta zauvek važeća zabrana ovih u slučaju dotičnih krivičnih dela, istakli su ustavni pravobranioci.
Ostali predlozi Vlasti i Opozicije za reviziju fundamentalnog zakona zemlje su medju granicama ustava. Reč je o predvidjanju po kojem lica definitvno osudjena za namerno počinjena nedela neće se moći kandidovati na zakonodavnim, lokalnim, evroparlamentarnim i predsedničkim izborima. Prema istim nacrtima, zloupotreba hitnih uredaba moći će da bude predmet kontrole ustavnosti, na zahtev predsednika Rumunije, Vrhovnog suda, 50 poslanika, 25 senatora ili ombudsmana.
Opoziciona Nacionalna liberalna stranka (PNL) okvalifikovala je kao iznenadjujću odluku Ustavnog suda, u uslovima u kojima milioni rumuni su se na referendumu 26. maja, izjasnili za zabranu amnestije i pomilovanja lica osudjenih za korupciju. Lider liberala Ludovik Orban upozorio je vladajuću koaliciju socijaldemokrata i liberala i demokrata da ne sme da na politikanski način iskoristi odluku Ustavnog suda. Medjutim, predsednik Alijanse liberala i demokrata Kalin Popesku Taričanu ocenio je da jučerašnjom odlukom Ustavni sud je poništio predlog predsednika Klausa Johanisa za zabranjivanje amnestije i pomilovanja osoba osudjenih zbog korupcije. On je tražio neposrednu ostavku šefa države pod izgovorom da bi privukao narod u nepromišljenu avanturu.
