Usvojene budžetsko-fiskalne mere (26.09.2023)

Nacrt zakona za koji će Vlada Rumunije preuzeti odgovornost usmeren je na efikasniju borbu protiv korupcije, zaustavljanje rasipanja budžetskih sredstava i, ukidanjem izuzetaka i privilegija, na prevedniji poreski sistem. Prema novom Zakonu svi zaposleni imaju obavezu da plate doprinos za zdravstveno osiguranje, uključujuci i gradjevinske i poljoprivredne radnike koji su do sada bili oslobodjeni ovog dobrinosa, a zaposleni u industriji IT koji zaradjuju više od 2000 evra mesečno platiće porez na lični dohodak. Budžetski radnici sa ličnim dohocima iznad 1600 evra mesečno gube pravo na vaučere za godišnji odmor i bonove za topli obrok. Posebna taksa uvodi se za vlasnike stanova skupljih od 500 000 evra, ako za ove nisu uzeli bankarski kredit. Za velike kompanije i banke predvidjen je i porez na ukupan prihod. Prema recima premijera Rumunije Marčela Čolakua pdv na prehrambene proizvode i lekove ostaje nepromenjen odnosno od 9% i od 5% na ogrevna drva, energiju, pritodni gas i knjige. Predsednik rumunske vlade izjavio je da ne radi o politici stezanja kajša već da Rumunija ne može sebi dozvoliti privilegije i povoljnosti koje dostižu oko 15 miliardi evra i utaju poreza od oko 30 miliardi evra godišnje, odnosno skoro 15% bruto nacionalnog proizvoda. Predsednik Vlade Rumunije je podsetio da će se minimalni lični dohodak u privredi povećati za 10%, sa 600 na 660 evra, a u gradjevinarstvu minimalac se povećava za 12,5%, sa 800 na 900 evra. Premijer ističe da se nacrtom budžetsko-fiskalne reforme u delo sprovodi najambicioznija reforma budžetskog sektora posle Revolucije. Opozicione stranke, bez obzira na političku boju, kritikovale su nove budžetske mere sa napomenom da ove treba zaustaviti svim ustavnim sredstvima. Opozicija ima na raspolaganju inicijativu za glasanje o nepoverenju vladi, ali ova teoretska varijanta je teško ostvarljiva jer vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionaln liberalne partije (PNL) ima solidnu parlamentarnu večinu. Druga mogućnost za zaustavljanje novih budžetsko-fiskalnih mera je obraćanje Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Ekonomske realnosti mogu medjutim da budu najopsaniji scenario za ukidanje novih mera. Društveno-ekonomski savet, nezavisno telo, nije odobrilo novi Nacrt zakona, sa obrazloženjem da su mere smanejnja budžetskih troškova neubedljive i da će imati negativne posledice po privredu. Pokriće za budžetski deficit povećanjem poreza na privatni sektor dokazalo je suprotan efekat i najverovatnije da će se posle ovih mera budžetski prihodi smanjiti a ne povećati, upozorava Društveno-ekonomski savet

Ştefan Stoica, 26.09.2023, 11:24

Nacrt zakona za koji će Vlada Rumunije preuzeti odgovornost usmeren je na efikasniju borbu protiv korupcije, zaustavljanje rasipanja budžetskih sredstava i, ukidanjem izuzetaka i privilegija, na prevedniji poreski sistem. Prema novom Zakonu svi zaposleni imaju obavezu da plate doprinos za zdravstveno osiguranje, uključujuci i gradjevinske i poljoprivredne radnike koji su do sada bili oslobodjeni ovog dobrinosa, a zaposleni u industriji IT koji zaradjuju više od 2000 evra mesečno platiće porez na lični dohodak. Budžetski radnici sa ličnim dohocima iznad 1600 evra mesečno gube pravo na vaučere za godišnji odmor i bonove za topli obrok. Posebna taksa uvodi se za vlasnike stanova skupljih od 500 000 evra, ako za ove nisu uzeli bankarski kredit. Za velike kompanije i banke predvidjen je i porez na ukupan prihod. Prema recima premijera Rumunije Marčela Čolakua pdv na prehrambene proizvode i lekove ostaje nepromenjen odnosno od 9% i od 5% na ogrevna drva, energiju, pritodni gas i knjige. Predsednik rumunske vlade izjavio je da ne radi o politici stezanja kajša već da Rumunija ne može sebi dozvoliti privilegije i povoljnosti koje dostižu oko 15 miliardi evra i utaju poreza od oko 30 miliardi evra godišnje, odnosno skoro 15% bruto nacionalnog proizvoda. Predsednik Vlade Rumunije je podsetio da će se minimalni lični dohodak u privredi povećati za 10%, sa 600 na 660 evra, a u gradjevinarstvu minimalac se povećava za 12,5%, sa 800 na 900 evra. Premijer ističe da se nacrtom budžetsko-fiskalne reforme u delo sprovodi najambicioznija reforma budžetskog sektora posle Revolucije. Opozicione stranke, bez obzira na političku boju, kritikovale su nove budžetske mere sa napomenom da ove treba zaustaviti svim ustavnim sredstvima. Opozicija ima na raspolaganju inicijativu za glasanje o nepoverenju vladi, ali ova teoretska varijanta je teško ostvarljiva jer vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionaln liberalne partije (PNL) ima solidnu parlamentarnu večinu. Druga mogućnost za zaustavljanje novih budžetsko-fiskalnih mera je obraćanje Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Ekonomske realnosti mogu medjutim da budu najopsaniji scenario za ukidanje novih mera. Društveno-ekonomski savet, nezavisno telo, nije odobrilo novi Nacrt zakona, sa obrazloženjem da su mere smanejnja budžetskih troškova neubedljive i da će imati negativne posledice po privredu. Pokriće za budžetski deficit povećanjem poreza na privatni sektor dokazalo je suprotan efekat i najverovatnije da će se posle ovih mera budžetski prihodi smanjiti a ne povećati, upozorava Društveno-ekonomski savet