Vakcinacija između poverenja i nepoverenja (18.06.2021)

Većina Rumuna je svesna opasnosti koju predstavlja koronavirus, a oko polovine stanovništva veruje da će pandemija trajati najmanje dve do tri godine, pokazuje istraživanje koje je sproveo Institut za istraživanje kvaliteta života pri Rumunskoj akademiji. Sociolog Iulian Stanesku, naučni istraživač sa Instituta, govorio je za Radio Rumunija o padu solidarnosti i poverenja među Rumunima tokom pandemije. Iulian Stanesku: U situacijama društvene krize, kao što je ova epidemija, ali, naravno, možemo imati rat, ili terorističke napade, ili druge krize u nekim društvima dođe do porasta nivoa kohezije, dok u drugim društvima dolazi do smanjenja solidarnosti.. Rumunsko društvo spada u drugu kategoriju i možemo reći da nakon više od godinu i tri meseca od početka pandemije, društveno tkivo oseća ovaj uticaj, stanovništvo Rumunije je oslabljeno. Drugim rečima, možemo reći da smo manje otporno društvo. Otpornost znači sposobnost zajednice, čak i društva, da se odupre, lakše apsorbuje šokove, dr krize društvene krize. Više od polovine Rumuna (56%) preporučilo bi bliskoj osobi da se vakciniše protiv novog koronavirusa, a najviše su, kada je reč o vakcinaciji, otvorene starije osobe i visoko obrazovane osobe. Međutim, postoji i preko 2 miliona ljudi iz svih društvenih sfera koji se protive imunizaciji i koji bi savetovali rodbini da se ne vakciniše. Uzdržanost ili protivljenje vakcinaciji uglavnom je zbog nedostatka informacija, manipulacija ili pogrešnih informacija, ali i straha od neželjenih efekata, uključujući smrt, nepoverenje u efikasnost vakcina, pa čak i uverenje da novi koronavirus ne postoji. Procenat onih koji negiraju postojanje virusa dostigao je 6, odnosno preko 800.000 ljudi, to je mala grupa ljudi, ali brojčano velika i aktivna da bi se njihovo prisustvo osetilo – napominju i autori studije. U trenutku kada je vakcinacija na najnižem nivou, vlasti ističu važnost potpune vakcinacije za prevenciju zaraze virusom SARS-CoV-2 i pripremaju se za opširnije kampanje za promovisanje vakcinacije u ruralnoj sredini, gde je namera za vakcinaciju manja. Prema koordinatoru kampanje vakcinacije Valeriua Georgice, skoro 50% centara za vakcinaciju u zemlji trenutno se koristi sa manje od polovine kapaciteta. Zbog toga će aktivnost u nekim centrima biti privremeno zaustavljena, a u drugim program skraćen. Istovremeno, u kontekstu u kojem je došlo do progresivnog“ smanjenja broja vakcinisanih protiv kovida, smanjiće se i broj dostavljenih doza vakcine Bukureštu. Do sada je iskorišćeno oko 60% od skoro 15 miliona doza koje je Rumunija dobila.

Daniela Budu, 18.06.2021, 11:42

Većina Rumuna je svesna opasnosti koju predstavlja koronavirus, a oko polovine stanovništva veruje da će pandemija trajati najmanje dve do tri godine, pokazuje istraživanje koje je sproveo Institut za istraživanje kvaliteta života pri Rumunskoj akademiji. Sociolog Iulian Stanesku, naučni istraživač sa Instituta, govorio je za Radio Rumunija o padu solidarnosti i poverenja među Rumunima tokom pandemije. Iulian Stanesku: U situacijama društvene krize, kao što je ova epidemija, ali, naravno, možemo imati rat, ili terorističke napade, ili druge krize u nekim društvima dođe do porasta nivoa kohezije, dok u drugim društvima dolazi do smanjenja solidarnosti.. Rumunsko društvo spada u drugu kategoriju i možemo reći da nakon više od godinu i tri meseca od početka pandemije, društveno tkivo oseća ovaj uticaj, stanovništvo Rumunije je oslabljeno. Drugim rečima, možemo reći da smo manje otporno društvo. Otpornost znači sposobnost zajednice, čak i društva, da se odupre, lakše apsorbuje šokove, dr krize društvene krize. Više od polovine Rumuna (56%) preporučilo bi bliskoj osobi da se vakciniše protiv novog koronavirusa, a najviše su, kada je reč o vakcinaciji, otvorene starije osobe i visoko obrazovane osobe. Međutim, postoji i preko 2 miliona ljudi iz svih društvenih sfera koji se protive imunizaciji i koji bi savetovali rodbini da se ne vakciniše. Uzdržanost ili protivljenje vakcinaciji uglavnom je zbog nedostatka informacija, manipulacija ili pogrešnih informacija, ali i straha od neželjenih efekata, uključujući smrt, nepoverenje u efikasnost vakcina, pa čak i uverenje da novi koronavirus ne postoji. Procenat onih koji negiraju postojanje virusa dostigao je 6, odnosno preko 800.000 ljudi, to je mala grupa ljudi, ali brojčano velika i aktivna da bi se njihovo prisustvo osetilo – napominju i autori studije. U trenutku kada je vakcinacija na najnižem nivou, vlasti ističu važnost potpune vakcinacije za prevenciju zaraze virusom SARS-CoV-2 i pripremaju se za opširnije kampanje za promovisanje vakcinacije u ruralnoj sredini, gde je namera za vakcinaciju manja. Prema koordinatoru kampanje vakcinacije Valeriua Georgice, skoro 50% centara za vakcinaciju u zemlji trenutno se koristi sa manje od polovine kapaciteta. Zbog toga će aktivnost u nekim centrima biti privremeno zaustavljena, a u drugim program skraćen. Istovremeno, u kontekstu u kojem je došlo do progresivnog“ smanjenja broja vakcinisanih protiv kovida, smanjiće se i broj dostavljenih doza vakcine Bukureštu. Do sada je iskorišćeno oko 60% od skoro 15 miliona doza koje je Rumunija dobila.