Vesti (16.12.2025)

Događaji koji su obeležili današnji dan.

Dragana Diamandi, 16.12.2025, 13:04

Kako javlja agencija Tanjug predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 10. decembra telefonom sa svojim rumunskim kolegom Nikušorom Danom o važnim bilateralnim pitanjima. Vučić je na Instagramu napisao da dve zemlje povezuje vekovno prijateljstvo, zbližavanje i saradnja u svim oblastima i izrazio uverenje da još uvek postoji mnogo prostora za jačanje političkog dijaloga i vidljiv napredak u dinamično razvijajućim ekonomskim odnosima. Posebnu pažnju posvećujemo velikim energetskim projektima koji doprinose bezbednosti i stabilnosti obe države. Jedan od najznačajnijih projekata je autoput Beograd-Temišvar, kojim ćemo povezati dva grada putovanjima od samo jednog sata, a ruta će dodatno ojačati naše veze i olakšati život građanima sa obe strane granice, napisao je Vučić. On je izjavio da pristupanje Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Srbije. Postavili smo kraj 2026. godine kao rok za završetak svih neophodnih reformi i zahvalni smo Rumuniji na podršci ovom procesu i na spremnosti da podeli svoje iskustvo, napomenuo je predsednik Srbije. Istovremeno, Vučić je zahvalio Rumuniji na doslednoj i principijelnoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kao i na stavu o nepriznavanju Kosova.

Kulturni centar Saveza Srba u Temišvaru bio je domaćin svečanog predstavljanja drugog, revidiranog i proširenog izdanja knjige „Srpski identitet“. Događaj je održan 11. decembra, saopštio je Savez Srba u Rumuniji.

Muzej savremene umetnosti u Podgorici otvorio je 11. decembra 2025. godine izložbu „Muzej koji tek treba da bude“ – međunarodnu izložbu koja razmišlja o muzejima kao fluidnim, promenljivim prostorima koji odražavaju i odgovaraju na nemirne tokove savremenog društva. Rumunski savremeni umetnik Dan Peržovski ima izložene radove na izložbi, zajedno sa drugim međunarodnim umetnicima. Otvaranju izložbe „Muzej koji tek treba da bude“ prethodio je razgovor sa umetnicima Antonom Vidoklom i Danom Peržovskijem – razgovor o njihovom dugogodišnjem istraživanju, saradnji sa institucijama i ulozi umetnosti u oblikovanju kolektivnog imaginarnog. Dan Peržovski je vizuelni umetnik, ilustrator, karikaturista, pisac i performans umetnik iz Rumunije. Njegova dela su izlagana u prestižnim muzejima širom sveta, kao što su Tejt Modern (London), MoMA (Njujork), Muzej Ludvig u Kelnu.

Pridružujemo se projektu solidarnosti umetnika rumunskog društva sa žrtvama nasilja nad ženama, koji sprovodi Filharmonija Đorđe Enesku uz učešće maestra Lorensa Fostera, saopštila je Ambasada Rumunije u Srbiji. Pitanje agresije nad ženama tiče se svih nas, predstavljajući simptom ravnodušnosti i pasivnosti u društvu. Rumunski umetnici nam pokazuju da svako od nas snosi odgovornost da zaustavi netoleranciju u zajednici u kojoj živimo, ali i priliku da promenimo stereotipe i sprečimo nasilje nad ženama. U duhu kampanje Filharmonije Đorđe Enesku, pozivamo vas da ne skrećete pogled i da, sopstvenim sredstvima, dajete primer empatije i inkluzije, dodaje Ambasada Rumunije u Beogradu.

Nedavno je u Temišvaru održana promocija prvog toma trilogije „Enciklopedija Banatika“, čiji je autor Adrijan Badesku iz Temišvara. Prvi deo toma obuhvata istoriju milenijuma od vojvode Glada, koji je vladao današnjom teritorijom Banata u prvoj polovini 10. veka, do 1867. godine, kada je pokrajina postala deo kraljevine Ugarske, u okviru dualističke Habzburške monarhije. Deset vekova istorije, inovacija, duhovnosti i kulturnog identiteta regiona fokusirano je na 110 ličnosti iz Banata, prikazanih u ovom prvom tomu trilogije, čija će sledeća dva toma, u pripremi, stići do naših dana. Otilija Hedešan, profesorka rumunske civilizacije na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru i koordinatorka Istraživačkog centra za kulturno nasleđe i antropologiju, izjavila je da iako imamo enciklopedije Rumunije, ličnosti iz različitih oblasti ili čak rečnike književnosti iz Banata, takva enciklopedija pokrajine je do sada nedostajala. Mislim da je većina ličnosti Banata premalo poznata. U slučaju nekih ličnosti, postoji zvanično priznanje, ali to nije udvostručeno saznanjem o značaju aktivnosti dotične osobe. To je knjiga u kojoj su okupljeni pisci različitih jezika, umetnici, naučnici, inženjeri, vojnici, ljudi koji su bili uključeni u političke aktivnosti iz jednog ili drugog perioda, objasnila je Hedešan. Sve ove ličnosti su imale ulogu i ostavile trag na Banat; od kompozitora, kao što su Josif Ivanovič, sa kompozicijom „Dunavski valovi“ ili Jon Vidu, u duhovnoj oblasti imamo tri sveca čija su imena vezana za Banat – Svetog Josifa Novog iz Partoša, Svetog Teodora (Srbina) i katolika Gerard iz Čenada, koji su doprineli hristijanizaciji Banata i obrazovanju dece, jer su oni gradili i škole. Tu su i episkopi, poput Lonovića, koji su otvorili prve fakultete na teritoriji današnje Rumunije. Dr Dumitru Bagdasar je izveo prve neurohirurške intervencije, u improvizovanim uslovima u bolnici iz Žombolja (1929-1931), govorimo o Andreju Moćoniju i Vićencijuu Babešu, osnivačima Rumunske akademije, Nikolausu Lenauu, koga ne samo Rumuni, već i Austrija, smatraju najvećim austrijskim romantičnim pesnikom, rekao je Adrijan Badesku. Ilustracije za knjigu je obezbedio vizuelni umetnik Sorin Bijan, koji je stvorio 110 portreta ugljem, na osnovu opisa iz knjiga priča, štampa i poštanskih markica. Najteži je bio prvi lik, Glad, jer nije bilo originalnih slika ili novčića sa njegovim likom, kaže umetnik.