09.10.2020.
Grupa za stratešku komunikaciju najavila je nov rekordni broj novozaraženih u Rumuniji, gde je u zadnja 24 časa zabeleženo 3.186 inficiranja, usled obavljanja skoro 30.000 testova.
Newsroom, 09.10.2020, 19:37
Predsednik Klaus Johanis izjavio je danas da ne želi da se u Rumuniji ponovo uvede vanredno stanje i da restriktivne mere treba da budu nametnute tamo gde ne postoji drugo rešenje. Šef države naglasio je neophodnost poštovanja preventivnih mera. “Ne treba paničiti, ali treba da budemo svesni da se nalazimo u veoma ozbiljnoj javnoj situaciji i, ako želimo da vodimo život blizak normalu, moramo poštovati mere, rekao je Johanis. Danas, takodje, Grupa za stratešku komunikaciju najavila je nov rekordni broj novozaraženih u Rumuniji, gde je u zadnja 24 časa zabeleženo 3.186 inficiranja, usled obavljanja skoro 30.000 testova. Na intenzivnoj nezi je 613 pacijenata, a 52 osobe su umrle, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva dostigao 5.300. Od početka pandemije, na teritoriji Rumunije je potvrdjeno skoro 149.000 slučajeva zaraze, od kojih je više od 115.000 izlečeno. U Bukureštu ima desetina žarišta inficiranja, ukupan broj obolelih premašio je 21.000, a stopa kumulirane zaraze u zadnjih 14 dana je najviša u zemlji, odnosno 2,28 na hiljadu stanovnika.
Evolucija pandemije koronavirusa u Evropi je zabrinjavajuća, a po prvi put u četvrtak je zabeleženo preko 100.000 slučajeva inificiranja KOVIDOM-19 dnevno. Epicentar korone u Evropi nalazi se sada u Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji, Španiji i Francuskoj, koje su u zadnja tri dana registrovale najmanje 10.000 svaka. Bolnice u Parizu funkcionišu u kriznom režimu, a u Italiji je zabeleženo 4.000 slučajeva dnevno, po prvi put od aprila meseca, piše The Guardian. Nemačka je nametnula mere za ograničavanje unutrašnjeg turizma, u pokušaju da izbegne drugi talas pandemije. Trenutno, Evropa ima više od 16. odsto ukupnog broja slučajeva koronavirusa na globalnom nivou i skoro 22 odsto smrtnih slučajeva zbog Kovida-19. Brazil, druga najpogodjenija zemlja na svetu posle SAD, ima više od 5 miliona slučajeva inficiranih.
Premijer Rumunije Ludovik Orban sastao se danas sa predstavnicima ugostiteljske industrije HoReCa, teško ugrožene epidemijom koronavirusa i razgovarali o merama vlade za ovu oblast. Vlasnici hotela, restorana I kafića zahtevaju od vlade, sem novca za tehnički višak, dodatnu podršku da bi prebrodili poteškoće. Predsednici ugostiteljske industrije očekuju konkretan odgovor vlade početkom iduće nedelje. Danas, takodje, premijer Orban i ministri njegove vlade razgovarali su o nacrtu hitne odredbe, koja predvidja oslobadjanje kompanija u ugostiteljskoj industriji od plaćanja poreza do kraja tekuće godine. Drugo predvidjanje iste odredbe odnosi se na mogućnost da poreski obveznici, u roku od 12 meseci, etapno plaćaju obaveze prema državi, koje su neizmirene usled proglašenja vanrednog stanja, u martu.
Rumunski ministar privrede, Virdžil Popesku, i američki sekretar za energiju Dan Brujet, potpisaće danas u Vašingtonu Sporazum o medjuvladinoj saradnji za renoviranje jednog nuklearnog reaktora i izgradnji još dva reaktora u Nuklearki u gradu Černavoda, na jugo-istoku Rumunije. U četvrtak, rumunski ministar odbrane Nikolaje Čuka i njegov američki kolega Mark Esper potpisali su u Vašingtonu sporazum o Smernici za saradnju u vojnoj oblasti za narednih 10 godina. Dokument odražava zajedničke ciljeve i interese u odbrambenoj oblasti i predvidja modernizaciju ovog domena, kao i osiguranje bezbednosti u crnomorskom regionu.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je povodom Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, uputio poruku u kojoj odaje počast žrtvama, ali i preživelima. Šef države je odlučno osudio zverstva koja su za uvek unakazila istoriju Rumunije. “U ime svih rumuna, odlučno tvrdim da nećemo nikada zaboraviti nevine žrtve i založimo se da nikada više ne dozvolimo ponavljanje onakve tragedije, ističe se u poruci Klausa Johanisa. Počast žrtvama Holokausta odalo je i rumunsko ministarstvo spoljnih poslova, pledirajući za energične nacionalne i medjunarodne akcije za suzbijanje širenja govora mržnje i antisemitizma u onlajn sredini. 40. godina, pronemačka vlada maršala Jona Antoneskua u Bukureštu deportovala je stotine hiljada jevreja poreklom iz Rumunije u Podnjestrovlje (na istoku), a madjarski fašisti, koji su okupirali deo Transilvanije (na severo-zapadu) slali su ih u nacističke eksterminacione logore.
