14.08.2019.
Prema podacima koje je danas objavio Nacionalni Institut za statistiku (INS), privreda Rumunije je porasla za 4,4% u drugom tromesečju 2019
Mihai Pelin, 14.08.2019, 18:21
Privrede Rumunije, Madjarske i Poljske su zabeležile najznačajniji napredak na nivou Evropske unije, u drugom tromesečju 2019., u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci koje je danas objavio Evropski ured za statistiku. Sve zemlje članice unije su zabeležile privredni napredak u periodu april- jun 2019., izuzev Italije, čija je privreda stagnirala. Najznačajniji napredak zabeležile su privrede Madjarske- 5,1%, Rumunije- 4,6% i Poljske- 4,1%. Prema podacima koje je danas objavio Nacionalni Institut za statistiku (INS), privreda Rumunije je porasla za 4,4% u drugom tromesečju 2019, u odnosu na isti period prošle godine. U prvih šest meseci tekuće godine, rumunska privreda je porasla za 4,7% uporedjenju sa istim periodom 2018., pokazuju podaci Nacionalnog Instituta za statistiku. Rumunske vlasti procenjuju rast privrede od 5,5% u tekućoj godini. Medjutim, Evropska komisija je korigovala nagore do 4% procene rasta rumunske privrede u 2019., u uslovima u kojima je u maju komunitarno Izvršno telo prognoziralo napredak Bruto društvenog proizvoda za 3,3%.
Danas su počele manifestacije posvećene Danu Rumunske mornarice, koji je obeležen 15. avgusta, kada pravoslavni Rumuni slave Uspenje Presvete Bogorodice. Održane su vojne ceremonije na obali Crnog mora, na Spomeniku “Krst mornara u Konstanci i Spomeniku Heroju Mornaru u Mangaliji, kao i na groblju Heroja u Tulči, na severo-istoku zemlje. Tim povodom odata je počast mornarima koji su se borili na Dunavu i na moru, za vreme Rata za nezavisnost i u dva Svetska rata. Brojni dogadjaji će biti održani sutra, u glavnom u Konstanci, ali i u Mangaliji, Tulči, Brajli i Galaciju, kao i u Bukureštu. Školskom brodu Mirča šef države Klaus Johanis će dodeliti odlikovanje povodom 80 godina od kada ovaj služi Rumunsku mornaricu. Pomorske i vazdušne snage Ukrajine, Italije i Sjedinjenih Američkih Država će sa vojnim odredima učestvovati u vežbi na moru i ostalim svećanostima povodom Dana Rumunske Mornarice.
Šampion Rumunije u fudbalu ČFR Kluž plasirao se u play off za Ligu Šampiona, nakon što je sinoć, u gostima, pobedio škotski Seltik sa 4-3, u Glasgow-u, u trećem kolu kvalifikacija. U play off-u Lige Šampiona, ČFR Kluž će igrati protiv Slavije iz Praga, 20. avgusta, na domaćem terenu. Istovremeno, u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, u četvrtak, u gostima, će igrati FČSB, bivša Steaua Bukurešt, protiv češkog FK Mlada Boleslava, a Univerzitet Krajova protiv grčkog AEK-a iz Atine.
Lekari sudske medicine potvrdili su postojanje druge žrtve u slučaju ubistava u gradu Karakal, na jugu Rumunije. Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) objavila je danas rezultate ekspertize posmrtnih ostataka koji su pronadjeni u blizini kuće glavnog osumnjičenog lica 66-godišnjeg Georgea Dinke. Ovi ostaci ne pripadaju poslednjoj žrtvi 15.godišnjoj Aleksandri. Povodom saslušanja, osumnjičeni je priznao da je ubio dve tinejdžerke od 15 i 18 godina starosti i spalio ih. Nastavlja se pretraga kuće Georgea Dinke u pokušaju pronalaženja novih dokaza koji da razjasne tajnu nestanka 18.godišnje Luize, o kojoj se ništa ne zna od trenutka nestanka, u aprilu, kada je ušla u Dinkina kola. Prošle nedelje završena je genetska analiza kostiju koje su pronadjene u džaku, u šumi u blizini grada Karakal, a rezultati potvrdjuju da one pripadaju 15.godišnjoj Aleksandri, koju je Dinka ubio krajem jula meseca. Takodje, prošle nedelje, okončana je i analiza sadržaja laptopa, foto aparata i dva mobilna telefona, a sada eksperti preradjuju sve podatke.
17. izdanje Letnjeg univerziteta u Izvoru Murešuluj, nastavlja svoje radove do 17. avgusta u istoimenom mestu u županiji Hargita, u centru Rumunije. Predstavnici rumunskih zajednica iz Srbije, Ukrajine i Bugarske zatražile su pomoć rumunske države da bi očuvali nacionalni identitet. Predstavnici Rumuna iz Timočke Krajne govorili su o difisilnoj situaciji njihove zajednice u ovoj zoni, koja ne raspolaže školama i medijima na rumunskom jeziku. Rumuni iz ukrajinskog regiona Odesa istakli su da je broj škola sa predavanjem na rumunskom jeziku u stalnom opadanju, što će dovesti do nestanka rumunske zajednice. I Rumuni iz Bugarske su govorili o procesu njihove asimilacije, o činjenici da nisu priznati kao nacionalna manjina i nemaju škole sa predavanjem na rumunskom jeziku, kao ni medije ili crkve.
