22.10.2020.

U Rumuniji su danas registrovani novi rekordni brojevi, odnosno 4.902 novozaražena Kovidom-19 i 98 smtnih slučajeva.

Leyla Cheamil, 22.10.2020, 18:44

U Rumuniji su danas registrovani novi rekordni brojevi, odnosno 4.902 novozaražena Kovidom-19, od preko 34 hiljade testova, i 98 smtnih slučajeva. Više od 10.350 lica je hospitalizovano, od kojih 778 na intenzivnoj nezi. Od početka pandemije u našoj zemlji zaraženo je više od 196 hiljada osoba, a preko 6.160 je umrlo. Rumunska vlada je izradila hitnu odredbu koja izmeni zakon o karantinu, sa ciljem smanjenja prenatrpanosti u bolnicama. Pacijenti sa blagim oblicima bolesti ili asimptomatični biće lečeni kod kuće, precizirao je ministar zdravlja Nelu Tataru. Porodični lekari su već osporili nacrt zakona, ističući da isključuju bilo koju varijantu u kojoj bi trebalo da pacijente pregledaju kod kuće, jer nemaju kako da se zaštite.

Rumunija se nalazi na 14. mestu u Evropi, po broju smrtnih slučajeva zbog Kovida-19 na miliona stanovnika, odnosno 316. Najveća stopa smrtnosti je zabeležena u Belgiji, odnosno 940, dok se medju prvih deset evropskih zemalja nalaze Španija, Velika Britanija, Italija, Švedska i Francuska. Sanitarne restrikcije se pooštrovaju u sve više evropskih država, kao posledica brzog porasta broja inficiranja koronavirusom, zbog kojeg do sada na našem kontinentu umrlo preko 250 hiljada ljudi.

Danas je bio poslednji dan za podnošenje kandidatura za zakonodavne izbore u Rumuniji, koji su zakazani za 6. decembar. Najbolje plasirane političke formacije u sondažama su već dostavile Izbornoj Komisiji liste sa imenima kandidata. Danas, takodje, je poslednji dan kada se rumunski državljani u inostranstvu mogu registrovati za dopisno glasanje za Senat i Poslanički dom. Predsednik Stalne Izborne komisije, Konstantin Bujka, kaže da u kontekstu pandemije koronavirusa, dopisno glasanje je bezbedni i komotan način vršenja prava glasanja. Šef rumunske države Klaus Johanis izjavio je da su zakonodavni izbori od suštinskog značaja, jer predstavljaju jedinu demokratsku opciju koja će omogućiti parlamentu da upravlja sadašnjom sanitarnom krizom.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestovao je na današnjem online ministarskom skupu, u okviru godišnjeg Foruma Strategije Evropske unije za dunavski region, u organizaciji rotacionog predsedavanja Hrvatske. Ministar Auresku naglasio je da izazovi koje je prouzrokovala sanitarna kriza predstavljaju test izdrživnosti država i društava u regionu. U tom kontekstu, on se odnosio na doprinos Rumunije na regionalnom planu i na nivou Evropske unije naporima za prevenciju u suzbijanje pandemije medicinskim timovima i donacijama sanitarnih materijala. U Dunavskoj strategiji učestvuje devet zemalja članica komunitarnog bloka (Austrija, Rumunija, Bugarska, Češka, Hrvastka, Slovačka, Slovenija, Nemačka i Madjarska) i pet država van Evropske unije (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Republika Moldavija i Ukrajina).

Stotine privatnih kompanija u Rumuniji će raspolagati novim finansiranjem, u iznosu od 190 miliona evra, koje će dodeliti Evropska investiciona banka, sa ciljem podržavanja sektora najviše pogodjenih pandemijom. Prema saopštenju pomenute ustanove, program je odmah dostupan, a kompanije mogu podneti zahteve posredstvom filijala. Podrška Evropske investicione banke deo je globalnog odgovora finansijske institucije u visini od 20 milijardi evra radi smanjenja ekonomskih posledica pandemije.

Dva rumunska vojnika su ranjena, u sredu uveče, u Avganistanu, za vreme misije patroliranja. Prema ministarstvu odbrane u Bukureštu, oni su hospitalizovani u bolnici u Vazduhoplovnoj bazi u Kandaharu, a njihovo stanje je stabilno. Rumunski vojnici su bili ranjeni u eksploziji, koja se dogodila dok su se oni vozili u oklopnom tenku. Oni su članovi bataljona Zaštita snage “Golden Lions” i rasporedjeni su Avganistanu u avgustu, za šestomesečnu misiju. Rumunske snage su prisutne u Avganistanu od 2003., godinu dana pre prijema Bukurešta u NATO, a do sada je skoro 30 rumunskih vojnika izgubilo život u tamošnjim misijama.

Evolucija situacije u Avganistanu nalazi se i na dnevnom redu skupa ministara odbrane zemalja clanica NATO. Bice analizirana i pretnja koju predstavljaju svemirski programi Kine i Rusije, koji mogu dovesti u opasnost NATO-ove satelite za komunikacije. Prisutan na skupu, rumunski ministar odbrane Nikolaje Čuka naglasio je značaj efikasnog i stalnog prilagodjavanja sadašnjim i budućim bezbednosnim izazovima. U tom kontekstu, istaknuta je neophodnost koherentnog savezničkog odgovora na sigurnosnim koordinatima u regionu Crnog Mora. Generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg, objasnio je da je NATO već korigovao kriterjume izdrživosti na vulnerabilnosti i uključio rizik koji predstavlja nabavljanje strateških infrastruktura od strane stranih entiteta. Istovremeno, on je izjavio da je zabrinut odlukom Turske da se opredeli za rusku protivvazdušnu odbranu S-400, koja ne može biti integrisana u NATO-ov sistem.