Vesti 01.01.2018.
Zajedno, ujedinjeni i solidarni, sposobni smo da izgradimo bolju Rumuniju, za nas i naredne generacije, istakao je Klaus Johanis.
Florentin Căpitănescu, 01.01.2018, 18:07
Predsednik Klaus Johanis je u Novogodišnjoj čestitki Rumunima, rekao da je 2017. bila godina izazova, u kojoj je rumunsko društvo dokazalo zrelost i privrženost vrednostima demokratije. Budućnost će nam doneti nove izazove, a lekcije prošlosti ulivaju nam poverenje da zajedno, ujedinjeni i solidarni, sposobni smo da izgradimo bolju Rumuniju, za nas i naredne generacije, istakao je šef države. Ovo je trenutak bilansa za svaku osobu, dobar povod da mislimo na dosadašnje uspehe i da sebi postavimo nove ciljeve, naglasio je Klaus Johanis. On je podsetio da u 2018. Rumuni obeležavaju 100. godišnjicu Velikog Ujedinjenja. Prva etapa osnivanja rumunske unitarne države bilo je Malo Ujedinjenje, realizovano za vreme vladavine vladara Aleksandrua Joana Kuze političkom voljom dve rumunske kneževine Moldove i Vlaške. 24. januara 1859. godine, Aleksandru Joan Kuza, izabran nedelju dana ranije za vladara Moldove, jednoglasno je izabran i u Izbornoj skupštini u Bukureštu za suverena Vlaške i proglašen vladarom Ujedinjenih kneževina. Tri godine kasnije, ujedinjenje je dobilo medjunarodno priznanje, a država ime Rumunija. Za vreme vladavine Aleksandrua Joana Kuze, izmedju 1859. i 1866. godine, usled radikalnih reformi postavljeni su institucionalni temelji moderne Rumunije. Zatim je Rumunija ušla u Prvi Svetski rat, a 1918. ostvareno je Veliko Ujedinjenje, kojim su se, u veoma povoljnom evropskom geopolitičkom kontekstu, istorijske provincije sa većinskim rumunskim stanovništvom, koje su do tada bile pod upravom susednih multinacionalnih imperija, ujedinile sa Kraljevinom Rumunijom. Medjutim, posle Drugog Svetskog rata, Rumunija je izgubila Basarabiju i severnu Bukovinu.
U Rumuniji, od 1. januara bruto minimalna plata će se povećati sa do 410 evra, minimalna penzija iznositi otprilike 135 evra, a porez na dohodak smanjiti na 10 odsto. Od ove godine, takodje, stupa na snagu etapno plaćanje takse na dodatnu vrednost, koje je obavezno za kompanije sa dugovima ili u stečaju. Istovremeno, plata doprinosa za socijalno osiguranje prelazi od poslodavca na zaposlenog, što podrazumeva sklapanje novih radnih ugovora, proces koji može dovesti do smanjenja nekih zarada. Prema rumunskoj vladi, primena ovih mera će pozitivno uticati na bruto društveni proizvod, podsticanjem zapošljavanja, povećanjem kupovne moći stanovništva i smanjenjem stope rada na crno. Medjutim, privredni analitičari ocenjuju da efekti ovih mera po stanovništvo i poslovnu sredinu još ne mogu biti jasno utvrdjeni.
Bugarska je preuzela danas, po prvi put u istoriji, rotaciono semestarsko predsedništvo Evropske unije. Bugarskoj, najsiromašnijoj članici komunitarnog bloka, upućene su kritike zbog neefikasnih mera protiv endemske korupcije. Bugarsko predsedništvo će se odvijati pod geslom «Jedinstvo daje snagu», a njegov program zasniva se na konsenzusu, kompetitivnosti i koheziji. Glavni prioriteti su «Mladi i budućnost Evrope», zatim evropska perspektiva i regionalna saradnja zemalja Zapadnog Balkana, bezbednost i stabilnost u snažnoj i ujedinjenoj Evropi, sa naglaskom na suzbijanje ilegalne migracije, i digitalna privreda i kompetitivnost. Jedan od težih zadataka Bugarske će biti koordinisanje ugovora o Bregzitu, ali i odustajanje od mehanizma saradnje i provere (MCV) za Bugarsku i Rumuniju.
Rumunka Simona Halep, prva teniserka sveta, plasirala se danas u osminu finala WTA turnira u Šenzenu, u Kini, nakon što je savladala Amerikanku Nikol Gibs (6-4, 6-1). Naša predstavnica Mihaela Buzarnesku izgubila je od Ruskinje Marije Šarapove (6-3, 6-0), a Ana Bogdan od Italijanke Kamile Djordji (6-1, 6-7, 3-6). U nedelju, Rumunka Irina Begu plasirala se u osminu finala, dok je Monika Nikulesku eliminisana. Glavna favoritkinja turnira u Šenzenu je Simona Halep, koja je osvojila titulu u 2015. godini, a ove godine treba ponovo da pobedi da bi bila sigurna da ostane prva teniserka sveta.
1. januara, pravoslavni i grko- katolički Rumuni slave Svetog Vasilja Velikog, episkopa Cezareje, jednog od najznačajnih otaca Pravoslavne Crkve i najvećih hrišćanskih teologa. On je bio prvi episkop koji je osnovao bolnice i domove za zaštitu siromašnih i bolesnih ljudi. Više od 600.000 Rumuna koji nosi ime Vasilje slavi danas krsno ime.
