Vesti 01.06.2021
Rumunija je u utorak, 1. juna, ušla u novu fazu relaksacije mera preduzetih zbog pandemije.
Newsroom, 01.06.2021, 18:26
Rumunija je u utorak, 1. juna, ušla u novu fazu relaksacije mera preduzetih zbog pandemije. Shodno novim merama mogu se organizovati privatne zabave sa ograničenim brojem ljudi, a sportska takmičenja mogu se održavati sa gledaocima čak i u zatvorenim prostorima. Klubovi i diskoteke se ponovo otvaraju, kao i zatvorena igrališta i bazeni. Broj učesnika je ograničen, ali može biti i veći od utvrđenog ako su svi vakcinisani. Kulturne aktivnosti mogu se organizovati na otvorenim prostorima sa do hiljadu ljudi. Uslov za sprovođenje ovih aktivnosti je da je broj zaraženih koronavirusom na tom mestu manji od 3 slučaja na hiljadu stanovnika. Prema novim merama zaposleni nisu više obavezni da nose masku na radnom mestu u zatvorenim prostorima u kojima radi najviše 5 ljudi, pod uslovom da su svi dobili obe doze vakcine.
U Rumuniji je broj slučajeva zaraženih kovidom-19 i dalje veoma nizak. Trenutno su sve županije u zelenoj zoni, a stopa zaraženih tokom 14 dana je ispod jednog slučaja na hiljadu stanovnika. U utorak je, na osnovu skoro 28000 izvedenih testova, registrovan 241 novi slučaj. Istovremeno se nastavlja nacionalna kampanja imunizacije. Vakcinacija dece između 12 i 15 godina mogla bi da počne u sredu, nakon što je Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za ovu starosnu grupu. Elektronska platforma je danas abdatirana kako bi omogućila deci da se prijave za vakcinaciju putem naloga roditelja, staratelja ili zakonskih zastupnika. Od početka kampanje vakcinacije, u Rumuniji je vakcinisano preko 4,3 miliona ljudi, od kojih je više od tri četvrtine dobilo obe doze vakcine.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao je u utorak na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova država članica NATO-a, organizovanom u formatu videokonferencija, čiji je dnevni red bio usredsređen na pripremu Samita Severnoatlantske alijanse od 14. juna. Ministar Auresku osvrnuo se na proces NATO-u 2030. i na odluku koja će biti usvojena na Samitu o izradi novog savezničkog strateškog koncepta, ocenjujući da će ti procesi dati Alijansi stratešku viziju koja je neophodna za povećanje uloge alijanse kao političko-vojna alijansa. Rumunski zvaničnik je naglasio potrebu za jačanjem političke dimenzije Alijanse i njeno jačanje iz vojne perspektive. Pozvao je na jačanje NATO stava odvraćanja i odbrane, naglasivši da je neophodno povećanje savezničkog prisustva na Crnom moru, na jugu Istočnog boka, kao i povećanu podršku NATO partnerima. Ministar Auresku informisao je o otvaranju, 31. maja u Bukureštu, Evroatlantskog centra za rezilijenciju, konkretnoj strateškoj inicijativi Rumunije, koja će doprineti jačanju otpornosti NATO-a, saveznika i partnera Alijanse, kao i EU , država članica I partnera EU. I ministar nacionalne odbrane Nikolae-Jonel Čuka takođe je učestvovao u utorak na sastanku ministara iz država NATO-a, koji je održan u virtuelnom formatu, koji je iz sedišta NATO-a u Briselu koordinirao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Evropsko javno tužilaštvo, na čijem se čelu nalazi Laura Kodruca Kjoveši, bivša šefica Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u Rumuniji, započelo je u utorak, 1. juna, u Luksemburgu, rad u borbi protiv prevara iz komunitarnih fondova i u povraćaju iznosa koji predstavljaju štetu u budžetu Unije. Evropsko javno tužilaštvo će godišnje istraživati oko 3.000 predmeta uz pomoć tužilaca koji će takođe raditi u državama članicama. Prema procenama prvog evropskog glavnog tužioca, korupcija, pronevera i prevara u mnogim oblicima prouzrokuju godišnje gubitke u budžetu EU od oko 500 miliona evra. Za svoju misiju da identifikuje i istraži korupciju, nova institucija ima godišnji budžet od skoro 45 miliona evra. Pet država članica EU nisu članice novog evropskog javnog tužilaštva.
Evropski sud za ljudska prava (CEDO) osudio je u utorak Rumuniju zbog incidenata iz 2013. godine u Muzeju rumunskog seljaka, kada su ekstremističke grupe prekinule prikazivanje filma Deca su u redu“ ulazeći na silu u bioskopsku salu muzeja, skandirali homofobične slogane, javno upotrebili obeležja legionara (krajnje desnice iz međuratnog perioda) i neonacista i pretili smrću publici i organizatorima. Prema Evropskom sudu za ljudska prava, policija nije uspela da spreči invaziju krajnje desnice i homofobične zloupotrebe. Žalbu je podnelo udruženje ACCEPT, koje promoviše interese lezbejki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba u Rumuniji i pet podnosilaca predstavke. Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Rumunija kršila pravo na nediskriminaciju, ljudsko dostojanstvo i mirno okupljanje LGBT zajednice.
