Vesti – 23.09.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 23.09.2026, 18:00
Imenovani kandidat za premijera, liberalni poslanik Evropskog parlamenta Zigfrid Murešan, izjavio je da ima podršku Nacionalne liberalne stranke (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i da je razgovarao sa predstavnicima nacionalnih manjina u parlamentu. Predsednik Socijaldemokratske stranke (PSD, u opoziciji), Sorin Grindeanu, čija je stranka odlučila da ne podrži vladu koju će Murešan predložiti, zatražio je u sredu od Murešana da podnese ostavku, jer njegov izvršni tim neće okupiti dovoljno glasova u parlamentu. Stranke koje podržavaju kandidata za premijera nemaju 233 glasa potrebna za inauguraciju. Zigfrid Murešan je izjavio da je cilj vladinog programa povećanje ekonomije iznad javnog duga. Istovremeno, kaže da će njegova vlada reformisati državna preduzeća i smanjiti račune za energiju za domaćinstva i preduzeća. Murešan je, s druge strane, obećao da tokom njegovog mandata neće biti povećanja poreza i carina. Prema utvrđenom kalendaru, u ponedeljak će kandidati za ministarske pozicije biti saslušani u specijalizovanim odborima, a u utorak će se na ponovo ujedinjenoj plenarnoj sednici glasati o sastavu Vlade i programu vladavine. Podsećamo da je rumunska vlada koju je predvodio liberal Ilije Boložan, koju su formirale Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasimo Rumuniju (USR) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR), smenjena u maju, nakon što je bivši partner Socijaldemokratska stranka (PSD) pokrenuo izglasavanje o nepoverenju zajedno sa Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR), populističkom, ultranacionalističkom opozicijom. Predsednik Nikušor Dan imenovao je prošle nedelje Zigfrida Murešana da formira izvršnu vlast, nakon što su dve druge nominacije bile neuspešne. Ako vladu koju je formirao Zigfrid Murešan odbije Zakonodavna skupština, Rumunija bi mogla da se suoči sa scenarijem prevremenih izbora.
Pretnja Ruske Federacije nije ograničena samo na Ukrajinu, Evropa je meta hibridnog rata koji uključuje sajber napade, kampanje dezinformacija, sabotaže i poremećaje kritične infrastrukture, sa namerom da se potkopa poverenje građana u demokratske institucije i obeshrabri podrška Ukrajini, izjavio je u sredu predsednik Rumunije, Nikušor Dan, u svom govoru na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku. „Kao država članica Evropske unije sa najdužom granicom sa Ukrajinom, Rumunija je direktno osetila posledice ovog rata kroz ponovljene povrede našeg vazdušnog prostora“, rekao je predsednik. Prema rečima šefa države, Bukurešt će nastaviti da podržava otpornost susedne Republike Moldavije, druge po redu države najviše pogođena ovim ratom. S druge strane, Nikušor Dan je u Njujorku tvrdio da „Rumunija jača otpornost Evrope“, pokazujući da „predstavlja kapiju za Evropu i ostatak sveta“, budući da se nalazi „na raskrsnici Dunava, Crnog mora i glavnih trgovinskih koridora“. Istovremeno, „Rumunija je otvorena za poslovanje i inovacije. Mi smo kredibilan i pouzdan partner, spreman da doprinesemo zajedničkom prosperitetu“, izjavio je šef države.
Bezbednost crnomorskog regiona, energetska bezbednost i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama bili su na dnevnom redu vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova Rumunije, Oane Coju, u kontekstu njenog učešća na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koja se održava između 21. i 25. septembra. Prema saopštenju za štampu bukureštanske diplomatije, zvaničnica je, između ostalog, imala i sastanke sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija, bilateralne sastanke sa predstavnicima Kongresa Sjedinjenih Američkih Država i učestvovala je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije, kojem su prisustvovale i kolege iz Australije, Indije, Južne Koreje i Japana.
Rumunska nacionalna komisija za UNESKO objavila je u sredu da će obeležiti 70 godina od pridruživanja zemlje UNESKO-u i osnivanja Nacionalne komisije, kroz galu UNESKO 70 – RUMUNIJA. Prema saopštenju za javnost institucije, događaj će se održati u ponedeljak, 28. septembra, u Nacionalnoj operi u Bukureštu, pod visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije. Za Rumuniju, članstvo u UNESKO-u znači i učešće u međunarodnoj saradnji i priznavanje i zaštitu kulturnih i prirodnih vrednosti koje su deo univerzalne baštine, navodi se u saopštenju. Rumunija ima 11 lokaliteta upisanih na UNESKO-vu listu svetske baštine, od kojih 9 pripada kulturnoj, a 2 prirodnoj baštini.
U Rumuniji je inflacija usporila prošlog meseca, ali su troškovi usluga nastavili da rastu dvocifrenim tempom, vođeni povećanjem cena energije i goriva. Iako je godišnja stopa inflacije pala za skoro dva procentna poena u avgustu, na nešto više od 6 procenata, usluge su nastavile da rastu mnogo brže, za skoro 11,3 procenta za godinu dana. Poređenja radi, neprehrambeni proizvodi su porasli za oko 6,4 procenta, a hrana za nešto više od 2,6 procenata. Efekat je jači za domaćinstva sa niskim prihodima, jer troškovi za komunalne usluge, prevoz ili zdravstvenu zaštitu zauzimaju veći deo budžeta.
Rumunija mora da se fokusira na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i na proširenje kapaciteta za skladištenje – kaže državni sekretar u Ministarstvu energetike Kristijan Bušoj. On takođe kaže da su se trenutni sistemi pokazali nedovoljnim u vrelim letnjim mesecima, što je dovelo do skupog uvoza tokom sati velike potrošnje . Ministarstvo energetike ima za cilj razvoj kapaciteta za skladištenje finansiranih kroz Fond za modernizaciju.
