Vesti – 01.09.2023
Prva zvanična poseta premijera Marčela Čolakua Briselu nakon preuzimanja mandata šefa rumunske izvršne vlasti počela je u petak sastankom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, koji je ponovo potvrdio punu podršku pristupanju Rumunije zoni Šengena. Šarl Mišel je takođe zahvalio Bukureštu na snažnoj podršci koju je pružio susednoj Ukrajini i Republici Moldaviji. I predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola prepoznala je „ogromne“ finansijske i logističke napore Rumunije da podrži dve susedne države – saopštio je premijer posle sastanka sa evropskim zvaničnikom. On je dodao da je Roberta Mecola i jedan od najvećih pristalica pristupanja Bukurešta Šengenu. Rumunija bi za sledeću godinu želela deficit od preko 5%, a da bi uverio Brisel, premijer predlaže niz fiskalnih mera. Među njima je smanjenje broja stopa poreza na dodatu vrednost na dve i ukidanje nekih olakšica. Marčel Čolaku je, istovremeno, izjavio da je neophodan budžetski deficit od preko 5%, u kontekstu u kome je Rumunija podržala Ukrajinu pogođenu ratom. Pre odlaska u Brisel, Marčel Čolaku je razgovarao sa predsednikom Klausom Johanisom, uključujući i porez na dodatu vrednost. Prema rečima šefa države, rešenje za pokrivanje rupe u budžetu nije povećanje poreza na dodatu vrednost, već povećanje stope naplate. Klaus Johanis veruje da će ciljni deficit biti premašen, ali ne veruje da postoji rizik da Rumunija izgubi evropska sredstva.
Newsroom, 01.09.2023, 18:20
Prva zvanična poseta premijera Marčela Čolakua Briselu nakon preuzimanja mandata šefa rumunske izvršne vlasti počela je u petak sastankom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, koji je ponovo potvrdio punu podršku pristupanju Rumunije zoni Šengena. Šarl Mišel je takođe zahvalio Bukureštu na snažnoj podršci koju je pružio susednoj Ukrajini i Republici Moldaviji. I predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola prepoznala je „ogromne“ finansijske i logističke napore Rumunije da podrži dve susedne države – saopštio je premijer posle sastanka sa evropskim zvaničnikom. On je dodao da je Roberta Mecola i jedan od najvećih pristalica pristupanja Bukurešta Šengenu. Rumunija bi za sledeću godinu želela deficit od preko 5%, a da bi uverio Brisel, premijer predlaže niz fiskalnih mera. Među njima je smanjenje broja stopa poreza na dodatu vrednost na dve i ukidanje nekih olakšica. Marčel Čolaku je, istovremeno, izjavio da je neophodan budžetski deficit od preko 5%, u kontekstu u kome je Rumunija podržala Ukrajinu pogođenu ratom. Pre odlaska u Brisel, Marčel Čolaku je razgovarao sa predsednikom Klausom Johanisom, uključujući i porez na dodatu vrednost. Prema rečima šefa države, rešenje za pokrivanje rupe u budžetu nije povećanje poreza na dodatu vrednost, već povećanje stope naplate. Klaus Johanis veruje da će ciljni deficit biti premašen, ali ne veruje da postoji rizik da Rumunija izgubi evropska sredstva.
Nacionalni interes Mađarske je da se Rumunija što pre pridruži Šengenu“ — izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, koji je odlučno zatražio od Austrije da ove jeseni ne blokira pristupanje Rumunije zoni slobodnog kretanja. Prema vestima mađarske novinske agencije MTI, zvaničnik iz Budimpešte je istakao da odluka o pristupanju mora biti doneta na osnovu činjenica. Rumunija je treće mađarsko izvozno tržište i popularno mesto ulaganja mađarskog kapitala, rekao je Peter Sijarto, podsećajući, istovremeno, da na teritoriji Mađarske živi rumunska nacionalna manjina, i da mađarska nacionalna manjina živi u Rumuniji. Prošlog decembra Austrija je blokirala pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, navodeći da ne može da podrži proširenje zone slobodnog kretanja sve dok ona ne funkcioniše.
Rumunska diplomatija će nastaviti da podržava i promoviše čvrsta partnerstva i odnose, zasnovane na demokratskim vrednostima, poštovanju osnovnih prava i sloboda, međunarodnom pravu i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima – izjavila je u petak ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. U svojoj poruci povodom Dana rumunske diplomatije, gospođa Odobesku podseća da se on obeležava u teškom i složenom regionalnom kontekstu, koji, zajedno sa ubrzanim globalnim razvojem, nameće više nego ikada predvidljivu, koherentanu, prilagođenu, dinamičanu i anticipativnu spoljnu politiku. Osvrćući se na prioritete rumunske diplomatije, Luminica Odobesku je navela rast uloge i uticaja Rumunije u Evropskoj uniji i NATO-u, kao i razvoj i produbljivanje Strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Neće biti zanemarena ni dimenzija razvoja konzularnih usluga za rumunske državljane van granica zemlje — rekla je šefica rumunske diplomatije.
Tim Evropske komisije boravi u poseti Rumuniji u petak i subotu kako bi razgovarao o olakšavanju izvoza ukrajinskog žita putem Dunava, nakon što je Rusija napustila Inicijativu za njihovu isporuku preko Crnog mora i ugrozila civilni pomorski transport. Stručni tim će posetiti luku Galac (jugoistok, na Dunavu) i sastati se sa predstavnicima Uprave za Donji Dunav, lučke uprave i kapetanima brodova. Tim stručnjaka će takođe otići u luku Konstanca (na Crnom moru) i sastati se sa predstavnicima rumunske vlade, lučke uprave i carinske uprave. Takođe, delegacija će se sastati sa predstavnicima operatera, transportera i trgovaca žitom iz luke Konstanca – saopštila je Evropska komisija.
Poslanički dom Bukurešta saziva se u ponedeljak, na plenarnoj sednici, na drugu redovnu sednicu za 2023. godinu. Biće izabrani članovi novog stalnog Biroa, odnosno potpredsednici, sekretari i kvestori ovog foruma. Njihov izbor se vrši na predlog poslaničkih grupa, prema njihovoj veličini, prema političkoj konfiguraciji Predstavničkog doma i pregovorima lidera poslaničkih grupa. Lista predloženih kandidata za stalnu funkciju u potpunosti je predmet glasanja Predstavničkog doma i usvaja se otvorenim glasanjem većine prisutnih poslanika. Takođe u ponedeljak, sa sličnim proceduralnim dnevnim redom, rumunski Senat će započeti novu redovnu sednicu.
Ljudi koji su povređeni u eksplozijama u Krevediji i njihove porodice dobiće pomoć od države, najavio je rumunski premijer Marčel Čolaku. 2.000 evra mesečno dobiće oni koji prate ranjenike hospitalizovane van zemlje i 400 evra oni koji su sa ranjenicima hospitalizovanim u zemlji. Čolaku je precizirao da će ljudi čija su domaćinstva pogođena dobiti pomoć u iznosu od 500 do 2.000 evra po porodici, u zavisnosti od razaranja. Rumunski premijer je takođe najavio da je započeo nacionalnu kontrolu 1.300 pumpi za tečni naftni derivat i zatražio od uključenih institucija da primenjuju zakon i preduzmu čvrste mere gde god pronađu nepravilnosti.
