Vesti – 02.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 02.09.2024, 18:27
U Bukureštu je danas počelo poslednje zasedanje aktuelnog saziva, pošto će se 1. decembra održati parlamentarni izbori. Na dnevnom redu je, između ostalih i nacrt zakona o ukidanju poreza na penzije ispod 3.000 leja (600 evra), o kome će se po hitnom postupku raspravljati u Poslaničkom domu, odlučujućem telu. Normativni akt omogućava penzionerima koji su imali koristi od novog obračuna da ne gube povećenje prekoračenjem sadašnjeg poreskog praga od 2.000 leja (400 evra). Vladajuća koalicija PSD-PNL složila se da projekat uđe u hitnu parlamentarnu proceduru, kako bi stupio na snagu u oktobru.
Vlada je na sednici u ponedeljak izdala hitnu uredbu o povećanju gornje granice za socijalna davanja dodeljena penzionerima sa niskim primanjima čije su su penzije porasle kao rezultat nedavnog obračuna. Maksimalna granica do koje će se odobravati kartice za hranu biće povećana sa 2.000 na 2.210 leja (oko 440 evra). Naknada od 1.400 leja za plaćanje računa tokom zime i dalje će biti dodeljena penzionerima koji su je ranije primali, bez obzira na povećanje penzija. Takođe, prag do kojeg penzioneri mogu da koriste kompezaciju na lekove povećan je na 90%. S druge strane, izvršna vlast počinje konsultacije sa predstavnicima osoba sa inaliditetom kako bi se izradio poseban zakona o penziji za ovu kategoriju, koji će uzeti u obzir ranije priznate niske nivoe doprinosa.
Devizne rezerve Narodne banke Rumunije (BNR) premašile su 63 milijarde evra na kraju avgusta 2024. godine, što je za 0,62 odsto manje u odnosu na nivo od 31. jula, navodi se u saopštenju Centralne banke, prenosi AGERPRES. Nivo zlatnih rezervi ostao je na 103,6 tona. U skladu sa međunarodnim kretanjima cena zlata, njegova vrednost je bila 7,588 milijardi evra.
Rumunski vojnici učestvuju, do 20. septembra, u Češkoj, u međunarodnoj vežbi Ample Stike. Oni će obavljati blisku vazdušnu podršku i misije vazdušnog osmatranja zajedno sa drugim trupama NATO. Kako je saopštilo Ministarstvo narodne odbrane, u vežbi učestvuje 25 vojnika i dva helikoptera IAR-330 SOCAT iz 713. helikopterske eskadrile 71. vazduhoplovne baze „General Emanojl Jonesku”.
Papa Franja danas je otpočeo svoje 45. apostolsko putovanje u inostranstvo. Od 2 do 13. septembra, poglavar Rimokatoličke crkve će posetiti Indoneziju, Papuu Novu Gvineju, Istočni Timor i Singapur, države obeležene snažnim verskim, ekonomskim i socijalnim kontrastima. Imigracija, međureligijski dijalog, ekologija, uloga crkve u pristupu zdravstvu i obrazovanju glavne su teme kojima će se vatikanski lider baviti u svojim govorima i sastancima. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Rimu, u Indoneziji, najvećoj muslimanskoj zemlji na svetu, centralna tema biće islamsko-hrišćanski dijalog. U najvećoj džamiji u jugoistočnoj Aziji 5. septembra će se održati međureligijski susret, u prisustvu predstavnika šest zvaničnih religija. Tom prilikom Papa Franja i imam Nasaruddin Omar potpisati zajedničku izjavu. Papa Franja je treći poglavar Rimokatolicke crkve koji je posetio ovaj arhipelag, posle Pavla VI i Jovana Pavla II.
U Izraelu je štrajk koji je sazvala glavna sindikalna konfederacija počeo u znak protesta protiv odlaganja sporazuma o prekidu vatre u Gazi i oslobađanja talaca koje je oteo Hamas. Protestu su se pridružili i zaposleni u bankama, bolnicama i tržnim centrima, a na aerodromu „Ben Gurion” obustavljeni su letovi, piše izraelska štampa. Poziv na štrajk uslijedio je nakon što je oko pola miliona Izraelaca sinoć izašlo na ulice u Jerusalimu, Tel Avivu i drugim gradovima tražeći da premijer Benjamin Netanjahu učini više da vrati kući 101 taoca koji se još uvijek nalazi u Gazi, prenosi Rojters . Premijeru, uključujući i članove porodica talaca, zameraju da odugovlači pregovore o prekidu vatre za oslobađanje talaca. Protesti su usledili nakon što je vojska pronašla u tunelu u Gazi šest bezivotnih tela talaca starosti između 23 i 40 godina, za koje je rekla da su ubijeni u poslednjih nekoliko dana.
Rusija je u ponedeljak ujutru izvela napad na glavni grad Ukrajine projektilima. Delovi oborenog oružja su ranili najmanje dve osobe. Ruski napadi izazvali su požare i oštetili kuće i infrastrukturu, saopštili su ukrajinski zvaničnici, prenosi Rojters. Jedinice protivvazdušne odbrane Ukrajine uništile su više od 10 krstarećih i skoro 10 balističkih projektila, saopštila je vojna uprava grada. Poljska, susedna država članica NATO-a, aktivirala je sopstvene i savezničke avione kako bi obezbedila svoj vazdušni prostor. Napad se dogodio tačno nedelju dana nakon što je Moskva lansirala više od 200 projektila i dronova na Ukrajinu, ubivši sedam ljudi i pogodivši elektroenergetske sisteme u nekoliko gradova širom zemlje, u, kako je Kijev nazvao najmasovnijem napadu u ratu.
