Vesti 02.11.2018.
Premijerka Viorika Dančila prisutna danas u Varni na susretu na vrhu Rumunija-Bugarska-Srbija-Grčka-Izrael.
Daniela Budu, 02.11.2018, 19:45
Premijerka Viorika Dančila izjavila je danas u Varni da je za vreme susreta na vrhu Rumunija-Bugarska-Srbija-Grčka-Izrael naglašena neophodnost da se učini više za energetsku bezbednost Evrope, posebno diverzifikacijom izvora snabdevanja i ubrzanjem interkonekcija. U vezi sa saobraćajem, Dančila je ponovila zainteresovanje Rumunije za osnivanje radne grupe za analizu studija izvodljivosti radi izgradnje autoputeva i novih mostova preko Dunava. Na zasedanju u Varni sem rumunske premijerke, bili su još prisutni njeni kolege iz Bugarske i Grčke, Bojo Borisov i Aleksis Cipras, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Izraela Benjamin Netanjahu. Pre ovog skupa, premijeri Rumunije i Izraela dogovorili su se da se, pre zajedničke sednice vlada dve zemlje, organizuje ekonomski forum sa odsekom posvećenim kontaktima busineess to business. Premijerka Dančila je izraelskoj kolegi predstavila zakonodavne izmene u oblasti javno-privatnog partnerstva koje su povećale privlačnost rumunske investicione sredine. Ona je ponovila zainteresovanje Rumunije za učvršćenje i produbljavanje odnosa sa Izraelom u oblasti strateške saradnje, kibernetske i energetske bezbednosti, medicine, istraživanja i inovacija. Razgovori su se odnosili i na mogućnosti saradnje Rumunije i Izraela, u perspektivi preuzimanja mandata predsedavajuće Savetom Evropske unije od strane Rumunije, u januaru 2019. godine.
Lideri rumunske vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) razgovarali su danas o rebalansu ovogodišnjeg budžeta i budžetskim prognozama za 2019. godinu. U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Eudžen Teodorović. Lider socijaldemokrata Liviju Dragnja je koaliciju obavestio da usled rebalansa budžetski deficit neće premašiti 3 odsto. On je obavestio prisutne da će iduće nedelje biti usvojena hitna vladina uredba o osnivanju Suverenog Razvojnog i investicionog fonda. Razgovori su se odnosili na kompanije koje bi trebalo da udju u ovaj fond, na smanjenje broja mesta u dotičnim ministarstvima i agencijama, kao i na eventualno povećanje minimalne plate od 1. decembra.
Evropska komesarka za regionalni razvoj, Korina Krecu, ponovila je da sem projekta za šestu magistralu bukureštanskog metroa, koji je u fazi analize, rumunske vlasti nisu podnele nijedan drugi veliki projekat za dobijanje finansiranja od strane Evropske Komisije. Istekli su svi rokovi do kojih se Rumunija angažovala da podnese projekte za regionalne bolnice, tri autoputa, most u gradu Braila i obilaznicu Bukurešta, precizirala je još Korina Krecu. U postu na Facebooku, komesarka odbacuje sve optužbe na njen račun nakon što je u više navrata upozorila na usporavanje ritma privlačenja evropskih fondova od strane rumunske vlade. Savetnik rumunske premijerke Darius Valkov, tvrdio je u četvrtak da fondovi Evropske komisije predstavljaju samo 10 odsto ukupnih troškova za izgradnju regionalne bolnice i trebalo bi da ostatak novca obezbedi rumunska država.
Švajcarska će eliminisati sve restrikcije sa tržišta radne snage za Rumune, počev od maja iduće godine, saopštio je juče predsednik Švajcarske konfederacije Alen Berset, koji je bio primljen u Bukureštu kod šefa rumunske države Klausa Johanisa. Alen Berset je, sa druge strane, izjavio da Švajcarska podržava kandidaturu Bukurešta za članstvo u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj i, iako nije članica Evropske unije, podržaće Rumuniju kada će ona predsedavati Savetom Evropske unije, u prvom semestru iduće godine.
