Vesti 03.04.20202
Predsednik Klaus Johanis pozvao je u petak ponovo Rumune da strogo poštuju odredbe vlasti koje se tiču kontrole pandemije COVID-19.
Eugen Coroianu, 03.04.2020, 18:31
Predsednik Klaus Johanis pozvao je u petak ponovo Rumune da strogo poštuju odredbe vlasti koje se tiču kontrole pandemije COVID-19. On veruje da je Rumunija ušla u najgoru fazu epidemije i da će uslediti veoma teške nedelje, koje će biti kritične za zdravstveni sistem. Predsednik je ponovo zatražio od Rumuna van granica da se ove godine ne vraćaju kući za praznike. Najveći hrišćanski praznik, Uskrs ili vaskrsenje Gospodnje, 2020. godine katolici slave 12. aprila, a pravoslavci 19. aprila.
Još 445 slučajeva infekcije novim koronavirusom potvrđeno je, u Rumuniji u petak tako da je ukupan broj ispitanika pozitivnih na COVID-19 dostigao 3.183 — javljala je Strateška komunikaciona grupa. Na intenzivnoj nezi u ovom trenutku primljeno je 83 pacijenata. Od pozitivno potvrđenih osoba, 283 su izlečene i puštene iz bolnice, a 133 su umrle. 221 osoba sa rumunskim državljanstvom iz inostranstva zaraženo je novim koronavirusom, a broj smrti Rumuna u inostranstvu, zbog COVID-a, 19, ostaje 25 — objavila je Strateška komunikaciona grupa. Najviše rumunskih državljana konatminirano je: u Španiji -127, 57 u Italiji, 14 u Francuskoj, 8 u Nemačkoj, 4 u Velikoj Britaniji, 2 u Namibiji, 2 u Indoneziji. Po jedno lice je otkriveno u Tunisu, Irskoj, Luksemburgu, Belgiji i Sjedinjenim Državama.
U Rumuniji je od danas stupila na snagu Hitna Uredba koja predviđa veće novčane kazne za one koji se ne pridržavaju stanja opsade i vanrednog stanja. Shodno uredbi, novčane kazne za fizička lica koja ne poštuju vojne propise iznose između 2.000 leja (približno 415 evra) i 20.000 leja (oko 4150 evra), u poređenju sa minimalno 100 leja (približno 20 evra) i maksimalno 5.000 leja (približno 1035 evra), koliko je bilo do sada. Minimalna novčana kazna za pravna lica koja ne poštuju vojne propise povećana je sa 1.000 leja (oko 205 evra) na 10.000 leja (2050 evra). Najviša novčana kazna ostaje kazna za pravna lica u visini od 70.000 hiljada leja (oko 14.500 evra). Pored toga, uvedene su i dodatne sankcije za one koji se ne pridržavaju zakonskih odredbi, kao što su oduzimanje robe koja je bila namenjena, korišćena ili rezultat krivičnih dela, zabrana pristupa toj robi primenom pečata od strane ovlašćenih tela, privremeno obustavljanje aktivnosti, otkazivanje nekih radova, obnavljanje nekih objekata. Komplementarne mere kažnjavanja primenjivaće se u zavisnosti od prirode dela.
Više od milion slučajeva zaraženih novim koronavirusom i oko 56 hiljada smrtnih slučajeva zabeleženo je širom sveta od izbijanja pandemije, navodi se u poslednjem izveštaju. Većina slučajeva, četvrtina, prijavljena je u Sjedinjenim Državama, gde se pandemija najbrže razvija. Što se tiče smrti, Italija je zemlja koja je najviše stradala, sa 14 hiljada smrtnih slučajeva, a slede Španija – preko 10 hiljada smrtnih slučajeva, SAD sa gotovo 6 hiljada i Francuska sa preko 5 hiljada, odnosno Kina, zemlja u kojoj je izbila epidemija, sa oko 3.300 mrtvih. Svetska banka najavila je da će dodeliti 160 milijardi dolara u narednih 15 mjeseci za pomoć zemljama u borbi protiv pandemije novim koronavirusom, kako bi pomogla u pružanju pomoći siromašnima i ranjivim osobama, za podršku poslovnom okruženju i procesu ekonomskog oporavka.
Parlament u Bukureštu usvojio je tri zakona koji imaju za cilj obustavu otplate bankarskih kredita, prinudni odmor i dodelivanje poreskih olakšica poreskim obveznicima, fizičkim i pravnim licima. Sednica je održana onlajn glasanje jebilo putem telefona. Prvi nacrt zakona koji je Socijaldemokratska partija (PSD) (u opoziciji) pokrenula predviđa suspendovanje na lični zahtev vraćanja bankarskih kredita, mera koja će se primenjiti bez kamata i penala. Socijaldemokrate kažu da dokument dolazi da ispravi greške iz hitne uredbe sa istim predmetom. S druge strane, liberali na vlasti izjavljuju da će mišljenje Ustavnog suda u vezi sa ovim zakonom, tvrdeći da je populistički i vrši pritisak na državni budžet. Nacionalna liberalna stranka (PNL) je tvrdio da će tražiti mišljenje Suda i u vezi sa zakonom kojim se, na lični zahtev, tri meseca odloži uplata doprinosa za socijalno osiguranje i za komunalne usluge u slučaju osoba koje su na prinudni odmor. Konsenzus svih stranaka postojao je oko zakonodavne inicijative kojom se predlaže nadoknada u iznosu od 75% osnovne plate za zaposlene koji su pogođeni smanjenjem ili prekidom aktivnosti.
