Vesti 03.10.2021
Vlada Rumunije usvojila je odluku kojom su vakcinisane osobe protiv koronavirusa, kao i osobe koje su u poslednjih šest meseci preležale bolest oslobođene nekih ograničenja koja se primenjuju u mestima gde je prag stope zaraženih veći od 6 slučajeva n
Newsroom, 03.10.2021, 18:44
Vlada Rumunije usvojila je odluku kojom su vakcinisane osobe protiv koronavirusa, kao i osobe koje su u poslednjih šest meseci preležale bolest oslobođene nekih ograničenja koja se primenjuju u mestima gde je prag stope zaraženih veći od 6 slučajeva na hiljadu stanovnika. Bukurešt i preko 40 drugih gradova i opština u zemlji, kao i preko 200 sela nalaze se u ovoj situaciji. Javni i privatni događaji mogu se održati u ovim lokalitetima samo sa malim brojem učesnika i samo sa osobama koje su vakcinisane ili preležale bolest, za koje je obavezno nošenje maske. Svim ovim kategorijama je takođe dozvoljen pristup restoranima ili teretanama, kao i kretanje tokom takozvanih vikend ili noćnih karantina. Novi propisi bili su izvor nezadovoljstva za hiljade ljudi koji su u subotu izašli na ulice bez poštovanja udaljenosti, bez nošenja zaštitnih maski i bez poštovanja granice učešća u takvim demonstracijama. Demonstranti su marširali centrom glavnog grada, protestovali ispred Vlade, a kasnije su neki od njih otišli do predsedničke palate. Skandirali su poruke protiv vakcinacije i uvođenja zelenog sertifikata, a takođe su tražili ostavku vlade, šefa Odbora za vanredne situacije Raeda Arafata i predsednika države. Protesti su održani na dan kada je u Rumuniji zabeležen najveći broj obolelih od koronavirusa – skoro 12.600. U nedjelju je prijavljeno skoro 8.700 novih slučajeva, 150 smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusom, a na intenzivnoj nezi hospitalizovano je 1.440 osoba. Veliki broj obolelih u poslednjem periodu pojačao je kampanju vakcinacije, svakodnevno su davane desetine doza. U nedelju je davano preko 30.000 od kojih je polovina bila treća doza.
U Italiji je danas i sutra na birališta pozvano više od 12 miliona glasača sa pravom glasa u oko 1.200 lokaliteta, uključujući velike gradove poput Rima, Milana, Torina, Napulja, Bolonje i Trsta, u kojima su organizovani parcijalni izbori. Takođe se glasa za novog guvernera u Kalabriji. Više od 120 Rumuna, najviše do sada, kandiduje se na ovoj izbornoj listi za mesta odbornika. Rumuni, koji čine najveću zajednicu stranaca na Poluostrvu, imaju pravo glasa i biranja za odbornike u svojim gradovima prebivališta. Oni se takođe oslanjaju na glasove Italijana, pogotovo jer će vrlo mali broj Rumuna moći da glasa, s obzirom da nemaju biračku kartu.
Ažurirani spisak zemalja i teritorija sa visokim epidemiološkim rizikom stupio je na snagu danas. Rumunija je sada u crvenoj zoni, zajedno sa Republikom Moldavijom, Bugarskom, Jermenijom, Belorusijom i Grenlandom. Nacionalni komitet za vanredne situacije odlučio je izuzeće iz karantina za vozače teretnih i putničkih vozila ako pokažu negativan rezultat RealTime-PCR testa. Nemačka je takođe revidirala uslove za ulazak u ovu zemlju-tako da osobe koje stižu iz Rumunije mogu ući na teritoriju Nemačke samo ako imaju negativan test na COVID, ako su vakcinisane ili ako su preležale bolest. Dokumenti moraju biti napisani na jednom od jezika sledećih jezika: nemački, engleski, francuski, italijanski ili španski i mogu se dostaviti u fizičkom ili elektronskom formatu.
Prema podacima objavljenim na veb stranici Nacionalne kancelarije Trgovinskog registra, u Rumuniji je više od 38.000 preduzeća i ovlašćenih lica otišlo u stečaj u prvih osam meseci ove godine, za preko 7% više u odnosu na isti period 2020. godine. Većina firmi nalazi se u Bukureštu i u županijama Kluž, Bihor i Tamiš, a na suprotnom polu su Hargita, Kovasna i Tulča. Po delatnostima, najveći broj nesolventnosti zabeležen je u trgovini na veliko i malo, popravci vozila, građevinarstvu i proizvodnji.
Dačan Čološ, izabrani predsednik USR PLUS (bivše partije broj 2 u vladi), navodi da, iako tim koji je predstavljao nema većinu u novom Nacionalnom birou stranke, želi da se odluke usvajaju na osnovu zajedničkih ciljeva.Tim njegovog protivkandidata Dana Barne osvojio je najviše glasova na izborima za Nacionalni biro – on ima 14 mandata kao potpredsednik, dok tim novog predsednika Dačana Čološa ima osam mesta u nacionalnom rukovodstvu stranke. Rad Kongresa nastavlja se raspravama isključivo u online formatu, o izmenama statuta stranke, uključujući trajanje mandata predsednika. Dačan Čološ želi ograničeni mandat na dve godine i najavljuje da će, u suprotnom, podneti ostavku 2023. godine, radi organizacije kongresa na kojem će se potvrditi predsednički kandidat i utvrditi strategija za izbore zakazane za 2024.
