Vesti – 04.02.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 04.02.2026, 18:11
Rumunska delegacija koju predvodi ministarka spoljnih poslova Oana Coju učestvovaće u Vašingtonu na prvom ministarskom sastanku posvećenom kritičnim mineralima, na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija. Cilj sastanka je jačanje međunarodne saradnje kako bi se osigurali sigurni i diverzifikovani lanci snabdevanja, kako bilateralno, tako i između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu. Cilj sastanka je razvoj strateškog pristupa ovoj oblasti, sa predlozima za trgovinska partnerstva koja će se razmatrati tokom cele godine, na osnovu tehničke radne grupe na nivou rumunske vlade, kako bi se olakšala strateška ulaganja u ovu oblast. Jačanje ekonomske dimenzije rumunsko-američkog strateškog partnerstva, kao i razvoj mogućnosti za zajednička ulaganja, među ključnim su ciljevima rumunske vlade ove godine, kao i povećanje pozicioniranja zemlje kao ključnog evropskog aktera za stratešku autonomiju u suštinskoj oblasti retkih minerala, navodi bukureštanska diplomatija.
Odluka o otkazivanju predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. godine bila je interni pravni akt za zaštitu ustavnog poretka, izjavio je predsednik zemlje, Nikušor Dan. Odluka Ustavnog suda Rumunije zasnovana je na dokumentima koji su nedvosmisleno ukazivali na narušavanje jednakih mogućnosti između kandidata i masovno narušavanje izborne kampanje od strane jednog kandidata, kroz netransparentnu i nezakonitu upotrebu digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije, kao i kroz neprijavljeno finansiranje izborne kampanje, uključujući i onlajn okruženje, naveo je rumunski predsednik u poruci na društvenim mrežama. Dan je naglasio da je sama platforma TikTok priznala da je identifikovala nekoliko mreža skrivenog uticaja, da je sprečila i eliminisala desetine hiljada lažnih naloga i interakcija i zabranila stotine naloga koji su imitirali predsedničke kandidate. Istovremeno, naveo je da je mešanje Rusije u izborne procese u evropskim zemljama, uključujući Rumuniju, istaknuto i u zvaničnim izveštajima NATO-a, Evropske unije i britanske vlade.
Rumunski sindikati iz prosvete protestovali su u sredu ispred sedišta Vlade. Oni se žale na mere koje je usvojila Izvršna vlast koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalen liberalne stranke, Unije spasimo Rumuniju i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-USR-UDMR), a posebno su nezadovoljni povećanjem nastavnih normi i smanjenjem iznosa za takozvanu satnicu. Prema rečima predstavnika tri sindikata učesnika, u protestu je učestvovalo oko 4.000 ljudi, uključujući studente. Oni se ne slažu sa merama štednje usvojenim prošle godine, koje su dovele do smanjenja fonda za stipendije i ukidanja određenih popusta na lokalni i železnički prevoz. Prema upitniku Federacije sindikata prosvete „Spiru Haret“, skoro 75% nastavnika kaže da je spremno da učestvuje u štrajku prosvete, koji će biti organizovan ili u martu, kada se održavaju simulacije nacionalnih ispita, ili pred kraj školske godine.
Ukupan trgovinski deficit Rumunije dostigao je skoro 30 milijardi evra u prvih 11 meseci 2025. godine, od čega je skoro 4 milijarde došlo iz prehrambene i stočarske industrije, prema studiji koju su sproveli veliki lanac prodavnica i Akademija ekonomskih studija. Prema studiji, neravnotežu podstiče strukturni problem: Rumunija izvozi jeftine sirovine, a uvozi prerađene proizvode sa visokom dodatom vrednošću. Najveće neravnoteže koncentrisane su u pet strateških sektora: meso, mlečni proizvodi, slatkiši i grickalice, konzervirano povrće i voće. Prema rečima analitičara, Rumunija treba da poveća stepen udruživanja poljoprivrednika, investicije u preradu, pristup finansiranju, zakonodavnu predvidljivost i reprofesionalizaciju radne snage.
Ekonomski rast Rumunije u periodu 2022-2024. bi bio 1,2 procentna poena niži bez Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, navodi se u studiji koju je objavila Nacionalna banka Rumunije. Prema njoj, evropska sredstva, kako ona koja se odnose na Nacionalni plan za oporavak i otpornost, tako i ona iz standardnog višegodišnjeg finansijskog okvira, doprinela su ublažavanju negativnih efekata pandemije COVID-19 i olakšala ekonomski oporavak. Dokument, međutim, otkriva da je na sprovođenje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost uticalo kašnjenje izazvano velikim nepovoljnim šokovima, ali i ograničenja u pogledu administrativnih kapaciteta za sprovođenje ovih programa. Prema podacima Ministarstva za investicije i evropske projekte, Rumunija je putem Nacionalnog plana za oporavak i otpornost dobila ukupno 10,72 milijarde evra, odnosno polovinu dodeljenog iznosa.
Liberalni premijer Ilije Boložan sastao se u ponedeljak u Bukureštu sa delegacijom gradonačelnika iz zemlje, u okviru priprema budžeta za 2026. godinu. Sastanak se održao u kontekstu u kojem su brojni gradonačelnici, uključujući i one iz Nacionalne liberalne stranke, izrazili nezadovoljstvo reformom lokalne i centralne javne uprave koju je predložio šef izvršne vlasti. Zaposleni u gradskim kućama, posebno oni u opštinama, takođe su nezadovoljni ovim i prete generalnim štrajkom.
U Rumuniji je opozicija u sredu podnela Senatu tri predloga za pokretanje odgovornosti. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je podnela predlog o Sporazumu EU-Merkosur, kritikujući način na koji je Vlada zastupala interese Rumunije u evropskom procesu donošenja odluka u vezi sa Sporazumom, koji je potpisalo 47 poslanika. Zauzvrat, parlamentarna grupa PACE – Rumunija Prvo podnela je dva predloga, koje su potpisali po 41 poslanik. Jedan se tiče aktivnosti ministra odbrane, Radua Miruce, a drugi se odnosi na situaciju u obrazovanju. O tri dokumenta će se raspravljati i glasati u ponedeljak, 9. februara.
Žalba predsednika Rumunije, Nikušora Dana, u vezi sa zakonom koji zahteva da najmanje 40% sportista koji igraju u timu na zvaničnim nacionalnim takmičenjima budu Rumuni trenutno se nalazi pred Ustavnim sudom. Šef države smatra da normativni akt krši princip nediskriminacije i slobodnog kretanja radnika, zagarantovan i Ustavom i evropskim ugovorima čija je Rumunija potpisnica. Pored toga, predsednik tvrdi da zakon utiče na pravo na rad, ograničavajući pristup evropskih sportista nacionalnim takmičenjima.
„Energetska bezbednost je od najveće važnosti za sve zemlje u regionu Crnog mora i stoga zahteva veoma blisku međunarodnu saradnju i podršku međunarodnih finansijskih institucija kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj“, rekao je u sredu Gžegož Zjelinski, šef Odeljenja za energiju Evrope Evropske banke za obnovu i razvoj, na Nedelji energije Crnog mora 2026. Ministar energetike Republike Moldavije, Dorin Žungiecu, rekao je da „u vremenima rata ne bi trebalo da gradimo ograde, već mostove, a energetski mostovi su vitalni i neophodni, posebno u pogledu saradnje u regionu Crnog mora“. A ukrajinski ambasador u Bukureštu, Igor Prokopčuk, je izjavio da je Kijev zainteresovan za produbljivanje trilateralne energetske saradnje sa Rumunijom i Republikom Moldavijom. Nedelja energije Crnog mora 2026, regionalni događaj posvećen energetskoj tranziciji i investicijama u regionu Crnog mora, okupio je u sredu i četvrtak u Bukureštu kreatore politike, komunalna preduzeća, programere, investitore, finansijere i korporativne kupce energije iz Rumunije, Bugarske, Republike Moldavije, Ukrajine, Turske, Gruzije i širih evropskih tržišta.
Evropski zvaničnici odbacili su optužbe za cenzuru iznete u izveštaju stručnjaka iz Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država. U dokumentu se tvrdi da je briselska izvršna vlast vršila pritisak na velike onlajn platforme, kao što su TikTok, Meta ili Gugl, da eliminišu ili ograniče određene vrste političkog sadržaja. Autori izveštaja navode da su ove akcije imale posledice na javnu debatu i na izborne procese u nekoliko zemalja članica Evropske unije, uključujući Rumuniju. S druge strane, Evropska komisija je izvestila da zakonodavstvo Evropske unije o digitalnim uslugama obavezuje velike platforme da se bore protiv dezinformacija, prikrivenog izbornog oglašavanja, koordinisanih manipulacija i ilegalnog sadržaja. Međutim, Komisija naglašava da odluke u vezi sa izborima pripadaju isključivo državama članicama i da Unija ima obavezu da štiti demokratske procese, a ne da utiče na njih. Podsećamo da je istraga Evropske komisije o TikToku i rumunskim izborima, otkazanim 2024. godine, još uvek u toku. Razmena replika odvija se u kontekstu starijih tenzija između dela američke političke klase, republikanaca predsednika Trampa, i Evropske unije, tenzija vezanih za regulaciju interneta, slobodu izražavanja i ulogu digitalnih platformi na izborima.
Skoro 70 kultnih zgrada i spomenika u Bukureštu i u desetinama drugih lokaliteta u Rumuniji biće osvetljeno narandžastom bojom večeras, na Svetski dan borbe protiv raka. Približno 100.000 Rumuna godišnje oboli od raka, a stručnjaci upozoravaju da će, u odsustvu efikasnih programa prevencije i rane dijagnoze, broj slučajeva nastaviti da raste u narednim decenijama. Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuje da je u Evropi, u poslednjih 25 godina, broj slučajeva raka povećan za 30%.
