Vesti – 05.06.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 05.06.2026, 17:45
Rumunski predsednik Nikušor Dan učestvovao je u petak na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Crnoj Gori. Prema rečima šefa države, na sastanku se uglavnom razgovaralo o procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Učešće na ovom samitu potvrđuje, navodi se u saopštenju predsedničke administracije, „čvrstu“ podršku Rumunije pristupanju celog regiona Zapadnog Balkana, kao i Republike Moldavije i Ukrajine, Evropskoj uniji i podstiče sve partnere da iskoriste podršku koju pruža EU i trenutni geopolitički kontekst. Na konferenciji za novinare, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji 2028. godine „ostvarivo“. „Brzina sprovođenja složenih reformi je impresivna“, rekla je fon der Lajen, misleći na Crnu Goru, koja ima za cilj da postane 28. država članica bloka zajednice do 2028. godine. Zauzvrat, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je, nakon samita, da EU namerava da pokrene postepeni proces integracije zemalja Zapadnog Balkana u blok zajednice, istovremeno šaljući signal da su one željene kao punopravne članice.
Kandidat za premijera, poslanik Evropskog parlamenta Euđen Tomak, najavio je da neće predložiti političku formulu za svoj izvršni tim, već isključivo stručnjake. Očekuje se da će razgovarati sa liderima Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), stranaka koje su već izrazile svoje neraspoloženje prema tehnokratskoj vladi. Socijaldemokratska stranka (PSD) izjavljuje da je spremna za razgovore, ali postavlja uslove vezane za program vladavine i nastavak lokalnih investicija. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je objavila da neće učestvovati na sastanku za uspostavljanje nove vlade. Da bi bio imenovan, Euđenu Tomaku je potrebno najmanje 233 glasa u Parlamentu.
Rumunska ekonomija zabeležila je pad od 1,2% u bruto seriji u prva tri meseca ove godine, u poređenju sa istim periodom 2025. godine, i pad od 1,1% u sezonski prilagođenoj seriji, pokazuju privremeni podaci koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Nacionalni institut za statistiku je revidirao nabolje podatke o rumunskoj ekonomiji u prvom kvartalu ove godine, smanjivši procenjeni pad bruto domaćeg proizvoda sa 1,7% na trenutnih 1,2%. Nedavno je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) revidirala naniže svoje procene kretanja rumunske ekonomije, predviđajući sada pad bruto domaćeg proizvoda od 0,2% u 2026. godini, nasuprot rastu od 1,2% koji je prognoziran u februaru. Nova procena pojavljuje se u izveštaju „Regional Economic Prospects“, koji je objavila ova međunarodna finansijska institucija, i odražava pogoršanje ekonomskih izgleda usled slabe potrošnje, visoke inflacije i efekata mera fiskalne konsolidacije. Za 2027. godinu Evropska banka za obnovu i razvoj procenjuje skroman oporavak ekonomije, uz rast od 1,8%, ali je i ova prognoza niža od prethodne, koja je iznosila 2,2%.
Pomorski dron, otkriven u petak u luci Konstanca, na Crnom moru, samodetonirao se, bez žrtava. Odeljenje za vanredne situacije (DSU) aktiviralo je Crveni plan intervencije kako bi efikasno upravljalo situacijom, a nekoliko hiljada ljudi je evakuisano iz tog područja, u okruzima Konstanca i Tulča. Ukrajinske pomorske snage potvrdile su da se radi o ukrajinskom dronu koji se oteo kontroli tokom misije nakon što su ga ometali ruski sistemi za elektronsko ratovanje, zbog čega je dron skrenuo sa svoje putanje i plutao ka rumunskoj obali. Ministar odbrane Radu Miruca izjavio je da su ukrajinske vlasti obavestile rumunsku stranu da su izgubile kontrolu nad četiri pomorska drona, a da će eksplodirati onaj u luci Konstanca. U tom kontekstu, sapšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova, vlasti iz Bukurešta su zatražile od ukrajinskih vlasti da odmah pošalji obaveštenja u situacijama koje mogu stvoriti rizik za Rumuniju. Predsednik Nikušor Dan opisao je incident kao drugi veliki bezbednosni događaj koji se dogodio ove nedelje na rumunskoj obali. Kao članica NATO-a i zemlja sa izlazom na Crno more, Rumunija će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoje građane, kritičnu infrastrukturu i nacionalne interese, poručio je predsednik. S druge strane, mandatar za premijera Euđen Tomak izjavio je da je veoma važno da se poveća budnost državnih institucija, zajedno sa preuzimanjem odgovornosti od strane donosilaca odluka, s obzirom na to da se bezbednosni incidenti počinju umnožavati. Eksplozija morskog drona u Konstanci dogodila se nedelju dana nakon što se u noći između 28. i 29. maja jedan dron srušio na stambenu zgradu u Galaciju (istok) i eksplodirao, povredivši dve osobe i pričinivši materijalnu štetu. Taj dron je bio tipa Geran-2, ruskog porekla.
NATO „pažljivo prati“ i koordinira sa lokalnim vlastima situaciju u Rumuniji nakon eksplozije pomorskog drona u crnomorskoj luci Konstanca u petak, javili su saveznički izvori koje je citirala agencija EFE. „Rumunija je obavestila NATO o incidentu sa dronom u Konstanci i mi pažljivo pratimo situaciju. Nastavljamo da blisko koordiniramo sa rumunskim vlastima“, dodali su. S druge strane, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, i predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Mecola, izrazili su solidarnost sa Rumunijom nakon incidenta. Oni su događaj opisali kao direktnu posledicu ruskog rata protiv Ukrajine, koji sve više postaje direktna pretnja državama na istočnom krilu Evropske unije. A francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je bezbednost Rumunije od „izuzetno velikog značaja“ za Pariz i potvrdio francusku vojnu posvećenost istočnom krilu NATO-a, u kontekstu tenzija u regionu Crnog mora.
Ekonomski i finansijski komitet Evropske unije dao je u petak pozitivno mišljenje o zahtevu za plaćanje br. 4 Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, vrednog 2,62 milijarde evra, pri čemu su svi povezani ciljevi i prekretnice pozitivno ocenjeni, bez suspenzija ili finansijskih korekcija. Po prvi put posle dužeg vremena imamo realne razloge za optimizam da će Rumunija uspešno zatvoriti Nacionalni plan za oporavak i otpornost čak i ako još uvek ima mnogo posla, kaže ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Pislaru. Na društvenoj mreži je preneo da je tako „Rumunija prešla prag apsorpcije od 60% iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i približila se 13 milijardi evra privučenih za investicije i reforme“. Zauzvrat, vršilac dužnosti ministra finansija, Aleksandru Nazare, preneo je da je „neophodno ubrzati sprovođenje projekata i održati tempo preduzetih reformi, kako bi se u potpunosti iskoristili raspoloživi resursi i evropska sredstva transformisala u konkretne rezultate u ekonomiji i životima ljudi“. Prema evropskom kalendaru, prekretnice i ciljevi u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost moraju biti ispunjeni do 31. avgusta 2026. godine, a poslednji zahtev za plaćanje mora biti podnet Evropskoj komisiji do 30. septembra 2026. godine.
Holandski sud proglasio je krivim trojicu muškaraca optuženih za krađu šlema iz Kocofeneštija i tri dačke zlatne narukvice, predmeta iz rumunskog nasleđa pozajmljenih holandskom muzeju, javio je AFP u petak. Trojica optuženih osuđena su na po 47 meseci zatvora. Podsetimo, početkom aprila, holandske vlasti su objavile da su pronašle šlem – koji je pretrpeo izvesna oštećenja – i dve od tri narukvice. U međuvremenu, artefakti su vraćeni u nasleđe Nacionalnog muzeja istorije Rumunije. Mesto gde se nalazi treća zlatna narukvica ostaje nepoznato.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je sastanak sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u otvorenom pismu u četvrtak, javlja AFP. Zelenski je dodao da je Ukrajina „spremna za potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora“, u kojima bi, kako veruje, trebalo da učestvuju Evropa i Sjedinjene Američke Države. Kijev je više puta predlagao produženi prekid vatre kako bi se favorizovali pregovori, ali Moskva odbacuje ovu ideju, tvrdeći da bi to omogućilo ukrajinskoj vojsci da učvrsti svoje pozicije, podseća AFP. Volodimir Zelenski može se sastati sa Vladimirom Putinom „u bilo kom trenutku“ u Moskvi, saopštio je Kremlj u četvrtak, kao odgovor na pismo lidera u Kijevu. A u petak je Evropska komisija pozdravila inicijativu ukrajinskog predsednika da se svom ruskom kolegi obrati otvorenim pismom koje sadrži poziv da njih dvojica direktno pregovaraju kako bi se okončao rat koji je Rusija započela u februaru 2022. godine.
