Vesti – 06.02.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi, 06.02.2025, 17:23
Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukureštu usvojeni su u sredu uveče nacrt zakona o državnom budžetu i nacrt budžeta državnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Budžet je izgrađen na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, time su se stekli uslovi da se podrži razvoj kroz rekordna ulaganja, da se obezbedi isplata plata i penzija, da se zaštite ugroženi, ali i da se uspostavi ravnoteža u finansijama zemlje.
Koaliciona vlada u Bukureštu zasedala je u četvrtak na prvom sastanku nakon usvajanja ovogodišnjeg državnog budžeta. Vlada je donela odluku da će se minimalna bruto osnovna zarada, ažurirati godišnje u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada. Portparol Vlade Mihaj Konstantin izjavio je da je to evropski mehanizam obračuna koji će se primenjivati i u Rumuniji i da će doneti predvidljivost u evoluciji bruto minimalne zarade. Od početka godine, bruto minimalna zarada u Rumuniji iznosi 4.050 leja (oko 810 evra). Na agendi Vlade bile su teme odobrenje nekoliko investicionih projekata usmerenih na zelenu tranziciju, vrednih skoro 90 miliona leja (oko 18 miliona evra) i ovogodišnji prioriteti u okviru Programa lokalnog razvoja „Anghel Saligni”.
Rumunija će, u svojstvu zemlje domaćina nastaviti da pruža svu neophodnu podršku borbenoj grupi NATO, preneo je u četvrtak ministar odbrane Angel Tilvar ministru delegatu za evropske poslove Republike Francuske Benjaminu Hadadu. Razgovori u Bukureštu bili su fokusirani na saradnju unutar NATO-a, posebno na jačanje NATO borbene grupe u Rumuniji, gde je Francuska okvirna država. Benžamina Hadada je u sredu primio i ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu. Benžamin Hadad boravio je u dvodnevnoj poseti Bukureštu kako bi izrazio solidarnost svoje zemlje sa Rumunijom, koja je podložna spoljnom mešanju. Francusko vladino telo nadležno za zaštitu od stranih digitalnih smetnji VIGINUM, tvrdi, u izveštaju koji citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, da su takvi manevri poremetili nesmetano odvijanje predsedničkih izbora u Rumuniji krajem prošle godine.
Predstoji ukidanje preko 400 radnih mesta u Parlamentu , nakon što je Poslanički dom rumunskog parlamenta u Bukureštu u sredu odobrio reorganizaciju radnog aparata. Smanjivaće se osoblje Kancelarije predsednika Poslaničkog doma i kabineta članova Stalne kancelarije, do različitih odeljenja i direkcija u okviru institucije. Prema rukovodstvu Poslaničkog doma, 240 radnih mesta manje značiće godišnju uštedu od 35 miliona leja (oko 7 miliona evra). Nedavno je i Senat doneo odluku da ukine skoro 200 pozicija, uprkos protestima zaposlenih. Vlada se pozivala na potrebu smanjenja potrošnje radi ograničavanja budžetskog deficita, dok se opozicija žalila na netransparentnost i kršenje zakonskih odredbi.
Partija Mladih ( POT), nova u bukureštanskom parlament, podnela je u sredu uveče zakonodavnoj skupštini treći zahtev za suspenziju vršioca dužnosti predsednika zemlje Klausa Johanisa. Taj potez je usledio nakon što opozicija nije uvrstila prethodne zahteve na dnevni red parlamenta, zbog kako navodi, proceduralnih nedostataka. Ako ovoga puta budu ispunjene sve zakonske procedure, rukovodstvo parlamenta će sazvati zajedničku plenarnu sednicu dva doma radi glasanja. Prošle godine, 21. decembra predsedniku Klausu Johanisu je istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat, na koji mu je Ustav dao pravo, medjutim nakon što je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, njegova dužnost na čelu zemlje produžena je do izbora novog šefa države.
Pojas Gaze je sastavni deo buduće palestinske države – saopštila je u sredu Evropska unija, posle prethodnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa o američkom preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom. Brisel ostaje čvrsto privržen rešenju sa dve države, jedinom putu ka trajnom miru za Izraelce i Palestince – rekao je portparol Unije. Projekat koji je predložio lider Bele kuće da se Palestinci koji žive na teritoriji, razorenoj 15 meseci ratom, presele u Jordan ili Egipat izazvao je lavinu protesta širom sveta. Između ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov egipatski kolega Abdel Fatah al-Sisi upozorili su da bi svako prisilno raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze i Zapadne obale predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog prava i glavni destabilizujući faktor za Egipat i Jordan, gde bi ovo stanovništvo moglo biti poslato.
