Vesti – 06.10.2023
Predsednik
Rumunije Klaus Johanis boravi do ponedeljka u državnoj poseti Portugalu, na
poziv svog kolege Marsela Rebela de Souze. Njih dvojica će se sastati u subotu
u Lisabonu. Oblast odbrane je jedna od ključnih komponenti bilateralne
saradnje, sa ciljem jačanja savezničke odbrane na istočnom krilu NATO-a, a
rezultat te saradnje je učešće Portugala sa kontingentom kopnenih snaga u
multinacionalnoj NATO brigadi u Rumuniji, naglasila je predsednička
administracija. Na marginama državne posete biće potpisana bilateralna
dokumenta iz oblasti energetike i investicija i trgovine. S druge strane, Klaus
Johanis će u sredu boraviti u zvaničnoj poseti Mađarskoj, gde će razgovarati
sa mađarskom koleginicom Katalin Novak.
Newsroom, 06.10.2023, 18:13
Predsednik
Rumunije Klaus Johanis boravi do ponedeljka u državnoj poseti Portugalu, na
poziv svog kolege Marsela Rebela de Souze. Njih dvojica će se sastati u subotu
u Lisabonu. Oblast odbrane je jedna od ključnih komponenti bilateralne
saradnje, sa ciljem jačanja savezničke odbrane na istočnom krilu NATO-a, a
rezultat te saradnje je učešće Portugala sa kontingentom kopnenih snaga u
multinacionalnoj NATO brigadi u Rumuniji, naglasila je predsednička
administracija. Na marginama državne posete biće potpisana bilateralna
dokumenta iz oblasti energetike i investicija i trgovine. S druge strane, Klaus
Johanis će u sredu boraviti u zvaničnoj poseti Mađarskoj, gde će razgovarati
sa mađarskom koleginicom Katalin Novak.
Narodna banka Rumunije (BNR) odlučila je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 7% godišnje, što je vrednost koja je ostala nepromenjena od januara. Upravni odbor Narodne banke Rumunije takođe je zadržao nepromenjenu kamatu po kojoj poslovne banke mogu da se zadužuju kod Narodne banke Rumunije i kamatu koju dobijaju kada drže novac u depozitima kod centralne banke. Prema novim procenama Narodne banke Rumunije, godišnja stopa inflacije nastaviće da se smanjuje do kraja tekuće godine. Od sledeće godine, međutim, na inflaciju će uticati postojanje velikih rizika, koji proističu iz novih fiskalno-budžetskih mera koje je usvojila vlada i stepena apsorpcije evropskih fondova, kao i rat u susednoj Ukrajini i ekonomski razvoj Evrope, koji je ispod očekivanja.
O mehanizmu koji će dozvoliti uvoz ograničenih količina žitarica iz Ukrajine i Republike Moldavije samo na osnovu dozvole, raspravljala je Vlada Bukurešta na sastanku u četvrtak. Mera ima za cilj da zaštiti rumunske poljoprivrednike nakon što je Evropska komisija ukinula ograničenja uvedena na uvoz žitarica iz Ukrajine, rekao je premijer Marčel Čolaku. On je rekao da će ovaj mehanizam, dogovoren sa svim uključenim stranama, omogućiti uvoz samo na osnovu odobrenja za ograničene količine žitarica i da će se primenjivati samo na rumunske poljoprivrednike i prerađivače koji dokažu da su im potrebne dodatne količine za dopunu zaliha. Na ovaj način obezbeđujemo da proizvodi koji su u skladu sa standardima kvaliteta stignu na tržište Rumunije“, istakao je Čolaku. On je rekao i da Rumunija nastavlja da podržava Ukrajinu “svim svojim snagama, ali da je obaveza administracije Bukurešta da zaštiti rad rumunskih poljoprivrednika. Nedavno je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu precizirao da su poljoprivredni proizvodi koji su predmet uvoza i koji će potpasti u delokrug ovog mehanizma pšenica, kukuruz, seme suncokreta i uljana repica.
Zatvorena iranska aktivistkinja Narges Mohamadi dobila je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2023. godinu. Nagrađena je za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za promovisanje ljudskih prava i slobode za sve. Narges Mohamadi je jedan od najvažnijih aktivista za ljudska prava u Iranu, i koja je vodila kampanju za ukidanje smrtne kazne. Trenutno izdržava kaznu od 12 godina zatvora u kaznionici u Teheranu. Među optužbama protiv nje je i širenje propagande protiv države. Narges Mohamadi je zamenica direktora Centra za branitelje ljudskih prava, nevladine organizacije koju vodi Širin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine.
Više lidera
evropskih država odbacilo je 2030. godinu kao rok za proširenje Unije, na
samitu održanom u petak u Granadi. Radilo bi se o uključivanju država Zapadnog
Balkana, Ukrajine i Republike Moldavije, ali je španski šef diplomatije
naglasio da svaka zemlja prvo mora da uradi svoj domaći zadatak i da će, na
osnovu svojih zasluga, onda ući u Evropsku uniju. Druga važna tema o kojoj se
razgovaralo bila je migracija, i u tom pogledu Poljska i Mađarska su jasno
stavile do znanja da se protive bilo kakvom zajedničkom paktu. Među temama koje
su obrađene bile su sajber bezbednost, vojna bezbednost i klimatske promene. Na
sastanku je učestvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis.
Rumunski
ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar potpisao je zajedno sa svojim turskim
kolegom Jašarom Gulerom okvirni sporazum između dve zemlje u vojnoj oblasti.
Dokument odražava želju da se ažurira pravni okvir saradnje, koji će
omogućiti proširenje i produbljivanje odbrambenih odnosa, uzimajući u obzir
nedavne promene u bezbednosnom okruženju. Sporazum odražava trenutni nivo
vojnih odnosa sa Turskom, jednim od najvažnijih strateških partnera Rumunije,
posebno u kontekstu stogodišnjice vojnih i diplomatskih odnosa između naših
zemalja, rekao je rumunski zvaničnik.
Predstavnici nekoliko udruženja pacijenata sa hroničnim i autoimunim bolestima u Rumuniji protestovali su ispred Ministarstva zdravlja, nezadovoljni problemima u sistemu koji ih direktno pogađaju. Oni su nagovestili kašnjenje u isplatama apotekama za kompenzovane lekove i čekaju hitnu korekciju budžeta ili povećanje izdvajanja bruto domnaćeg proizvoda za medicinski sistem. Resorni ministar Aleksandru Rafila razgovarao je sa predstavnicima pacijenata i uverio da će početkom sledećeg meseca biti izvršena rekonstrukcija budžeta po pitanju zdravstva i da su isplate kompenzovanih lekova za apoteke izvršene za maj. Umesto toga, predsednica Udruženja pacijenata sa autoimunim bolestima Rozalina Lapadatu rekla je da isplate i dalje kasne, a apoteke su u opasnosti od kolapsa. Ona je cenila što je Odluka Vlade o ažuriranju liste besplatnih i kompenzacionih lekova blokirana za saglasnost Ministarstva finansija i najavila da će organizacije pacijenata odlučiti da li će organizovati protest i ispred ovog ministarstva, kako bi se korekcija budžeta zaista i uradila početkom novembra.
