Vesti 06.12.2017
Posmrtni ostatci poslednjeg Kralja Rumunije, Mihaja I će biti vraćeni u domovinu u sredu 13 decembra, kada će biti položeni u poćasnoj dvorani Dvorca Peleš u Sinaji, u Južnim karpatima saopštila je Kraljevska kuća. Tamo mogu preneti saučešće Predsedništvo Rumunije i R. Moldavije, bivše sovjetske republike, većinski rumunsofonske, Vlade i članovi Parlamenata dve rumunske države, predstavnici diplomtaskog hora, EU, NATO i međunarodnih organizacija. Iste većeri posmrtni ostatci Kralja će se položiti u Dvorani prestola iz Kraljevske palate u Bukureštu, gde do 15 decembra su doćekani oni koji žele da se oproste od Kralja. Kralj će biti sahranjen u subotu 16 decembra u Kurtea de Arđeš, gde su sahranjeni svi kraljevi Rumunije. Vlada u Bukureštu je odlučila da proglasi 14,15 i 16 decembar kao dani nacionalne žalosti, a u ponedeljak 11 decembra dva doma Parlamenta Rumunije će doneti omaž lićnosti Kralja Mihaja u okviru jedne svećane sednice. Kralj u periodu od 1940 godine do 1947 godine, Mihaj I je preminuo u utorak u 96 godini u svojoj rezidenciji u Švajcarskoj. Predsednik Klaus Johanis je rekao da je Kralj Mihaj bio jedna od najvećih lićnosti Rumunije, koji je velikim slovima pisao istoriju, a njegov nestanak predstavlja veliki gubitak po našu zemlju. Poruke saučešća preneli su bivši predsednici Rumunije, Jon Iliesku, Emil Konstantinesku i Trajan Basesku, premijer Mihaj Tudose, lideri stranaka iz vladine koalicije i opozicije, kao i šefovi diplomatskih misija akreditovani u Bukureštu.
Roxana Vasile, 06.12.2017, 17:44
Posmrtni ostatci poslednjeg Kralja Rumunije, Mihaja I će biti vraćeni u domovinu u sredu 13 decembra, kada će biti položeni u poćasnoj dvorani Dvorca Peleš u Sinaji, u Južnim karpatima saopštila je Kraljevska kuća. Tamo mogu preneti saučešće Predsedništvo Rumunije i R. Moldavije, bivše sovjetske republike, većinski rumunsofonske, Vlade i članovi Parlamenata dve rumunske države, predstavnici diplomtaskog hora, EU, NATO i međunarodnih organizacija. Iste većeri posmrtni ostatci Kralja će se položiti u Dvorani prestola iz Kraljevske palate u Bukureštu, gde do 15 decembra su doćekani oni koji žele da se oproste od Kralja. Kralj će biti sahranjen u subotu 16 decembra u Kurtea de Arđeš, gde su sahranjeni svi kraljevi Rumunije. Vlada u Bukureštu je odlučila da proglasi 14,15 i 16 decembar kao dani nacionalne žalosti, a u ponedeljak 11 decembra dva doma Parlamenta Rumunije će doneti omaž lićnosti Kralja Mihaja u okviru jedne svećane sednice. Kralj u periodu od 1940 godine do 1947 godine, Mihaj I je preminuo u utorak u 96 godini u svojoj rezidenciji u Švajcarskoj. Predsednik Klaus Johanis je rekao da je Kralj Mihaj bio jedna od najvećih lićnosti Rumunije, koji je velikim slovima pisao istoriju, a njegov nestanak predstavlja veliki gubitak po našu zemlju. Poruke saučešća preneli su bivši predsednici Rumunije, Jon Iliesku, Emil Konstantinesku i Trajan Basesku, premijer Mihaj Tudose, lideri stranaka iz vladine koalicije i opozicije, kao i šefovi diplomatskih misija akreditovani u Bukureštu.
Smrt Kralja Mihaja I, bivšeg suverena Rumunije nije prošla nezapažena ni u inostranstvo. Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker izrazio je duboku žalost i doneo je omaž Kralju, o kojem je podsetio da je 1997 godine boravio u evropskim prestonicama da bi promovisao pristupanje Rumunije u EU. I međunarodna štampa piše o liku Kralja Mihaja, poslednjeg preživelog evropskog šefa države iz Drugog svetskog rata i koji je decenijama živeo u egzilu. Za agenciju Frans pres, Kralj je bio u 20 veku olićenje tragične sudbine Rumunije, koja se suočila sa Drugim svetskim ratom i zatim sa komunizmom.
Šef rumunske diplomatije, Teodor Meleškanu je učestvovao na skupu ministara inostranih poslova država članica NATO u Briselu gde je podržao važnost konsolidacije i produbljavanja odnosa NATO-EU. Istovremeno, rumunski zvaničnik je istakao važnost maskimalne valorifikacije potencijala za saradnju između NATO i EU u oblastima kao što su mobilnost snaga, suzbijanje terorizma i podržavanje partnerskih država iz bliskog susedstva. Prema jednom kominikeu Ministarstva inostranih poslova, u okviru skupa koji predstavlja važan događaj u pripremi samita NATO od jula 2018 godine vršena je evaluacija progresa zabeleženih u primeni odluka samita Alijanse iz Varšave, kao i utvrđivanje akcionih pririteta za sledeći period, kao što su u oblasti saradnje NATO-EU, politika otvorenih vrata i uloga NATO što se tiće međunarodnih napora u projektovanju stabilnosti i suzbijanju terorizma.
