Vesti 07.12.2018.

Predsednik Klaus Johanis saopštio u četvrtak da do iduće nedelje neće doneti nijednu odluku u vezi sa imenovanjem novih ministara za saobrćaj i regionalni razvoj.

Daniela Budu, 07.12.2018, 18:38

Rumunska vlada obratila se danas Ustavnom sudu zbog rekonstrukcije kabineta, nakon što je predsednik države Klaus Johanis saopštio u četvrtak socijaldemokratskoj premijerki Vioriki Dančili, da do iduće nedelje neće doneti nijednu odluku u vezi sa imenovanjem novih ministara za saobrćaj i regionalni razvoj. Prethodno je šef države, nezadovoljan da je u roku od samo dve godine vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) smenila otprilike 70 ministara, precizirao da nije još završio analizu predloženih ministara. A to su Lija Olguca Vasilesku za ministarstvo regionalnog razvoja i Mirča Dragić za saobraćaj. Krajem novembra, Klaus Johanis je prihvatio predloge za smenu ministara odbrane, rada, privrede, kulturu, komunikacije i omladine i sporta. Šef države je najavio da pre donošenja bilo koje odluke očekuje odgovor Ustavnog suda, koji će svoj stav saopštiti 13. decembra.

Rumunska vlada je odobrila danas povećanje bruto minimalne plate u privredi do 450 evra i plate visokoobrazovnih zaposlenih do 500 evra, počev od 1. januara. Danas, takodje, vlada je odlučila da dodeli bonove za godišnji odmor u iznosu od 310 evra za svaku zaposlenu osobu u javnom sektoru, u 2019. i 2020. godini. Onakvim bonovima je ove godine raspolagalo otprilike 1,2 miliona zaposlenih u javnom sektoru, koji su godišnji odmor provodili u Rumuniji.

Rumunsko ministarstvo saobraćaja dostavilo je Evropskoj komisiji 15 projekata infrastrukture radi finansiranja. Ukupan iznos projekata je 4,8 milijardi evra, saopštio je resorni ministar Lučijan Šova. Metro do aerodroma Otopeni i obilaznica Bukurešta smatraju se prioritetnim projektima, a zajedno iznose 1,5 milijardi evra.

Rumunska ministarka zdravlja Sorina Pintea je preuzela od svoje austrijske koleginice Beate Hartinger-Klajn mandat rotacionog predsedništva Saveta Evropske unije- ističe se u današnjem kominikeu ministarstva u Bukureštu. Prema istom dokumentu, cilj Rumunije za vreme mandata je obezbedjenje pristupa zdravstvu svim evropskim gradjanima. Program rumunskog predsedništva u oblasti zdravstva ima pet prioritetnih tema, a to su otpor na mikrobe, vakcinacija, ravnopravan pristup komunitarnih pacijenata lekovima, mobilitet pacijenata I digitalno zdravstvo.

Predsednik rumunskog senata Kalin Popesku-Taričanu obavlja izmedju 6. i 8. decembra zvaničnu posetu Poljskoj. Rumunski zvaničnik je razgovarao sa predsednikom Poljske Andrejom Dudom, kao i sa drugim visokim zvaničnicima i ministrima u Varšavi. Taričanu je ocenio dijalog izmedju zakonodavnih tela dveju zemalja i naglasio značaj zajedničkih projekata. On se odnosio na trilateralu Rumunija-Poljska-Turska, na nivou parlamenata i ministarstava inostranih poslova, kao i na “Format Bukurešt” (B9), koji se odvija na nivou šefova država, predsednika parlamenata i ministara odbrane devet zemalja koje obezbedjuju istočni bok NATO-a. Rumunski zvaničnik je izrazio zainteresovanje za unapredjenje bilateralnih ekonomskih odnosa. Na agendi posete predsednika rumunskog senata Poljskoj nalazi se i Gdansk, gde će imati razgovore sa poljskim zvaničnicima i poslovnim ljudima.

Šef rumunskog Vrhovnog štaba odbrane general Nikolaje Čuka sastao se sa rumunskim vojnicima koji dejstvuju u okviru Vazdušnog odbrambenog odreda “Crni leteći miševi”, koji je rasporedjen u Poljskoj, kao deo NATO-ove borbene grupe, pod komandom Sjedinjenih Američkih Država. Rumunski odred ima misiju da obezbedi konsolidovano napredno prisustvo po rotacionom sistemu na severo-istoku Alijanse, u skladu sa merama usvojenim na samitu u Varšavi. Povodom posete Poljskoj, general Nikolaje Čuka je sa svojim poljskim kolegom, generalom-pukovnikom Rajmundom Andzejčakom,razgovarao o identifikaciji novih domena saradnje izmedju vojski dveju zemalja i o diverzifikaciji zajedničke obuke.

Evroparlamentarci će raspravljati u ponedeljak i utorak rezoluciju kojom se od Saveta Evropske unije zahteva da donese brzu i pozitivnu odluku o prijemu Bugarske i Rumunije kao punpravne članice u Šengen. Krajna odluka treba da bude jednoglasno donesena u Savetu Unije. Prijem Rumunije i Bugarske u evropskom prostoru slobodnog kretanja je od juna 2011. godine odloženo u više navrata zbog protivljenja nekih zemalja članica, koje su svoj stav obrazložile nedostatkom reformi u pravosudju.