Vesti 08.04.2022

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen i ministar spoljnih poslova EU, Žozep Borel, doputovali su u Kijev, oni su najoštrije osudili užasan“ napad ruske vojske na civile na železničkoj stanici u Kramatorsku.

Newsroom, 08.04.2022, 19:15

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen i ministar spoljnih poslova EU, Žozep Borel, doputovali su u Kijev, oni su najoštrije osudili užasan“ napad ruske vojske na civile na železničkoj stanici u Kramatorsku. Evropski zvaničnici su takođe najavili novu vojnu pomoć Ukrajini u visini od 500 miliona evra. Istovremeno oni su najavili povratak misije EU u Kijev. U Kijevu se nalazi i slovački premijer Eduard Heger. Dve ruske rakete pogodile su železničku stanicu u Kramatorsku, u istočnoj Ukrajini, gde je poginulo najmanje 39 ljudi, a povređeno je oko 100. Stanica, u kojoj je bilo na hiljade osoba, korišćena je za evakuaciju oblasti koje su bombardovale ruske snage. Istovremeno, predsednik Volodimir Zelenski kaže da je uništavanje Borodijanke (grada severozapadno od Kijeva nad kojim su Ukrajinci nedavno preuzeli vlast) strašnije“ od onoga što se desilo u Buči, gde su počinjeni masakri. Moskva poriče da su njene snage ubijale civile.Takođe u petak, EU usvojila je peti paket sankcija Moskvi, koji predviđa embargo na uglj i zatvaranje evropskih luka za ruske brodove. Ovaj paket dodatno proširuje crnu listu uključujući i prihode stotine oligarha i političkih čelnika iz Rusije, Belorusije i iz proruskih separatističkih oblasti Luganska, Donjecka iz Ukrajine.

Vlada u Bukureštu usvojila je odluku kojom se utvrđuje kako će građani Rumunije koji primaju izbeglice iz Ukrajine dobijati novac. Oni moraju da podnesu, u prva tri radna dana svakog meseca, lokalnim organima javne uprave, zahtev za prethodni mesec, u kome se navodi broj lica koja su ugostila, njihova imena, mesta iz kojih kažu da potiću i vremenski rok za koji se traže troškovi. Novac će biti uplaćen u roku od 10 radnih dana od prijema centralizovanih podataka. Oni koji zbrinjavaju izbeglice iz Ukrajine mogu dobiti 70 leja dnevno (oko 14 evra) za jednu osobu. Od početka ruske invazije na susednu zemlju, u Rumuniju je ušlo više od 650.000 državljana Ukrajine.

Prema poslednjim privremenim podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku, Rumunija je prošle godine zabeležila privredni rast od 5,9% u odnosu na 2020. godinu. Podaci pokazuju manji doprinos investicija prošlogodišnjem privrednom rastu, sa 0,9 na 0,6%. Brojke koje je objavio Nacionalni institut za statistiku takođe ukazuju na smanjenje od 0,1% u poslednjem kvartalu 2021. godine u odnosu na prethodna 3 meseca.

Građanska, socijalna i ekonomska emancipacija Roma u Rumuniji je zajednički cilj, od velikog značaja, rekao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj danas, povodom Međunarodnog dana Roma. Šef države je takođe pozdravio napore ove zajednice da promoviše svoju prošlost, običaje, i jezik i da svoj doprinos razvoju društva. Sličnu poruku poslao je i premijer Nikolae Čiuka. Šef Vlade je istakao činjenicu da su Romi u našoj zemlji tokom vremena doneli kulturnu i ekonomsku vrednost u sredinama u kojima su živeli. Međunarodni dan Roma prilika je da se osvrnemo na istrajnost širom sveta rasističkih i diskriminatorskih stavova, stereotipa, govora mržnje i podsticanja na neprijateljske radnje ili etnički motivisano nasilje, koje nesrazmerno pogađa romsku zajednicu, mišljenja je Ministarstvo inostranih poslova. Rumunija je preduzela važne korake da osudi i eliminiše sve oblike diskriminacije Roma, uključujući i usvajanje sveobuhvatnog zakonodavstva u ovoj oblasti, naglašava Ministarstvo inostranih poslova.

Tri dana pre prvog
kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, znatno se smanjuje razlika između
aktuelnog predsednika Emanuela Makrona i kandidatkinje krajnje desnice Marin le
Pen. Tako bi, prema istraživanju javnog mnjenja, za aktuelnog predsednika
glasalo 26,5 odsto, a za Marin Le Pen 23 odsto. Na trećem mestu, na značajnom
rastojanju od 16 odsto, nalazi se lider krajnje levičarske partije Francuska
neskrivena Žan-Luk Melanšon. Ostalih devet kandidata su ispod cenzusa od 10
odsto u namerama glasanja. Oko 74 odsto od 49 miliona registrovanih birača u
Francuskoj kaže da će izaći na izbore u nedelju. Gotovo 30 odsto njih nije
odlučilo koga će izabrati