Vesti – 08.07.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 08.07.2026, 17:22
Države članice NATO-a potvrdile su svoju „čvrstu posvećenost“ klauzuli o kolektivnoj odbrani koja je uključena u Član 5 Severnoatlantskog sporazuma u saopštenju objavljenom na kraju samita u Ankari u sredu. Evropski saveznici i Kanada naglasili su da preuzimaju povećanu odgovornost za odbranu Alijanse, objavivši nove ugovore o nabavci odbrambene opreme vredne preko 50 milijardi dolara. Članice NATO-a takođe su obećale vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 70 milijardi evra za 2026. godinu. Takođe su rekle da Rusija „predstavlja dugoročnu pretnju“ evroatlantskoj zajednici. Rumuniju je predstavljao predsednik Nikušor Dan. Šef države je najavio da će Rumunija dostići kumulativni nivo izdataka za odbranu i bezbednost od 3,7% bruto domaćeg proizvoda u 2026. godini. On je istakao značaj crnomorskog regiona za evroatlantsku bezbednost. Istovremeno, predsednik je naglasio u završnoj izjavi sastanka da je ruska pretnja prisutna i da, u tom kontekstu, ne vidi rizik od povlačenja američkih trupa sa istočnog krila. Rumunija je u utorak, na NATO forumu za bezbednosnu i odbrambenu industriju, potpisala nekoliko Memoranduma o razumevanju o programima odbrane protiv dronova. Istovremeno, Rumunija se pridružila saveznicima koji su potpisali Deklaraciju o zajedničkoj nameri da osnuju Banku za odbranu, bezbednost i otpornost, kojom koordinira Kanada, i koja će biti domaćin jedne od regionalnih kancelarija te institucije.
Ministar nacionalne odbrane, Radu Miruca, objavio je u sredu da je, na marginama samita NATO-a, potpisao Amandman na Memorandum o razumevanju između vlada Rumunije, Bugarske i Turske o osnivanju Radne grupe za protivminske mere u Crnom moru (MCM Black Sea TG), kako bi se misije proširile na zaštitu kritične podmorske infrastrukture. Prema saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane dostavljenom AGERPRES-u, potpisivanje dokumenta istaklo je zajedničku posvećenost Rumunije, Bugarske i Turske jačanju bezbednosti u Crnom moru i razvoju savezničke saradnje u pomorskoj oblasti. Kroz misije koje sprovode rumunske pomorske snage, zajedno sa partnerima u regionu, obezbeđuje se održavanje stalnog pomorskog prisustva u zoni odgovornosti, uključujući i celu ekskluzivnu ekonomsku zonu Rumunije, ne samo kao mera odvraćanja, već i kao instrument neposredne reakcije, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija je u sredu odlučila da tuži Rumuniju Sudu pravde Evropske unije (SPR) zbog toga što nije obezbedila da Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje (CNAS) vrši plaćanja apotekarskim operaterima u rokovima predviđenim Direktivom o kašnjenju u plaćanjima. Prema saopštenju za štampu, Izvršna vlast Evropske unije smatra da su u Rumuniji kašnjenja u plaćanju apotekarskim operaterima i sistemska i uporna. Prema direktivi, javni subjekti koji pružaju zdravstvenu zaštitu moraju da izmire komercijalne transakcije u roku od najviše 60 kalendarskih dana. Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje je konstantno prekoračivao ovaj rok prilikom plaćanja apotekama koje snabdevaju lekove pacijentima. Kašnjenja u plaćanjima slabe lance snabdevanja, ometaju rast i konkurentnost preduzeća i utiču na njihovu sposobnost za inovacije i razvoj, tvrdi izvor.
Rumunija još uvek mora da privuče preko 4,5 milijardi evra grantova kroz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, što je najvažniji projekat zemlje u julu i avgustu – rekao je vršilac dužnosti premijera, Ilije Boložan. On je objasnio da, kako se ne bi izgubio ovaj novac, još uvek treba sprovesti nekoliko reformi, naime nekoliko zakona koje treba usvojiti, a koje parlament mora da raspravlja i odobri na vanrednoj sednici, u kontekstu u kojem je Vlada privremena i ne može da preuzme odgovornost za ove normativne akte. Nacrti zakona biće poslati do kraja ove nedelje parlamentarnim grupama, liderima stranaka i rukovodstvima oba doma Zakonodavnog tela.
Očekuje se da će pet zemalja NATO-a ispuniti cilj alijanse da potroše 3,5% bruto domaćeg proizvoda na odbranu do 2026. godine, prema ažuriranim podacima alijanse objavljenim pre zvaničnog početka samita u Ankari, dok se očekuje da će neke države članice potrošiti samo 2%, izveštava Rojters. Na prošlogodišnjem samitu u Hagu, lideri NATO-a obavezali su se da će potrošiti 3,5% bruto domaćeg proizvoda na odbranu do 2035. godine, u odnosu na prethodni cilj od 2%. Litvanija trenutno zauzima prvo mesto po potrošnji na odbranu, sa očekivanim ulaganjima u odbranu koja će ove godine dostići 5,33% bruto domaćeg proizvoda. Slede Estonija (5,1%), Letonija (4,92%), Poljska (4,68%) i Grčka (3,65%). Izveštaj takođe pokazuje da prošle godine tri članice NATO-a – Albanija (1,48%), Slovenija (1,57%) i Češka (1,86%) – nisu ispunile prethodni cilj od 2%. Prema izveštaju NATO-a, Rumunija je 2025. godine potrošila 2,19% bruto domaćeg proizvoda na odbranu, a procenjuje se da će ove godine potrošiti 2,43%.
Cena barela nafte tipa Brent za isporuku u septembru porasla je za više od 6%, prešavši 78,5 dolara, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, objavio da prekida primirje sa Iranom i izjavio da više ne želi da pregovara, javlja agencija EFE. Cena prirodnog gasa je takođe porasla, za 5,33%, pri čemu je jedan megavat/sat kotiran na 49,06 evra. Tramp je izneo ozbiljne uvrede na račun iranskih lidera, koje je nazvao „đubretom“ i „bolesnim ljudima“, piše EFE. Pre Trampove izjave na samitu NATO-a kojom je objavio da krši primirje sa Iranom, lideri u Teheranu su izjavili da su američki napadi na iransku teritoriju, poništavanje ovlašćenja za prodaju nafte i „kršenje sporazuma“ u vezi sa Ormuskim moreuzom učinili neefikasnim ključne, fundamentalne delove memoranduma potpisanog između Teherana i Vašingtona o okončanju rata koji je izbio u februaru.
