Vesti 08.10.2017
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, doputovaće u ponedeljak u Bukurešt gde će se sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovarati o budućem samitu Alijanse i o situaciji istočnog boka Alijanse. Dvojica zvaničnika učestvovaće na otvaranju plenarne sednice 63. zasedanja Parlamnetarne Skupštine NATO. Preko 50. delegacija država članica ili pridruženih država Alijansu, učestvuju počev od petka na zasedanju u Bukureštu. Njima su se obraćali već članovi Vlade Rumunije koji su se izjasnili za konsolidaciju saradnje među državama saveznicama. Ministar inostranih poslova, Teodor Meleškanu je upozorio da raspoređivanje ruskih snaga na Crnom moru nije pretnja samo za ovaj region već i istočni deo Evrope, Sredozemno more i Bliski istok, a ministar odbrane Mihaj Fifor je ocenio da će pojednostavljivanje procedura i zakona evropskih država olakšati kretanje NATO snaga iz jedne države u drugu, tako što će se učešće u vežbama sa većim brojem vojnika i opreme odvijati brže.
Bogdan Matei, 08.10.2017, 18:45
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, doputovaće u ponedeljak u Bukurešt gde će se sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovarati o budućem samitu Alijanse i o situaciji istočnog boka Alijanse. Dvojica zvaničnika učestvovaće na otvaranju plenarne sednice 63. zasedanja Parlamnetarne Skupštine NATO. Preko 50. delegacija država članica ili pridruženih država Alijansu, učestvuju počev od petka na zasedanju u Bukureštu. Njima su se obraćali već članovi Vlade Rumunije koji su se izjasnili za konsolidaciju saradnje među državama saveznicama. Ministar inostranih poslova, Teodor Meleškanu je upozorio da raspoređivanje ruskih snaga na Crnom moru nije pretnja samo za ovaj region već i istočni deo Evrope, Sredozemno more i Bliski istok, a ministar odbrane Mihaj Fifor je ocenio da će pojednostavljivanje procedura i zakona evropskih država olakšati kretanje NATO snaga iz jedne države u drugu, tako što će se učešće u vežbama sa većim brojem vojnika i opreme odvijati brže.
Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (PSD-ALDE) u Bukureštu, razmatraće tokom sledeće nedelje finalnu formu zakona o pravoduđu, nkon čega će — kako je kazao predesnik Poslaničkog doma i Socijaldemokratske partije (PSD), Liviu Dragnea – početi javna rasprava. On tvrdi da je resorni ministar, Tudorel Toader, pri kraju sa izradom ovog paketa mera. Oštro kritikovan od strane opozicije, građanskog društva, medija i negativno ocenjen od strane Vrhovnog saveta magistrata, nacrt zakona Tudorela Toadera, između osatlog predviđa da predsednik države neće više ubuduće imenovati šefove Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala I terorizma (DIICOT), predviđa i prelazak Pravne inspekcije u nadležnost Minsitarsva pravde i povećanje starosne granice za promovisanje magistrata.
Karoline Garsija (Francuska) pobedila je rumunsku teniserku Simonu Halep, na turnitu WTA u Pekingu rezultatom 6-4, 7-6. Juče u polufinalu Halepova je pobedlia Letonku Jelenu Ostapenko I zahvaljujći ovom rezultatu ona će postati novi broj jedan u svetu. Uspeh Simone Halep su pozdravili predstavnici rumunskog i svetskog sporta, rumunski političari, i brojni ljubitelji tenisa. Čestitali su joj njen trener, Australijanasc, Daren Čahil, Nadia Komaneči, bivši nemački teniser Boris Beker, i Ministar za omladinu i sport u Bukureštu, Marius Aleksandru Dunka. Kako kaže Ilije Nastase jedan od najznačajnijh tenisera i broj jedan u svetu tenisa 7o-tih godina, teškoće za Halepovu tek sada dolaze. Simona Halep je prva teniserka iz Rumunije koja će biti svetski lider u ženskom tenisu.
Stotine osoba izašlo je u nedelju na ulicama Barslone i protestvovalo je za jedinstvo Španije i protiv namere Katalonije da proglasi svoju nezavisnost. Na manifestaciji je došao i pisac Mario Vargas Ljosa koji ima i špansko državljanstvo i koji je okvalifikovao katalonski separatizam ,,bolešću’’. I udruženja poslodavaca iz Katalonije su izrazila zabrinutost zbog namera regionalne vlade koju kontreolišu scesionisti da progalse nezavisnost posle referenduma koji je održan pre nedelju dana na kome je učestvovalo 5,3 miliona stanovnika Katalonije od kojih je 90% glasalo za secesiju.
