Vesti 09.11.2017.
Glavni inflacioni pritisci u Rumuniji su povećanje troškova proizvodnje i dohodaka.
Florentin Căpitănescu, 09.11.2017, 18:06
Suočavamo se sa pritiscima deprecijacije nacionalne monete- leja, u kontekstu bržeg povećanja obima uvoza u odnosu na izvoz, izjavio je danas guverner Narodne banke Rumunije (BNR), Mugur Isaresku. On je saopštio da je Narodna banka revidirala nagore prognozu inflacije za kraj tekuće godine sa 1,9 odsto na 2,7 odsto. Za kraj 2018. godine Narodna banka ocenjuje, kao i ranije, da će stopa inflacije biti od 3,2 odsto. Glavni inflacioni pritisci su, po rečima guvernera, povećanje troškova proizvodnje i dohodaka, u kontekstu neisvesne evolucije cena električne energije. Sa druge strane, Nacionalni institut za statistiku (INS) je saopštio da je trgovinski deficit Rumunije u prvih 9 meseci tekuće godine dostigao 8,8 milijardi evra. Prema analitičarima, ova neravnoteža izmedju uvoza i izvoza stavlja dodatan pritisak na kurs evro-lej. Čak više, neisvesnosti koje je izazvala izmena Poreskog zakona, koji su oštro kritikovali sindikati, poslodavstva i šef države Klaus Johanis, činile su da u sredu lej oslabi u odnosu na evro, dostigavši najniži nivo u zadnjih pet godina.
Evropska komisija je revidirala nagore prognoze za ekonomski rast i deficit Rumunije za 2017. i 2018. godinu, upozoravajući, istovremeno, da bi neisvesnosti vladinih politika mogle da utiču na ekonomski rast. Prema jesenjim ekonomskim prognozama, koje je objavilo danas komunitarno Izvršno telo, trebalo bi da rumunska ekonomija zabeleži napredak od 5,7 odsto u 2017., uporedjenju sa prolećnom prognozom od 4,3 odsto. Evropska komisija je revidirala procene i za 2018. godinu, kada će rast rumunske privrede biti do 4,4 odsto, u odnosu na prolećnu prognozu od 3,7 odsto. Prema Evropskoj komisiji, realan rast bruto nacionalnog proizvoda bio je ubrzan u 2017., u glavnom na bazi potrošnje. Što se tiče javnog deficita, ovaj bi trebalo da stigne do 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2017., da bi se 2018. godine pogoršao i dostigao 3,9 odsto, a 2019. 4,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda.
Visoki savet sudstva u Rumuniji je negativno ocenio, danas, zakonodavne predloge za izmenu Zakona o sudstvu, koje mu je dostavio Poslanički dom. U utorak, Generalni skup tužilaca Nacionalne direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) glasao je protiv pomenutog predloga, kritikujući ono što je nazvao «nekoherentnost» procesa profesionalnih rasprava i konsultacija sa pravobraniocima. Zakonski paket je bio i tema razgovora koje je rumunski ministar pravde Tudorel Toader imao u Briselu sa prvim podpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, koji želi da uravnoteži trgovinske razmene sa Kinom, i njegov kolega Si Djinping potpisali su danas u Pekingu niz trgovinskih sporazuma, u ukupnoj vrednosti od preko 250 milijardi dolara. Sporazumi se odnose na oblasti poput energije, automobila, aeronautike, prehrambene industrije i elektronike. Istovremeno, tri državna entiteta u Kini potpisala su sporazum o ulaganju do 43 milijardi dolara kako bi eksploatisala gasna nalazišta na Aljaski. Zvanična poseta Donalda Trampa Kini smatrana je značajnom etapom azijske turneje, tokom koje je posetio i Japan i Južnu Koreju, a slede Vjetnam i Filipine. Ovo je najduža turneja jednog američkog predsednika po Aziji u zadnjih 25 godina.
Bratislava i Milano su favoriti kada je reč o budućem domaćinu Evropske agencije za lekove, posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, precizirali su danas evropski zvaničnici na koje se poziva publikacija The Financial Times. Brisel smatra Slovačku, koja je članica evrozone, uporištem proevropskog osećaja u regionu koji je sve neprijateljskiji raspoložen prema evropskoj integraciji. Italija je jedna od favorita, zbog problema sa kojima je suočena Španija i više konkurentskih ponuda iz severno-evropskih zemalja. Bukurešt i još 18 gradova podneli su ponude da bi bili domaćini sedišta Evropske agencije za lekove. Krajnja odluka će biti doneta 20. novembra tajnim glasanjem. Sa sedištem u Londonu, pomenuta ustanova ima 900 zaposlenih i smatra se jednom od najznačajnijih specijalizovanih agencija Evropske unije.
