Vesti 10.06.2022

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, izjavio je, da je u petak, na Samitu B9 koji je održan u Bukureštu došlo do značajnih razmena mišljenja između lidera učesnika o nedavnim bezbednosnim dešavanjima, naglašavajući da Alijansa treba da bude u stanju da

Newsroom, 10.06.2022, 18:21

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, izjavio je, da je
u petak, na Samitu B9 koji je održan u Bukureštu došlo do značajnih razmena
mišljenja između lidera učesnika o nedavnim bezbednosnim dešavanjima, naglašavajući
da Alijansa treba da bude u stanju da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Predsednik
Rumunije, Klaus Johanis, je naglasio da budući strateški koncept NATO-a mora
što adekvatnije i realnije da odražava nove bezbednosne parametre, da daje
prioritet kolektivnoj odbrani, da definiše Rusiju kao pretnju i da ojača
Alijansu na svim nivoima. Johanis je takođe govorio o pojačanom prisustvu
NATO-a na istočnom boku, posebno na Crnom moru, koje je najizloženije
pretnjama Rusije. Predsednik Poljske, Andžej Duda je sa svoje strane rekao da
zemlje učesnice žele jače prisustvo NATO-a u regionu,
naprednu odbranu kojima treba pridodati Bugarsku, Mađarsku i Slovačku. Želimo da se
borbene grupe u zemljama na istočnom boku podignu na nivo brigade, kako bi broj
poslatih trupa bio mnogo veći. Takođe se traži američko vojno prisustvo i na nivou
NATO-a i na bilateralnom nivou, rekao je predsednik Poljske Andžej Duda. U
objavi na Twiteru, američki predsednik Džo Bajden rekao je učesnicima da je
Amerika posvećena odbrani istočnog krila NATO-a, jačanju energetske
bezbednosti regiona i zajedničkom radu na pružanju podrške Ukrajini. U
Bukureštu su bili predsednici Poljske, Estonije, Mađarske, Litvanije, Letonije
i Bugarske, a onlajn intervencije imali su generalni sekretar Severnoatlantske
alijanse Jens Stoltenberg i predsednici Češke i Slovačke.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, doputovaće, u
utorak, u Rumuniju, gde će posetiti francuske vojnike koji su ovde raspoređeni.
Jelisejska palata, saopštila je, u petak, da će predsednik Francuske, Emanuel
Makron u sredu, posetiti Republiku Moldaviju da bi potvrdila svoju podršku ovoj
zemlji pogođenoj ratom u Ukrajini. Pariz je naveo da će Makron posetiti
Ukrajinu, u vreme kada će to biti korisno predsedniku Zelenskom, a datum još
uvek nije poznat.

Jan Kees Martižn, šef misije međunarodnog monetarnog
fonda za Rumuniju, izjavio je, u petak, na konferenciji za novinare, da je međunarodni
monetarni fond za Rumuniju, poboljšao prognozu ekonomskog rasta Rumunije, na
oko 3,5%-4,5% za 2022. i 2023. godinu .On je napomenuo da je neizvesnost vezana
za ovu prognozu velika, uz rizike od eskalacije rata, ali i od prestanka
isporuke gasa iz Rusije, što će dovesti do poskupljenja energenata i smanjenja
ekonomske razmene između evropskih partnera. Šef misije međunarodnog monetarnog
fonda za Rumuniju, Jan Kees Martižn, je takođe rekao da je bruto domaći
proizvod dostigao nivo pre krize u prvoj polovini 2021. godine, a zatim se brzo
oporavio u prvom tromesečiju 2022.,nakon Kovid talasa od prošle jeseni. Prema privremenim
podacima, Nacionalnog Instituta za statistiku, koje je objavio 7. Juna, bruto
domaći proizvod Rumunije je u prvom tromesečiju ove godine povećan za 6,5 % u
odnosu na sličan period 2021. Bruto domaći proizvod procenjen za prvi kvartal
2022. godine bio je 341,805 milijardi leja.

Vlada u Bukurešta pozdravlja usvajanje Mape puta za pristupanje Rumunije
Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj na ministarskom sastanku saveta u
Parizu. Kako se navodi u saopštenju, dokument utvrđuje uslove i faze
pristupanja Rumunije toj organizaciji i nastoji da uskladi domaće
zakonodavstvo, politiku i praksu sa smernicama dobijenim od Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj. Kako se navodi u saopštenju, premijer Rumunije,
Nikolaje Čiuca, je rekao, da je usvajanje Mape puta za pristupanje ohrabrujući
signal i priznanje potencijala Rumunije za približavanje zemljama sa
konsolidovanom ekonomijom

Premijer Rumunije Nikolaj je Ćuka i premijerka
Republike Moldavije, Natalija Gavrilica, razgovarali su, u petak, u Bukureštu,
o optimizaciji pograničnog saobraćaja sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom.
Prema rečima portparola vlade Dana Karbunarua, dvojica premijera su razgovarali
kako bi se pronašla najfunkcionalnija rešenja, jer postoji veliki pritisak na
nekim graničnim prelazima, kao što je Galaci na jugoistoku Rumunije.
Ministarstvo narodne odbrane Rumunije, šalje dodatni trajekt za Isačeu na jugoistoku
Rumunije, a dva nova prelaza biće otvorena na severnoj granici Rumunije.