Vesti, 11.01.2019
Predsedavanje po prvi put savetom EU dobar je oportunitet da Bukurešt potvrdi angažman za jačanje evropskog projekta – kazao je u petak predsednik Klaus Johanis, tokom susreta sa predsednikom Evropske komisije, Žan-Klod Junkerom i sa članovima Koledža evr
Daniela Budu, 11.01.2019, 19:48
Predsedavanje po prvi put savetom EU dobar je oportunitet da Bukurešt potvrdi angažman za jačanje evropskog projekta — kazao je u petak predsednik Klaus Johanis, tokom susreta sa predsednikom Evropske komisije, Žan-Klod Junkerom i sa članovima Koledža evropskih komesara. Istovremeno, dodao je rumunski predsednik, predsedavanje Savetom EU isticaće činjenicu da Rumunija želi da ima uspešno predsedavanje posvećeno konrektnim rezultatima koji će doprineti pospešivanju evropske agende, imajući istovremeno u vidu veoma složeni kontekst narednih šest meseci. I Žan — Klod Junker je irazio uverenje da postoje sve šanse da Rumunija ima uspešno prvo rotaciono predsedavanje Savetom EU, ali je istovremeno naglasio da ne treba izvoziti u Evropu interne sukobe. Predsedavanje Rumunije Savetom EU treba da pruža nadu, jer Rumunija predsedava u veoma teškom trenutku po Evropu, zbog čega će imati različite epizode, dodao je predsednik Evropske komisije. Žan Klod Junker i članovi Koledža evropskih komesara, koji su boravili u četvrtak i petak u Bukureštu, sastali su se i sa premijerkom Viorikom Dančila. Šefica Vlade Rumunije je naglasila da konstantni pristup i inicijative Evropske komisije za realizaciju jače i efikasnije Unije u cilju dobijanja konkretnih rezultata za sve evropske državljane odgovora u potpunosti viziji i ciljevima koje će Rumunija promovisati tokom predsedavanja Savetom EU. Do posete članova Evropske komisije došlo je u kontekstu zvaničnog preuzimanja predsedavanja Savetom EU, koje je obeleženo u četvrtak uveče svečanostima u Rumunskom Ateneumu i obraćanjima zvaničnika u kojima je nalgašeno značenje ovog trenutka i uloga Rumunije u EU.
Papa Franjo učiniće apostolsku posetu, večinskoj pravoslavnoj Rumuniji, od 31 maja do 2 juna, saopštili su danas Vatikan i Predsednička administracija u Bukureštu. Papa će posetiti Bukurešt, Jaši, Blaž i Šumleu Čuk, U saopštenju Konferencije katoličkih episkopa Rumunije precizira se da će poseta imati prevashodno pastoralni karakter, ali će sadržati i značajne ekumenske vrednosti pod geslom, ,,Idemo zajedno!. Katolički episkopi u Rumuniji se nadaju da će prisustvo Poglavara Rimokatoličke crkve u Rumuniji doneti Rumuniji inspiraciju da ujedinjuje sve što je dobro i vrednosno u korist zemlje i zajdničkoj doborbiti, ali i želju za dijalogom među Hrišćanskim crkvama i poštovanje prema drugom. Papa Franjo je drugi papa koji posećuje Rumuniju, nakon što je Papa Jovan Pavle Drugi bio prvi papa koji je posetio Rumuniju, 1999, posle podele iz 1054.
Na nivou EU pokrenuta je građanska inicijativa ,,Europe CARES, događaj koji omogućuje roditeljima, iz 7 država među kojima i iz Rumunije, koji imaju decu sa dizabilitetima da se njihovoj deci obezbedi kvalitetno obrazovanje. U ovom trenutku EU nema adekvatne zakone za obrazovanje dece sa dizabilitetima što vodi do njihovog isključenja i segregacije. U Rumuniji je u poslednjih 8 godina Evropski centar dece sa dizabilitetima doprineo da oko 1000 učenika stiče pravo na obrazovanje. U Evropi ima oko 70 miliona osoba sa dizabilitetima.
Predstavnici rumunskih prevoznika protestvovali su u petak pred predstavništvom Evropske komisije u Bukureštu povodom novih evropskih propisa. Protest je organizovala Nacionalna unija drumskih transportera, koja je izjavila da će srednjoročni i dugoročni efekat ovih mera biti segregacija između zapadne i istočne Evrope. Prema rečima demonstranata, između ostalog, operativni troškovi će se povećati, a porezi i takse će biće plaćeni na teritoriji zemalja u kojima vozači idu. Protest se poklopio sa posetom Bukureštu predsednika Evropske komisije Žana-Kloda Junkera i Koledža evropskih komesara kako bi se skrenula pažnja evropskim zvaničnicima I Vladi u Bukureštu na opasnost koju prevoznici smatraju zbog usvajanja novih mera. Sličan protest održan je u četvrtak u Briselu. Kao rezultat toga, Odbor za saobraćaj Evropskog parlamenta odustao je od brojnih predloga koje istočnoevropski prevoznici smatraju diskriminatornim.
