Vesti 12.10.2020
U Rumuniji je registrovano 2.069 novih slučajeva zaraženih COVID-om 19, saopštila je u ponedeljak Strateška komunikaciona grupa
Eugen Coroianu, 12.10.2020, 18:49
U Rumuniji je registrovano 2.069 novih slučajeva zaraženih COVID-om 19, saopštila je u ponedeljak Strateška komunikaciona grupa. Opšti bilans ukazuje da je od početka epidemije do sada zaraženo više od 157.000 osoba. 628 pacijenata je hospitalizovano na intenzivnoj nezi. Zbog zaraze korona virusom umrlo je 56. Do danas je umrlo 5.467 osoba zaraženih COVID-19. Broj Rumuna u inostranstvu zaraženih novim korona virusom ostaje 6812, a broj umrlih 126. Nekoliko okruga u zemlji prešlo je prag od 1,5 slučaja na hiljadu stanovnika, zbog čega je neophodno ograničiti neke aktivnosti. Bukurešt se približava pragu od 3 slučaja na hiljadu stanovnika. Ministar zdravlja Nelu Tataru najavio je da će pacijenti sa COVID-19 koji su asimptomatski i ne boluju od drugih bolesti biti pregledani kod kuće i zakazaće im se ispitivanja. Odluka u vezi s tim biće doneta ove nedelje. Nelu Tataru je precizirao da će se tako zdravstveni sistem osloboditi tereta asimptomatskih osoba, zaraženih korona virusom, i COVID bolnice za hitne slučajeve.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku govorio je u ponedeljak na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU, koji je održan u Luksemburgu, o potrebi da se izradi stvarna strategija u vezi sa odnosima EU i Rusije“. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova, on je naglasio važnost detaljne rasprave o tim odnosima u svetlu nedavnih dešavanja – uključujući trovanje ruskog Alekseja Navaljnog, protivnika ruskog predsednika Vladimira Putina. Izjava dolazi u kontekstu objavljivanja izveštaja Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koja je potvrdila trovanje Navaljnog hemijskim sredstvom iz grupe Noviciok. U ovim okolnostima, rumunski ministar podržao je potrebu da se brzo usvoje dodatne sankcije protiv umešanih u pokušaj atentata. Sa druge strane, Bogdan Auresku izrazio je zabrinutost Rumunije zbog eskalacije oružanog sukoba u regionu Nagorno-Karabah. Naglasio je da ova reaktivacija sukoba pokazuje da u području Crnog mora postoji stvarni luk nestabilnosti. Što se tiče Belorusije, rumunski diplomata izrazio je zabrinutost zbog kontinuiranog pogoršanja unutrašnje situacije, s obzirom na to da vlasti nisu pokazale interesovanje za dijalog sa stanovništvom i građanskim društvom za izlazak iz krize. Podsećamo da je Bukurešt odlučio da pozove na konsultacije ambasadora iz Minska Viorela Mošanua.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis primiće u sredu u Magdeburgu, u Nemačkoj, nagradu Oton Veliki“ (Kaiser-Otto-Preis 2020“), u znak počasti velikim zaslugama u procesu evropskog ujedinjenja“. Prema predsedničkoj administraciji u Bukureštu, Laudatio će govoriti nemački ministar spoljnih poslova Heiko Maas. Nagrada Oton Veliki“ dodeljuje se svake dve godine ličnostima i organizacijama koje imaju posebne zasluge u procesu evropskog ujedinjenja i u promovisanju evropskog razmišljanja. Prezhodno pomenutu nagradu su dobili: kancelarka Angela Merkel, bivši nemački predsednik Richard von Veizsacker i Letonka Vaira Vike-Freiberga, kao i bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federica Mogerini.
Kako javlja worldometers.info. ukupan broj zaraženih korona virusom na globalnom nivou prešao je 37,8 miliona i 1.000.000 smrtnih slučajeva. Sjedinjene Američke Države su i dalje najteže pogođene, sa oko 8 miliona zaraženih i skoro 220.000 mrtvih. Među zemljama koje su najviše pogođene je Indija, gde je zabeleženo više od 7.100.000 slučajeva i preko 109.000 smrtnih slučajeva. Situacija je ozbiljna i u Evropi. Osam glavnih gradova Francuske, uključujući Pariz, sada su u stanju visoke pripravnosti i prinuđeni da preduzmu dodatne restriktivne mere suočeni sa pandemijom COVID-19, nakon su u nedelju uveče dodavani i gradovi Tuluza i Monpelje, kao rezultat širenja koronavirusa. Prema studiji Nacionalnog reda medicinskih sestara, 57% osoblja koje se brine o pacijentima izjasnilo se da je profesionalno iscrpljeno, 37% namerava da uskoro napusti javni zdravstveni sistem, a 43% kaže da sebe ne vide da se kroz 5 godina bave istim poslom. U Italiji su vlasti već uvele obavezno nošenje maske na otvorenom i produžile vanredno stanje do 31. januara. Međutim, po preporuci Italijanskog tehničkog i naučnog odbora, koji savetuje vladu u borbi protiv epidemije, period karantina mogao bi se smanjiti sa 14 na 10 dana.
