Vesti 12.12.2022
Glasanje u Savetu za unutrašnje poslove i pravosudje je veoma problematično za sve nas u Rumuniji.
Newsroom, 12.12.2022, 20:03
Glasanje u Savetu za unutrašnje poslove i pravosudje je veoma problematično za sve nas u Rumuniji. Bio sam razočaran i uznemiren posle ovog glasanja“ – izjavio je u ponedeljak predsednik Klaus Johanis, nakon što je u Bukureštu primio predsednika Švajcarske Konfederacije Ignacija Kasisa. Predsednik je dodao da će svakako na zasedanju Saveta od 15. decembra pokrenuti pitanje odbijanja Rumunije da uđe u Šengen. Rumunija mora da bude deo Šengena – izjavio je predsednik Švajcarske. S druge strane, dvojica lidera razgovarali su o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji, sa akcentom na podsticanje investicija i identifikovanje novih oblasti saradnje. Istovremeno, imali su razmenu mišljenja o aktuelnim temama sa međunarodne agende, uključujući evoluciju rata u Ukrajini, mere humanitarne pomoći ukrajinskom stanovništvu i izbeglicama, implikacije sukoba u energetskom sektoru, kao i na globalnu prehrambenu bezbednost. Na agendi razgovora bila je i rumunsko-švajcarska multilateralna saradnja, uključujući i iz perspektive budućeg mandata Švajcarske kao nestalne članice Saveta bezbednosti UN, koju će obavljati u periodu 2023-2024. U Bukureštu je potpisan i Rumunsko-švajcarski okvirni sporazum, kojim će biti operacionalizovan drugi švajcarski finansijski doprinos smanjenju ekonomskih i socijalnih dispariteta u EU.
U Bukureštu, USR (u opoziciji) podnela je Poslaničkom domu predlog za pokretanje odgovornosti ministra unutrašnjih poslova Lučijana Bodea, koga smatra odgovornim za neuspeh u vezi sa primanjem Rumunije u Šengen. Po mišljenju ove partije, ministar deli odgovornost sa predsednikom Klausom Johanisom, sa predstavnicima parlamentarne većine i diplomatije iz Bukurešta. Istovremeno, USR je takođe formulisala zahtev za učešće ministra spoljnih poslova Bogdana Aureskua na Vladinom satu u Parlamentu kako bi dao objašnjenja na ovu temu. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova uputio je otvoreno pismo svom austrijskom kolegi Gerhardu Karneru, izražavajući duboko ogorčenje zbog prošlonedeljnog glasanja Austrije protiv pristupanja Rumunije Šengenu. Nakon što se Austrija usprotivila pristupanju, rumunski poljoprivrednici, sindikati i privrednici najavili su da će bojkotovati austrijske kompanije, uključujući benzinske pumpe. Kancelar Karl Nehamer se iz Beča na javnoj televiziji izjasnio ubeđenim da veto Austrije u Savetu za unutrašnje poslove i pravosuđe neće imati posledice po austrijske kompanije jer, kako kaže, radi se o dva odvojena pitanja, bezbednosnom i ekonomskom. Nekoliko evropskih zemalja izjavilo je da su izuzetno razočarane glasanjem protiv pristupanja Rumunije i Bugarske zoni slobodnog kretanja. Pored toga, evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson izjavila je da će ulazak dve zemlje u Šengen staviti kao prioritet svog mandata.
U Bukureštu su u ponedeljak u specijalizovanim odborima parlamenta data prva mišljenja o nacrtu budžeta nekoliko institucija i ministarstava. Veće budžete iduće godine imaće prosveta, saobraćaj, Ministarstvo razvoja i odbrane. Oblasti poput energetike, pravosuđa ili zdravstva dobijaju manje novca 2023. godine, ali se nadaju dodatnim sredstvima u budućim korekcijama budžeta. PSD, PNL i UDMR kažu da je nacrt državnog budžeta za narednu godinu izgrađen na obimu investicija koje smatraju istorijskim i koji predstavlja 7,2 odsto BDP-a. Nacrt je strukturiran na ekonomskom rastu od 2,8% BDP-a, godišnjoj stopi inflacije od 8%, povećanju broja zaposlenih i smanjenju stope nezaposlenosti na 2,7%. Opozicija kritikuje nacrt budžeta. USR navodi da su prognoze vlade previše optimistične i da sadrže naduvane brojke na papiru. Takođe, AUR je nezadovoljna nedostatkom finansiranja nekih ministarstava. I vlast i opozicija podneli su amandmane. Konačno glasanje o nacrtu zakona o državnom budžetu i socijalnom osiguranju zakazano je za četvrtak.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao je u ponedeljak u Briselu na neformalnom sastanku o budućnosti Istočnog partnerstva (EaP), koji je organizovan na njegovu inicijativu, zajedno sa kolegama iz Češke, Švedske i Poljske, kao i na ministarskom sastanku Istočnog partnerstva. Bogdan Auresku je u svojim intervencijama podržao revitalizaciju Istočnog partnerstva, njegovo prilagođavanje specifičnostima novom regionalnom kontekstu i ponovio čvrstu i kontinuiranu podršku Rumunije za to. On je ocenio da Istočno partnerstvo može dati značajan doprinos jačanju stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta u istočnom susedstvu, jačanjem regionalne saradnje, jačanjem bezbednosti i otpornosti partnera i kroz adekvatan zajednički odgovor na izazove koji pogađaju ceo region. Istovremeno, Bogdan Auresku je naglasio da je, u novom kontekstu generisanom agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine, neophodno razviti robusniju i efikasnije strukturisanu bezbednosnu dimenziju Istočnog partnerstva.
Nakon slučaja navodne korupcije u Evropskom parlamentu u vezi sa Katarom, predsednica Evropske komisije, Ursula Von der Lajen, zatražila je u ponedeljak da se evropske institucije vode po visokim standardima nezavisnosti i integriteta. Sa svoje strane, visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj ocenio je kao izuzetno zabrinjavajuću činjenicu da je nekoliko osoba povezanih sa Evropskim parlamentom optuženo u Belgiji. Grčka potpredsednica Evropskog parlamenta Eva Kaili i još tri osobe optužene su i zatvorene u Belgiji, u istrazi zbog sumnje na korupciju u vezi sa Katarom. Četvorica su optuženi za pripadnost kriminalnoj organizaciji, pranje novca i korupciju. Prema sudskim izvorima, tokom pretresa u stanu Eve Kaili pronađene su vreće novca.
