Vesti – 12.12.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 12.12.2024, 17:04
Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU, na sastanku u Savetu pravde i unutrašnjih poslova, doneli su odluku da kontrole na unutrašnjim granicama između Bugarske i Rumunije budu ukinute od 1. januara 2025. godine. „Koordinisanim naporima rumunskih vlasti, kroz korake preduzete na političko-diplomatskom nivou, konačno možemo da uživamo u zasluženom pravu koje je Rumunija legitimno stekla“, rekao je predsednik Klaus Johanis pozdravljajući odluku Saveta EU „Prednosti našeg članstva u zoni slobodnog kretanja su višestruke i direkto utiču na građane, na privredu i spoljni imidž naše zemlje. Ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama znači brže i jednostavnije kretanje onih koji putuju, znatno će se smanjiti vreme provedeno na granicama, a logistički troškovi za kompanije će se smanjiti, što će ubrzano povećati konkurentnost rumunskih proizvoda i usluga na evropskom tržištu. Istovremeno, atraktivnost Rumunije za strane investitore će takođe značajno porasti“, rekao je šef države. „To je istorijska odluka, pobeda pravde i nacionalnog dostojanstva i jasan signal da nikada nećemo prihvatiti da budemo građani drugog reda u Evropi“, istakao je premijer Rumunije Marčel Čolaku. To je, pre svega, trijumf svih Rumuna, bez obzira na njihov politički izbor ili društvenu situaciju, pobeda timskog rada“, dodao je premijer. Evropska komisija je pozdravila jednoglasnu odluku Saveta za pravosuđe, navodeći da „pun ulazak obe zemlje ne samo da jača šengenski prostor, već će dodatno ojačati unutrašnje tržište, povećati putovanja, trgovinu i turizam. Čvrsta šengenska zona jača jedinstvo EU i čini EU jačom na globalnom nivou“.
U Parlamentu u Bukureštu nastavljaju se pregovori o definisanju vladinog programa proevropske koalicije. Razgovori se vode između predstavnika Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalno liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju (USR), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i grupe nacionalnih manjina. Buduća Vlada bi, prema dosadašnjim pregovorima, imala samo 15 ili najviše 16 ministarstava i mali broj državnih sekretara. Još nije utvrđeno kako će ovi portfelji biti raspoređeni među strankama. Struktura nove izvršne vlasti trebalo bi da bude finalizovana do kraja nedelje. Pored toga, lideri koalicionih stranaka (PSD, PNL, USR i UDMR) treba da odluče kako će sarađivati buduća većina u parlamentu i ko će preuzeti rukovodstvo dva doma. Očekuje se da će sednica novog saziva parlament biti održana narednog petka na kojoj će biti potvrđeni novi senatori i poslanici.
U Rumuniji je prosečna neto plata u oktobru iznosila 5.268 leja (oko 1.050 evra), što je 12,3% više u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Najveće vrednosti indikatora zabeležene su u uslužnim delatnostima u oblasti informacionih tehnologija, uključujući IT uslužne delatnosti, a najniže u proizvodnji odevnih predmeta. Kako navodi Nacionalni institut za statistiku, u oktobru je u odnosu na septembar u većini delatnosti u privrednom sektoru povećana prosečna neto zarada. U sektoru budžeta u oktobru je došlo do povećanja indikatora u obrazovanju i javnoj upravi. U zdravstvenoj i socijalnoj pomoći prosečna neto zarada je neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec.
Godišnja stopa inflacije, u Rumuniji je porasla u novembru na 5,11%, sa 4,67% u oktobru. U odnosu na novembar 2023. godine prehrambena roba poskupela je za pet odsto, a usluge za preko 7,5 odsto – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni zavod za statistiku. Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 4,9 odsto, prognozu inflacije do kraja godine.
Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu posetila je Brisel, gde se sastala i sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Razgovori su se fokusirali na regionalnu bezbednost, hibridne pretnje – uključujući mešanje u izbore i izbornu korupciju – i potrebu za zajedničkim akcijama za zaštitu demokratija u regionu. Maja Sandu je ovom prilikom potvrdila da je Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a doprinelo bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti države u celini.
