Vesti 13.02.2021
Nacrt budžeta za tekuću godinu Vlada u Bukureštu bi usvojila sledeće nedelje. Budžet je izrađen na deficitu od 7,16% BDP-a i na ekonomskom rastu od 4,3 procenta.
Corina Cristea, 13.02.2021, 18:20
Nacrt budžeta za tekuću godinu Vlada u Bukureštu bi usvojila sledeće nedelje. Budžet je izrađen na deficitu od 7,16% BDP-a i na ekonomskom rastu od 4,3 procenta. Izračunanja budžeta se zasnivaju na investicijama od 5,5% BDP-a, za 13% većim prihodima nego prošle godine i takođe rastućim troškovima, ali samo za 5%. Ekonomija, istraživanje, saobraćaj ili energetika oblasti su za koja se 2021. godine dobijaju više sredstva, a za razvoj, finansije i pravosuđe budžeti se smanjuju. Takođe je najavljeno da Vlada želi da plate i bonusi za zaposlene u javnom sektoru ostanu na prošlogodišnjem nivou, penzijski bod se neće povećavati ove godine, a vaučeri za godišnji odmor više neće biti dodeljivani. Vlada treba da usvoji hitnu uredbu na sastanku od ponedeljka. Takođe će uspostaviti zamenu besplatnog prevoza vozom za studente, uz subvenciju od samo 50% troškova. Namera vlade izazvala je nezadovoljstvo sindikalista, a od ove nedelje na ulice su izašli i predstavnici učenika i studenata. S druge strane, pozivajući se na kvalitet posrednika između države i društva predsednika države, sindikati u obrazovanju zahtevaju hitan sastanak sa predsednikom Klausom Johanisom radi razgovora o postojećim problemima u sistemu.
Nova vlada Italije položila je zakletvu, u subotu, u prisustvu Predsednika zemlje, okončavši na ovaj način period političke nestabilnosti nakon što je bivši premijer Đuzepe Konte izgubio parlamentarnu većinu. Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi položio je zakletvu premijera jer se zemlja suočava i sa krizom izazvanom pandemijom koronavirusa i sa ekonomskom recesijom. Mario Dragi uspeo je da formira vladu široke nacionalne unije, dobivši podršku gotovo svih partija, sa izuzetkom krajnje desnice Fratelli dItalia. Novinske agencije napominju da je element koji je odredio ove političke stranke sa krajnje različitim orijentacijama da se ujedine bilo obećanje masovnog ubrizgavanja evropskih fondova za revitalizaciju – više od 200 milijardi evra, u cilju obnovljanja Italije nakon pandemije.
Osobe koje u Rumuniju dolaze iz zemalja koja se nalaze u žutoj zoni, odnosno gde je stopa zaraze veća nego u našoj zemlji, moraju slediti nova pravila. Oni koji ne mogu pokazati negativni test na koronavirus ostaće u karantinu 14 dana. Ako imaju negativan test, koji je izdat najmanje 72 sata unapred, biće u karantin 10 dana. Neke kategorije zaposlenih izuzete su od ovih pravila, deca do tri godine, ali i osobe koje su vakcinisane protiv kovida-19 sa obe doze najmanje 10 dana, ili oni koji mogu dokazati da su već odležali u poslednjih 90 dana, ali ne bliže 14 dana. U subotu je Strateška komunikaciona grupa objavila da je u roku od 24 sata registrovano 2.415 novih slučajeva ljudi zaraženih SARS-CoV-2. Do sada je u Rumuniji potvrđeno preko 760.000 slučajeva zaraženih novim koronavirusom. Ukupan broj poginulih usled zaraze kovidom-19 premašio je 19.300. Oko 1000 ljudi je hospitalizovano na intenzivnoj nezi. U toku je kampanja imunizacije protiv kovida-a. Do danas je dato više od milion doza vakcine. Većina ljudi je imunizovana vakcinom Pajzer/BioNTek.Daju se i vakcine Moderna i AstraZeneka.
Prema rezultatima istraživanja Evrobarometra koje je objavio Evropski parlament, 50% Rumuna kaže da u EU stvari idu u dobrom smeru, nalaze se na devetom mestu u komunitarnom bloku, u vrhu koji predvode Irska (77%), Litvanija (70%) i Estonija (61%). 73% Rumuna ima povoljnu percepciju uticaja evropskog plana oporavka. 35% Rumuna kaže da će im za godinu dana uslovi života biti isti, a 27% da će biti bolji, stepen poverenja među najvišima u EU, posle onih u Švedskoj, Irskoj i Estoniji (30% u svakoj) i isti kao u Danskoj i Austriji (po 27%).
