Vesti – 13.03.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 13.03.2025, 18:10

Na radnom sastanku sa šefovima misija država članica Evropske unije akreditovanim u Bukureštu, ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu ponovio je podršku Rumunije susednoj Ukrajini i konsolidaciji bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Istovremeno, šef rumunske diplomatije je istakao važnost čvrstog transatlantskog partnerstva koje je od suštinskog značaja za evropsku bezbednost i prosperitet. Sastanak u Bukureštu organizovan je u kontekstu rotirajućeg predsedavanja Poljske Savetom Evropske unije.

Predsednica Unije Spasimo Rumuniju (USR, opoziciona, proevropska partija) Elena Laskoni predala je svoj dosije za učešće na predsedničkim izborima u maju. Takođe, danas se i šefica SOS Rumunije (populističke, ultranacionalističke opozicije) Diana Šošoaka upisala u izbornu trku za najvišu poziciju u rumunskoj državi. Šošoaka se i prošle godine upisala na predsedničke izbore, ali je Ustavni sud odbio njenu kandidaturu. Elena Laskoni se kvalifikovala u poslednji krug predsedničkih izbora, zajedno sa proruskim i antizapadnim ekstremistom Kalinom Đorđskuom, ali je Ustavni sud poništio izbore jer je bilo mešanja izborni proces u korist potonjeg. Sud je definitivno odbio Đorđeskuovu kandidaturu na predstojećim izborima. Nakon ove odluke, lideri Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion i Partije mladih ljudi (POT) Ana Marija Gavrila, populistički ultranacionalisti koji su podržali Đorđeskua, najavili su da će podneti svoje kandidature, pri čemu će se jedan od njih povući nakon validacije. Na izbore se prijavio i bivši lider Socijaldemokratske stranke (PSD) i premijer Viktor Ponta. Nakon ovog postupka, rukovodstvo Socijaldemokratske stranke (PSD) ga je isključilo iz stranke. Vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) ima zajedničkog kandidata, u liku bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua. On i aktuelni gradonačelnik glavnog grada Nikušor Dan jedini su politički konkurenti koje je do sada prihvatio Centralni izborni biro i potvrdio Ustavni sud Rumunije. Rok za prijavu kandidatura u Centralnom biračkom birou je 15. mart.

Trgovinski deficit Rumunije u januaru je povećan za 38% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Rumunija je 2024. godine izvezla robe u vrednosti od 6,5 milijardi evra, a uvezla 11,4 milijarde evra. Rumunija i dalje ima veliki deficit, posebno u odnosima sa Kinom, Nemačkom i Poljskom, dok sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Republikom Moldavijom i Sjedinjenim Američkim Državama beleži suficit, iako u manjim količinama. Ranjiv sektor ostaje trgovina poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, gde Rumunija uglavnom izvozi sirovine i uvozi gotove proizvode. Za smanjenje trgovinskog deficita, od oko 5 milijardi evra, stručnjaci preporučuju strategiju usmerenu na izvoz proizvoda sa dodatom vrednošću i efikasnije korišćenje statističkih podataka za bolje utemeljene ekonomske odluke.

Godišnja stopa inflacije porasla je na 5,02% u februaru, sa 4,95% u januaru. Cene hrane porasle su za 4,54%, neprehrambenih za 4,79%, a usluge za 6,42%, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. Narodna banka Rumunije revidirala je naviše, na 3,8%, sa prethodnih 3,5%, prognozu inflacije za kraj 2025. godine i predviđa da će ona dostići 3,1% krajem 2026. godine, prema podacima koje je u februaru izneo guverner Narodne banke Mugur Isaresku.

Dvosatni štrajk upozorenja održan je danas u IAR Gimbavu (u centru zemlje), rumunskoj aeronautičkoj fabrici. Povod za protest je vanredna uredba vlade o smanjenju budžetskih rashoda. Prema navodima sindikata, dokument predviđa da se bonus koji se daje po Kolektivnom ugovoru o radu pri odlasku u penziju isplaćuje u ratama, na pet godina, a u novim pregovorima bi bio ograničen na najviše jednu osnovnu platu. Demonstranti kažu da uredba kojom se ukida davanje određenih prava direktno utiče na pregovaranje o kolektivnom ugovoru o radu.

Nekoliko desetina radnika čeličane Liberti Galaci (jugoistočna Rumunija) protestovalo je u sredu, nezadovoljni kašnjenjem isplate plata i drugih prava. Postrojenje je neaktivno devet meseci. Za sada, zaposleni u Galacu nisu odlučni da pokrenu generalni štrajk i kažu da još čekaju pojašnjenje rukovodstva fabrike. Prema mišljenju stručnjaka, situacija u Galacu odražava opštu krizu u evropskoj industriji čelika.

Penzioneri u Rumuniji čiji prihod od penzije ne prelazi 2.574 leja (517 evra) dobiće finansijsku podršku od 800 leja (160 evra). Odlukom, koju je danas usvojila Vlada u Bukureštu, predviđeno je da se taj iznos dodeli u dve jednake rate od po 400 leja (80 evra) u aprilu, odnosno decembru. Za lica čija su penziona prava uspostavljena posle 1. aprila, novčana pomoć se dodeljuje u decembru i iznosiće 400 leja (80 evra). Podrška je upućena rumunskim penzionerima koji borave u zemlji ili inostranstvu. Prema zvaničnim podacima, skoro 2,7 miliona penzionera ima primanja manja ili jednaka 2.574 leja (517 evra), a od toga je preko 86.000 u inostranstvu. Takođe danas, izvršna vlast je po hitnom postupku izmenila Statut šumarskih kadrova. Tako su eliminisani bonusi u visini minimalnih 5 plata po poslednjem mesecu aktivnosti, koji su, u slučaju čelnika Nacionalne agencije za šumarstvo, dostigli 10 plata. Zaposleni u Romsilvi osporavaju izmene koje je danas usvojila Vlada. Predstavnici sindikata se žale na smanjenje prihoda šumara za 25% i najavljuju protest u prestonici sledeće nedelje.