Vesti – 13.05.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 13.05.2026, 18:17
Saveznici Formata Bukurešt 9 i Nordijskog formata podržavaju pravedan i trajan mir u Ukrajini, u skladu sa međunarodnim pravom i zasnovan na čvrstim i verodostojnim bezbednosnim garancijama, navodi se u Zajedničkoj deklaraciji koju su lideri prisutni na samitu B9 u Bukureštu potpisali u sredu. Potpisnici teksta napominju da Rusija jeste i ostaće najznačajnija i direktna dugoročna pretnja bezbednosti saveznika i potvrđuju svoju posvećenost doprinosu kolektivnoj odbrani. Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, i predsednik Poljske, Karol Navrocki, kopredsedavali su samitom. Tokom konferencije nakon događaja, šef države je izjavio da je neophodno povećati izdatke za odbranu i podsetio da Rumunija trenutno izdvaja 2,5% BDP-a za ovaj sektor. Sastanak je opisan kao prilika da se sagleda sprovođenje obaveza NATO-a, ali i da se potvrdi podrška Ukrajini i Republici Moldaviji. „Rusija jeste i ostaće najozbiljnija dugoročna pretnja NATO-u. Agresija protiv Ukrajine je izazov za severnoatlantsku bezbednosnu arhitekturu. Odgovor leži u solidarnosti“ – rekao je, zauzvrat, poljski lider. Prisutni na sastanku, generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da smo „zajedno jači i bezbedniji u NATO-u“. „Rusija ostaje direktna pretnja NATO-u, ne smemo popustiti“ – dodao je Mark Rute. U Bukureštu su bili prisutni lideri zemalja članica formata (Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska) i iz nordijskih zemalja. Sjedinjene Američke Države je predstavljao državni podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, Tomas Dinano.
Dokumenti kojima se uspostavljaju finansijski mehanizmi za sledeću fazu podrške koju Rumunija dobija od Norveške, Islanda i Lihtenštajna potpisani su u sredu u Bukureštu. Prema rečima vršioca dužnosti ministra za investicije i evropske projekte, Dragoša Pislarua, reč je o 600 miliona evra za razvoj Rumunije, nepovratnog novca. On je naveo da je Bukurešt do sada dobio milijardu evra od tri države. Podržani su projekti u oblastima obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, istraživanja i inovacija, socijalne inkluzije, obrazovanja, kulture i reforme pravosuđa, u konsolidaciji civilnog društva i demokratske uprave – naveo je i Dragoš Pislaru.
Bruto domaći proizvod Rumunije smanjen je za 0,2% u prvom kvartalu 2026. godine, u poređenju sa poslednja tri meseca prethodne godine, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. U poređenju sa istim kvartalom 2025. godine, bruto domaći proizvod smanjen je za 1,7%. Prema tim podacima, rumunska ekonomija je ušla u tehničku recesiju, nakon dva uzastopna kvartala pada. Takođe danas, Nacionalni institut za statistiku je objavio da je godišnja stopa inflacije porasla na 10,71% u aprilu, sa 9,87% u martu. Tokom ovog perioda, usluge su poskupele za 13%, neprehrambena roba za 12%, a prehrambena roba za skoro 7,4%. U februaru je Nacionalna banka Rumunije revidirala naviše, sa 3,7% na 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predvidela da će ona dostići 2,7% na kraju 2027. godine. Nacionalna banka Rumunije će imati sastanak o monetarnoj politici u petak, 15. maja, navodi se u saopštenju Nacionalnog instituta za statistiku.
Vršilac dužnosti premijera, Ilije Boložan, sastao se u sredu sa predsednikom Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), Matijasom Gajomarom, koji je bio u poseti Bukureštu. Prema saopštenju za štampu, tokom sastanka, Ilije Boložan je potvrdio posvećenost izvršne vlasti Bukurešta poštovanju evropskih standarda u oblasti ljudskih prava i sprovođenju presuda Evropskog suda za ljudska prava. Istakao je napredak koji je Rumunija postigla u sprovođenju presuda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), kao i poboljšanje zakonodavnog i institucionalnog okvira, proces koji je doprineo smanjenju broja zahteva koje rumunski građani podnose Sudu. Matijas Gajomar je, zauzvrat, pohvalio napredak koji je Rumunija zabeležila u upravljanju sporovima koji se vode pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP), ističući da je poslednjih godina zabeležen „značajan“ pad broja predmeta, od približno 35%. Istovremeno, pozdravio je institucionalni dijalog i otvorenost rumunskih vlasti u promociji demokratskih vrednosti i osnovnih prava.
Rumunija nastavlja da ima evropski pravac, partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama i korektan stav unutar NATO-a. Pojašnjenje je u utorak dao predsednik Nikušor Dan povodom učešća na međunarodnom forumu o bezbednosnim pitanjima. Šef države je naglasio da ako je Evropa jača, Severnoatlantski savez takođe postaje jači. Nikušor Dan je podsetio da, u ovom periodu sa višestrukim izazovima, zemlje koje imaju slične pristupe bezbednosti i odbrani moraju da sarađuju.
Regionalna bezbednost, zajednički infrastrukturni projekti i ekonomska saradnja dominirali su dnevnim redom razgovora u Bukureštu između rumunskog predsednika Nikušora Dana i predsednika parlamenta susedne (bivše sovjetske, pretežno rumunskog govornog sranovništva) Republike Moldavije, Igora Grosua. Grosu tvrdi da Moldaviju i Rumuniju vezuje poseban odnos, kao i snažno partnerstvo, izgrađeno na poverenju, međusobnom poštovanju i zajedničkim ciljevima.
Ombudsman, Renate Veber, osporila je pred Ustavnim sudom Rumunije hitnu uredbu koju je usvojila privremena vlada koju predvodi Ilije Boložan, a koja se tiče, između ostalog, evropskog programa SAFE za opremanje vojske. Kao razlog navedeno je to što je normativni akt objavljen u „Službenom glasniku“ 8. maja, 3 dana nakon što je kabinet raspušten zbog izglasavanja nepoverenja i da je radio sa ograničenim ovlašćenjima. Veber je precizirala da konačni oblik dokumenta nije imao odobrenje Zakonodavnog saveta i naglasila da zakon zabranjuje privremenoj vladi da donosi hitne uredbe koje utiču na osnovna prava i slobode. S druge strane, predsednik Senata, Mirča Abrudean, izjavio je da ne vidi nikakav element neustavnosti u slučaju Hitne uredbe u vezi sa programom SAFE. Podsećamo da je 5. maja parlament Bukurešta povukao poverenje vladi PNL, USR, UDMR, nakon što su socijaldemokrate povukle svoje ministre iz kabineta i pokrenule izglasavanje nepoverenja liberalnom premijeru Iliju Boložanu. Predlog je dobio većinu potrebnu za raspuštanje vlade, nakon što je dobio i glasove suverenističkih opozicionih stranaka.
Deset zemalja se kvalifikovalo za finale Pesme Evrovizije nakon prvog polufinala, koje je održano sinoć u austrijskoj prestonici, Beču. Pet drugih zemalja je eliminisano nakon glasova publike i nacionalnih žirija. Među deset kvalifikovanih kandidata su Grčka, Finska, Belgija, Švedska, ali i Republika Moldavija, sa pesmom umetnika Satošija, pod nazivom „Viva Moldova“. Rumunija i još 14 zemalja će se takmičiti u četvrtak u drugom polufinalu. Našu zemlju predstavlja pesma „Choke Me“, Aleksandre Kapitanesku. Izdanje Evrovizije 2026. godine pogođeno je najvažnijim bojkotom u njenoj 70-godišnjoj istoriji, zbog prisustva Izraela. Međutim, predstavnik ove zemlje je među favoritima za pobedu na takmičenju.
Ekipe koje su rangirane na prva dva mesta u rumunskom fudbalskom prvenstvu, Univerzitet Krajova i Univerzitet Kluž, igraju večeras, u Sibinju, finale Rumunskog kupa. Ekipa Kluža je osvojila trofej samo jednom, 1965. godine, ali je igrala u još 5 finala, koja su sva izgubila. S druge strane, ekipa iz Oltenije se suočava sa finalom broj 9, ali je već osvojila 7 rumunskih kupova, poslednji put 2021. godine. Podsećamo da će se dva tima sastati i u nedelju, 17. maja, u utakmici koja bi mogla da odredi novog rumunskog fudbalskog šampiona.
