Vesti – 14.07.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 14.07.2025, 18:19
Rumunski predsednik Nikušor Dan izjavio je da su fiskalne mere koje je vlada usvojila radi oporavka budžeta privremene i da zemlja ima potencijal za razvoj odmah nakon perioda oporavka. Uverio je investitore i tržišta da će obećane reforme biti sprovedene. Što se tiče povećanja poreza na dodatu vrednost, poreza za koji je obećao tokom predizborne kampanje da se neće povećavati, predsednik je rekao da ta mera je mogla biti zaobiđena, ali da je to odgovornost vlade. S druge strane, predsednik Dan smatra da je bila politička greška kada je odlučeno da, u slučaju magistrata, penzija bude veća od plate, što je podstaklo prevremeno penzionisanje. Poručio je sudijama koji sada mogu da se penzionišu da ne žure sa tim, jer buduće zakonske izmene u vezi sa posebnim penzijama neće uticati na njih.
Rumunski parlament je u ponedeljak, na vanrednom zasedanju, raspravljao i odbacio predlog za izglasavanje nepoverenja koji je podnela populistička i ultranacionalistička opozicija protiv koalicione vlade Socijaldemokratske stranke, Narodne liberalne partije, Unije spasimo Rumuniju i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-USR-UDMR). Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je pokrenula ovu akciju nakon jer je vlada koju predvodi liberal Ilije Boložan preuzela odgovornost za prvi paket fiskalnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Inicijatori su želeli da na ovaj način blokiraju povećanje poreza i carina predviđeno fiskalnim paketom, koje, po njihovom mišljenju, donose mere štednje samo običnim ljudima. Odbacivanjem ovog predloga, usvaja se projekat za koji je izvršna vlast preuzela odgovornost.
Jedna od glavnih sindikalnih konfederacija u Rumuniji, Kartel Alfa, organizovao je marš oko Parlamenta i pozvao na jedinstvo sindikata radi zajedničkih akcija. Sindikalci kažu da je ekonomska i socijalna politika koju sada promoviše politička klasa napad na zaposlene, penzionere i najranjivije građane. Kartel Alfa smatra da je vreme za jedinstvenu, čvrstu i hitnu akciju u odbrani opštih interesa radnika u svim sektorima delovanja, kako javnim tako i privatnim. Nacionalna federacija sindikata administracije takođe je u ponedeljak organizovala protestni marš protiv onoga što smatra politikom demonizacije zaposlenih u centralnoj i lokalnoj javnoj administraciji. Oni bi bili pretvoreni u žrtvene jarce za budžetske neravnoteže, iako predstavljaju najviše 20% od broja javnih službenika.
Carine koje je najavio Donald Tramp za uvoz evropske robe u Sjedinjene Države su neprihvatljive, jednoglasno kažu države članice Evropske unije i, ako pregovori ne donesu bolje rešenje, Brisel bi trebalo da pribegne kontramerama. Evropska komisija je u ponedeljak, na sednici Saveta, predstavila pripremljene opcije za kontramere. Prva opcija za koju se sve države članice zalažu jesu pregovori, kako bi se 1. avgusta, roka koji je najavio Tramp, postiglo rešenje, a rešenje koje države članice mogu da prihvate je znatno ispod 30%. Drugo rešenje, u slučaju neuspeha pregovora, jeste da Unija uvede ogledalne tarife, jer nema šta da izgubi, s obzirom da bi tarife od 30% praktično obustavile trgovinu između dva bloka. Predsednik Nićušor Dan poslao je poruku podrške naporima Evropske komisije da nastavi pregovore i postigne sporazum sa SAD pre 1. avgusta, u interesu građana i transatlantskog partnerstva.
Spoljni dug Rumunije se u maju približavao 210 milijardi evra, nastavljajući svoj rastući trend poslednjih godina, prema podacima koje je objavila Narodna banka. U tom kontekstu, stručnjaci veruju da bi javni dug zemlje mogao da premaši 60% bruto domaćeg proizvoda sledeće godine. Ekonomski analitičari kažu da je glavni uzrok visok budžetski deficit. Najnovija procena agencije za kreditni rejting Mudis ukazuje da bi, čak i uz primenu prvog paketa fiskalnih mera koje je preduzela izvršna vlast, javni dug Rumunije dostigao vrhunac od približno 66,5% bruto domaćeg proizvoda tek počev od 2029. godine.
Troje novih sudija započelo je svoje devetogodišnje mandate u Ustavnom sudu. To su Dačijan Kosmin Dragoš, koga je predložio predsednik Nićušor Dan, i oni koje su predložila dva doma Parlamenta – Mihaj Busujok i Čaba Astaloš. U nedelju, nakon polaganja zakletve, Simina Tanasesku, koju je za sudiju Ustavnog suda imenovao bivši predsednik zemlje, Klaus Johanis, 2019. godine, izabrana je za predsednicu Ustavnog suda na naredne tri godine tajnim glasanjem. Ustavni sud je jedini organ ustavne nadležnosti u Rumuniji, nezavisan od bilo koje druge javne vlasti i koji ima ulogu garanta supremacije Ustava.
Skoro dve trećine Rumuna (63%) kaže da se „finansijski snalaze“ i da mogu da plate sve svoje mesečne račune, ali im ostaje malo ili nimalo novca za štednju ili aktivnosti u slobodno vreme – pokazuje istraživanje koje je sprovela konsultantska i revizorska kompanija PwC (PricewaterhouseCoopers). Međutim, postoji sve veća orijentacija Rumuna ka zdravim i lokalnim proizvodima. Prema istraživanju, potrošači procenjuju da će u narednih šest meseci potrošiti više na sveže proizvode kao što su voće, povrće, mlečni proizvodi i žitarice, i odlučni su da smanje potrošnju na grickalice, alkohol i ultra-prerađenu hranu. S druge strane, preko 80% ispitanika izražava zabrinutost zbog klimatskih promena, ali samo polovina njih kaže da je spremna da plati više za hranu koja podržava zaštitu životne sredine. Konačno, rumunski potrošači daju prioritet održivosti, kupujući samo proizvode koji su im potrebni i smanjujući bacanje hrane, pri čemu 65% preduzima aktivne korake za smanjenje svog uticaja na životnu sredinu – pokazuje istraživanje.
Rumunija i Francuska traže od Evropske komisije da odloži sprovođenje sporazuma Merkosur, zbog uticaja koji će imati na evropske poljoprivrednike. Rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu i njegova francuska koleginica Ani Ženevar potpisali su zajedničku deklaraciju o tome u ponedeljak u Briselu, na marginama Saveta za poljoprivredu i ribarstvo, a druge države članice su već izrazile nameru da se pridruže inicijativi, do sada Italija, Austrija, Poljska i Mađarska. Ove zemlje su zabrinute da evropski poljoprivrednici neće moći da se takmiče sa južnoameričkim poljoprivrednim proizvodima, koji će biti mnogo jeftiniji zbog često niskih standarda. Sporazum Merkosur je sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i južnoameričkog bloka koji obuhvata Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Dokument uglavnom predviđa otvaranje evropskih tržišta za proizvode iz ciljanog područja, kao i smanjenje ili čak ukidanje carina za određenu robu.
Premijer Ilie Boložan je u ponedeljak, povodom Dana nacionalnosti Francuske, izrazio zahvalnost Rumunije za čvrsto strateško partnerstvo između dve zemlje. „Francuska je pouzdan partner u Evropskoj uniji i važan saveznik u NATO-u, doprinoseći bezbednosti istočnog krila i regiona Crnog mora, uključujući i kroz vojno prisustvo Rumunije u okviru Borbene grupe NATO-a, kao okvirne nacije.“ Zamenik premijera Katalin Predoju, ministar unutrašnjih poslova, naglasio je da je „odnos između Rumunije i Francuske odnos istorijskog prijateljstva, potkrepljen dubokim kulturnim afinitetom i konsolidovan kroz strateška partnerstva u okviru Evropske unije i NATO-a.“
