Vesti 15.06.2022
U Rumuniji je počela proizvodnja prirodnog gasa iz Crnog mora u okviru razvojnog projekta Midia, a prve količine su stigle u nacionalni transportni sistem – saopštavaju iz kompanije Blacksea Oil & Gas. Projekat se sastoji od pet sonda, platforme koja se nadgleda i upravlja sa obale i podmorskog cevovoda od 126 kilometara, koji se povezuje sa novim postrojenjem za prečišćavanje gasa u opštini Korbu, okrug Konstanca (jugoistok). Ove godine proizvodnja je procenjena na pola milijarde kubnih metara gasa. Midia je prvi novi projekat za eksploataciju prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora u poslednjih 30 godina i obezbediće 10% domaće potražnje.
Newsroom, 15.06.2022, 19:59
U Rumuniji je počela proizvodnja prirodnog gasa iz Crnog mora u okviru razvojnog projekta Midia, a prve količine su stigle u nacionalni transportni sistem – saopštavaju iz kompanije Blacksea Oil & Gas. Projekat se sastoji od pet sonda, platforme koja se nadgleda i upravlja sa obale i podmorskog cevovoda od 126 kilometara, koji se povezuje sa novim postrojenjem za prečišćavanje gasa u opštini Korbu, okrug Konstanca (jugoistok). Ove godine proizvodnja je procenjena na pola milijarde kubnih metara gasa. Midia je prvi novi projekat za eksploataciju prirodnog gasa u rumunskom kontinentalnom pojasu Crnog mora u poslednjih 30 godina i obezbediće 10% domaće potražnje.
Oko 8.000 sindikalista iz zdravstva učestvovalo je u sredu na protestu koji je, u Bukureštu, organizovala federacija Sanitas. Prošetali su centrom glavnog grada do sedišta Vlade, gde su uglavnom tražili povećanje plata, ukidanje plafona od 30% koji ograničava dodelu bonusa, isplatu nadoknade za dežurstva na osnovnu platu ili finansiranje vaučera za odmor od državnog budžeta. Demonstranti optužuju često nepoštovanje zakona o platama, sa značajnim uticajem na zaposlene sa najnižim platama u sistemu: medicinske sestre, negovatelje i tehničko-administrativno osoblje. Na ulicu su izašli i članovi Federacije Kolumna, najvećeg sindikata u socijalnom sektoru, nezadovoljni platama i tražili odgovarajuće finansiranje njihopve delatnosti.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin pozvao je u sredu zapadne zemlje da pojačaju svoje isporuke oružja Ukrajini kako bi joj omogućile da se brani od ruskih snaga. Ukrajina se suočava sa ključnim momentom na bojnom polju. Zato moramo da pojačamo naše napore kako bi ona mogla da se odbrani“, rekao je Ostin na sastanku održanog u sedištu NATO-a takozvane kontakt grupe Sjedinjenih Država za pomoć Ukrajini. Prethodno je ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo da je dobilo samo oko 10 odsto naoružanja koje je zahtevalo od svojih zapadnih partnera. Sa svoje strane, predsednik Volodimir Zelenski je pozvao Zapad da brzo pošalje više naoružanja i vojne opreme, jer Rusi imaju 10, 100 puta više“. Rusija je takođe u sredu saopštila da je vatrom krstarećih raketa uništila skladište oružja koje su isporučile zemlje NATO-a u zapadnoj Ukrajini.
Irska (minus 30,9%), Slovačka (minus 9,6%), Malta (minus 9,4%) i Rumunija (minus 6,9%) zabeležile su u aprilu u odnosu na isti period 2021. godine značajniji pad industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji – obaveštava Evropski zavod za statistiku (Eurostat). Najveći porast industrijske proizvodnje bio je u Litvaniji (20,6%), Danskoj (17%) i Bugarskoj (16,9%). Industrijska proizvodnja je pala za 2% u evrozoni i za 0,5% u Evropskoj uniji.
Rumunski belo-žuti krst u sredu obeležava 25 godina postojanja. Osnovana po belgijskom modelu, Fondacija Beli krst je bila prvi ovlašćeni subjekt za kućnu medicinsku negu u Rumuniji. Za dve i po decenije lekari, medicinske sestre, psiholozi, socijalni radnici i negovatelji negovali su više od 30.000 pacijenata, većinom starijih. Belo-žuti krst je takođe razvio desetine projekata u partnerstvu sa centralnim ili lokalnim vlastima, civilnim društvom ili evropskim fondovima. Tako je, u znak podrške ugroženim starima, Belo-žuti krst kreirao takozvano Crveno dugme – sistem telenege koji starijima daje mogućnost da brzo zatraže pomoć, kada im je potrebna.
Saradnja između Rumunije i Francuske u oblasti bezbednosti intenzivirana je u poslednje vreme , usred krize izazvane vojnom agresijom Rusije na Ukrajinu, izjavio je u sredu predsednik Klaus Johanis. On je imao zvanične razgovore jedan na jedan sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom, a zatim su se dvojica predsednika sastala sa vojnicima stacioniranim u bazi Mihail Kogalničanu“ na jugoistoku Rumunije. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Klaus Johanis je još jednom zahvalio na prisustvu francuske vojske i na preuzimanju vođstva Francuske u novoformiranoj borbenoj grupi NATO-a u Rumuniji. U stvari, rumunski i francuski predsednici su prioritetno razgovarali o potrebi jačanja pozicije odvraćanja i odbrane na istočnom krilu, posebno na Crnom moru, o novom strateškom konceptu Alijanse i o izgledima za ulazak Švedske i Finske u NATO. Sa svoje strane, Emanuel Makron je istakao da su rumunsko-francuski odnosi, potvrđeni u strateškom partnerstvu, zasnovani na dvovekovnom prijateljstvu. Da bi otišle još dalje, dve zemlje žele da nastave da napreduju bilateralno – rekao je lider iz Jeliseja, koji je precizirao, na zahtev rumunskih vlasti, rade na ambicioznom planu podrške rumunskim mornaričkim snagama. Pristupanje Rumunije šengenskom prostoru i njeno aktivno učešće u zaštiti spoljne granice Evropske unije bili su i na dnevnom redu razgovora Klausa Johanisa i Emanuela Makrona. Francuski predsednik je iz Rumunije otputovao za Kišinjev, gde će ga primiti predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu.
