Vesti – 15.10.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 15.10.2025, 17:30
Bukureštanska vlada danas je poslala Evropskoj komisiji dokument u kojem se detaljno opisuju fiskalne mere preduzete od leta radi smanjenja budžetskog deficita, u skladu sa preuzetim obavezama. Dokument takođe sadrži detalje o nedavnoj korekciji budžeta i planove za uštedu javnog novca. Bukureštanska vlada se obavezala da će smanjiti budžetski deficit – najveći u Evropskoj uniji – za skoro 1% BDP-a u poređenju sa prošlom godinom i da će javnu potrošnju zadržati u okviru ograničenja od 2,8%. U suprotnom, Brisel bi mogao da prekine finansiranje Rumunije, koje se uglavnom obezbeđuje kroz dva programa – Nacionalni plan oporavka i otpornosti i Kohezioni plan.
Rumunsko Ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo je na javnu raspravu projekat „Bezbednost saobraćaja“, koji obuhvata mere za povećanje bezbednosti na putevima u Rumuniji, kao i jednostavnije javne usluge za građane. Prema rečima ministra Katalina Predojua, projekat predviđa međuinstitucionalnu saradnju radi jedinstvenog i efikasnog odgovora, integrisano korišćenje podataka i informacija o saobraćaju, pojednostavljenje administrativnih procesa i ispravnu, stalnu i pristupačnu komunikaciju za građane. Policijski podaci pokazuju da je prošle godine u saobraćajnim nesrećama poginulo skoro 1.500 ljudi, a preko 3.000 je teško povređeno. Ove godine je život izgubilo više od 900 ljudi. Ministarstvo unutrašnjih poslova predlaže, između ostalog, integraciju policijskih i lokalnih kamera i Preduzeća za puteve u sistem za praćenje saobraćaja e-Sigur. Istovremeno se uvodi koncept „prosečne brzine“, kao i pojednostavljeni mehanizam za određivanje sankcija. Rumunija ima najniži nivo bezbednosti na putevima u Evropskoj uniji.
Ministri odbrane NATO-a sastali su se u sedištu alijanse u Briselu radi prve diskusije o planovima iznetim na samitu u Hagu i resursima koji će im biti dodeljeni, posebno o postepenom povećanju nacionalnih budžeta za odbranu na 5% BDP-a. Još jedna tema razgovora bio je status nove operacije odvraćanja i odbrane na istočnom krilu, pod nazivom „Istočni stražar“, osmišljene da odbije upade ruskih dronova i aviona u saveznički vazdušni prostor. U tom smislu, 9 zemalja članica je do sada najavilo isporuke vojne opreme i osoblja koje će doprineti opremanju ove operacije. Tako je do danas Francuska isporučila 3 borbena aviona Rafal i transportni avion za municiju i zalihe. Nemačka je doprinela sa 4 borbena aviona Jurofajter Tajfun, a Češka Republika sa 3 helikoptera, uz pratnju približno 150 pripadnika osoblja za podršku. Ujedinjeno Kraljevstvo je obezbedilo 2 borbena aviona Jurofajter Tajfun, uz podršku aviona za dopunu gorivom u vazduhu Vojadžer. Italija je poslala sistem protivvazdušne odbrane i avion za rano upozoravanje. Danska je doprinela sa 2 borbena aviona F-35 i fregatom. Turska je poslala jedan od svojih aviona za vazdušno upozoravanje i kontrolu u Litvaniju, a Španija i Švedska su najavile svoj doprinos i uskoro će ga staviti na raspolaganje. Svi ovi resursi namenjeni operaciji „Sentinel Istok“ su pored onih koje je NATO već rasporedio na istočnom krilu.
Poslanički dom u Bukureštu usvojio je u sredu, kao telo za donošenje odluka, nacrt zakona o isplati privatnih penzija. Glavna regulativa je da će ljudi koji se odluče za podizanje novca iz Drugog stuba – obaveznog privatno administriranog stuba – u početku dobiti samo 30% iznosa, a ostatak u ratama tokom osam godina. Izuzetak su pacijenti sa onkološkim bolestima, koji mogu pristupiti celom iznosu odjednom. Do sada su deponenti mogli da podignu sav svoj novac odjednom, ako se nisu odlučili za plaćanje na rate. Preko 9,3 miliona Rumuna je uključeno u privatni penzijski sistem, a ukupna prikupljena suma je ekvivalentna preko 10% BDP-a zemlje.
Međunarodni monetarni fond je revidirao naniže prognozu rasta rumunske ekonomije za 2025. godinu, procenjujući rast od samo 1%, u poređenju sa 1,6%, koliko je procenjeno u aprilu, i 3,3%, koliko je procenjeno u oktobru prošle godine. Izveštaj je objavljen povodom jesenjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji se održavaju ove nedelje u Vašingtonu.
Široka vladajuća koalicija u Rumuniji, koju čine PNL, PSD, UDMR i USR, nalazi se u ćorsokaku oko reforme lokalne i centralne javne uprave, o kojoj raspravlja već dva meseca. Liberalni premijer Ilije Boložan podržava otpuštanje oko 13.000 zaposlenih u javnom sektoru, dok socijaldemokrate predlažu da gradonačelnici i ministri odluče o načinima smanjenja potrošnje, bilo kroz otpuštanja, smanjenje plata ili ukidanje bonusa. Zauzvrat, lideri koalicije su se složili da izmene vladinu uredbu koja je izazvala nezadovoljstvo gradskih odbornika širom zemlje. Regulatorni akt im više nije dozvoljavao da vrše direktne rashode, već samo odobravanjem memoranduma. Gradonačelnici su optužili prekomernu birokratiju i kršenje principa administrativne autonomije.
Nemačka je već nekoliko godina najvažniji trgovinski partner Rumunije, sa udelom od preko 20% u ukupnom izvozu naše zemlje, a takođe je i glavni investitor u rumunsku ekonomiju, rekla je ministarka spoljnih poslova Oana Coju, nakon konsultacija u Bukureštu sa svojim nemačkim kolegom Johanom Vadefulom. Ona je zahvalila nemačkom vazduhoplovstvu na učešću u pojačanim misijama vazdušne policije u Rumuniji. Johan Vadeful je zauzvrat izjavio da je kršenje suvereniteta zemalja članica NATO-a neprihvatljivo i uverio da će istočni bok braniti savezničke zemlje.
Proevropska Partija akcije i solidarnosti, pobednik nedavnih parlamentarnih izbora u Republici Moldaviji, nominovaće Aleksandrua Muntjanua, koji živi u Ukrajini više od 20 godina i nema prethodnog političkog iskustva, za mesto premijera, objavljeno je u Kišinjevu. Rođen 1964. godine, Aleksandru Muntjanu je ekonomista, univerzitetski profesor i biznismen poznat po svom radu u oblasti investicija i učešću u međunarodnim obrazovnim i kulturnim projektima. Obavljao je rukovodeće pozicije u nekoliko međunarodnih kompanija i organizacija i nosilac je titule viteza Legije časti Francuske. Prema rečima političkih analitičara, novi premijer Republike Moldavije mora imati jasnu ekonomsku viziju kako bi vodio napore male države ka pristupanju Evropskoj uniji.
