Vesti (16.05.2023)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje danas i sutra na Samitu Saveta Evrope, koji se održava na Islandu, u Rejkjaviku. Održano pod motom Ujedinjeni oko naših vrednosti / Ujedinjeni za Evropu“, četvrto zasedanje Samita na visokom nivou će naglasiti ulogu Saveta Evrope u aktuelnom geopolitičkom kontekstu obeleženom agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine. Organizacija nadležna za demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava bila je među prvim međunarodnim institucijama koje su reagovale konkretnom akcijom, odnosno isključivanjem Ruske Federacije iz redova država članica, podsećaju iz Predsedničke administracije. Prvog dana samita, predsednik Johanis će kopredsedavati, zajedno sa premijerom Luksemburga, Gzavijeom Betelom, okruglim stolom na temu Zaštita demokratije u teškim vremenima — rizici, otpornost i ponovno angažovanje“ i učestvovaće na radnom sastanku Ujedinimo se za Ukrajinu“, čiji je domaćin bila premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir. Drugog dana samita Johanis će ponoviti posvećenost sistemu Evropske konvencije o ljudskim pravima i istaći ulogu koju je Savet Evrope odigrao u konsolidovanju stabilne demokratije, tokom 30 godina članstva Rumunije u organizaciji iz Strazbura. Na kraju samita biće usvojena Rejkjavička deklaracija, kojom se ponovo potvrđuje posebna uloga Saveta Evrope u multilateralnoj arhitekturi na evropskom i međunarodnom nivou.

România Internațional, 16.05.2023, 18:16

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje danas i sutra na Samitu Saveta Evrope, koji se održava na Islandu, u Rejkjaviku. Održano pod motom Ujedinjeni oko naših vrednosti / Ujedinjeni za Evropu“, četvrto zasedanje Samita na visokom nivou će naglasiti ulogu Saveta Evrope u aktuelnom geopolitičkom kontekstu obeleženom agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine. Organizacija nadležna za demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava bila je među prvim međunarodnim institucijama koje su reagovale konkretnom akcijom, odnosno isključivanjem Ruske Federacije iz redova država članica, podsećaju iz Predsedničke administracije. Prvog dana samita, predsednik Johanis će kopredsedavati, zajedno sa premijerom Luksemburga, Gzavijeom Betelom, okruglim stolom na temu Zaštita demokratije u teškim vremenima — rizici, otpornost i ponovno angažovanje“ i učestvovaće na radnom sastanku Ujedinimo se za Ukrajinu“, čiji je domaćin bila premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir. Drugog dana samita Johanis će ponoviti posvećenost sistemu Evropske konvencije o ljudskim pravima i istaći ulogu koju je Savet Evrope odigrao u konsolidovanju stabilne demokratije, tokom 30 godina članstva Rumunije u organizaciji iz Strazbura. Na kraju samita biće usvojena Rejkjavička deklaracija, kojom se ponovo potvrđuje posebna uloga Saveta Evrope u multilateralnoj arhitekturi na evropskom i međunarodnom nivou.

Lideri Nacionalne liberalne partije (PNL) i Socijaldemokratske partije (PSD), koje zajedno drže vlast u Rumuniji, sastali su se u utorak na odvojenim sastancima kako bi utvrdili mandate koje će njihovi predstavnici imati u pregovorima za formiranje buduće Vlade, koja će na čelu imati Socijaldemokratsku stranku (PSD), nakon rotacije premijera. Lider socijaldemokrata Marčel Čolaku preuzeo bi mesto šefa Vlade od aktuelnog liberalnog premijera Nikolaja Čuke, na osnovu protokola zaključenog između dve stranke u novembru 2021. godine. Nikolaje Čuka je precizirao da će podneti ostavku 26. maja. Socijaldemokratska stranka (PSD) želi da buduća izvršna vlast ima manje portfelja, manje državnih sekretara i manje vladinih agencija. Među prioritetima socijaldemokrata su smanjenje inflacije, povećanje kupovne moći i investicije. Liberali takođe žele smanjenje broj državnih sekretara i državnih podsekretara, uz očuvanje protokola koji je na snazi i na kome se zasniva vladajuća koalicija. Ukoliko se protokol ne ispoštuje, Nacionalna Liberalna partija (PNL) želi ponovno pregovaranje o raspodeli ministarstava, ali i smanjenje broja resora.

Čuveni američki glumac Džon Malkovič boraviće 20. i 21. jula u Temišvaru (zapadna Rumunija), gde će u Narodnom pozorištu biti protagonista predstave The Infernal Comedy. Ovo je apsolutna premijera za Temišvar i vrhunac Evropske prestonice kulture. Dvostruko nominovan za Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagrade, glumac je glumio u brojnim filmovima sa svetskim uticajem. Među njima su Dangerous Liaisons ili Being John Malkovich, gde igra sopstveni lik. Njegov lik u Con Air, Sajrus Virus, smatra se jednim od najupečatljivijih negativnih likova kinematografije druge polovine 20. veka. The Infernal Comedy je predstava koju je njen autor Majkl Šturminger, koji potpisuje i umetničku režiju, napisao posebno za slavnog glumca, gradeći dijalog između govornog i pevanog jezika. The Infernal Comedy igrana je u preko 150 pozorišta širom sveta, u zemljama na tri kontinenta.

Zaposleni u prosveti će u sredu stupiti u dvočasovni štrajk upozorenja, a od ponedeljka, 22. maja, mogli bi da pokrenu generalni štrajk. Preko 70% nastavnog osoblja i drugih kategorija radnika u sistemu podržava ovaj oblik protesta — rekli su sindikalci iz domena. Kažu da Vlada mora više da ulaže u obrazovanje. Zahtevi se uglavnom odnose na povećanje plata, njihovu godišnju indeksaciju sa stopom inflacije i isplatu dodatnih sati koje obavlja pomoćno nastavno i nenastavno osoblje. Poslednjih meseci zaposleni u Prosveti učestvovali su u nekoliko protesta i marševa. U toku je prikupljanje potpisa za pokretanje generalnog štrajka u sistemu zdravstva i socijalne pomoći od 15. juna. Na kraju, ali ne i najmanje važno, u Bukureštu je nekoliko stotina sindikalaca iz metroa u utorak protestovalo ispred Ministarstva saobraćaja, nezadovoljni nedostatkom sredstava kompanije, nedostatkom osoblja i zabranom prava na pregovore.

Rumunski ministar rada Marijus Budaj i ministar evropskih investicija i projekata Marćel Bološ nalaze se u Briselu na pregovorima sa zvaničnicima Evropske komisije o izradi Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Marijus Budaj je objasnio da će se razgovori fokusirati na reformu penzionog sistema u Rumuniji i posebno na one specijalne, s obzirom na poslednji izveštaj stručnjaka Svetske banke. Prema rečima ministra Marćela Bološa, biće razjašnjeni problemi u vezi sa nastavkom strateških investicionih projekata, kako bi rumunska strana obezbedila da njihovo finansiranje neće biti blokirano. Reč je o projektima saobraćajne infrastrukture, kao što su autoput Sibinj (centar) – Pitešti (jug), zdravstvena, obrazovna ili vodovodna infrastruktura. Rumunija ima koristi od finansiranja od preko 29 milijardi evra od Evropske komisije. Novac se dodeljuje u ratama, do avgusta 2026. godine, u zavisnosti od ispunjenja određenih ciljeva.