Vesti 17.04.2017
Leyla Cheamil, 17.04.2017, 17:48
Hrišćani iz celog sveta, uključujući u Rumuniju, većinski pravoslavnoj zemlji, slave od danas Svetlu Nedelju, u kojoj se svi raduju i nastavljaju praznik Vaskrsenja Isusa hrista. Praznik Isusovog Vakrsenja je najveći za hrićanstvo i jedini kojem su posvećena 3 dana. U ponedeljak, drugog dana Vakrsenja u crkvama je održano isto bogosluženje kao i ono od ponoči Vaskrsenja i Sveta Liturgija. Na ovim bogosluženjima sveštenici su bili obučeni u belo odelo, i nosili su u rukama istu zapaljenu sveću kojom su delili svetlost u noći Vaskrsenja. Ove nedelje sve je pod znakom svetlosti, simbolom Isusovog Vaskrsenja. Obični pozdrav je Hristos Vaskrse! A odgovor Vaistinu Vaskrse! koji izražava javno verovanje u sam ćin Vaskrsenja.
Presednik Rumunije, Klaus Johanis boravi od ponedeljka do subote u privatnu posetu Španiji, saopštila je Presednička administracija iz Bukurešta. Na Uskrs presednik Johanis je boravio u rodnom gradu Sibiu, gde je učestovao zajedno sa suprugom na bogosluženjima u rimokatoličkoj crkvi u noči Vaksrsenja. U uskršnjoj poruci Klaus Johanis je rekao da se njegove najtoplije misli usmeravaju ka svim rumunima, bilo da žive u zemlji ili inostranstvu, a duh ovog svetog praznika treba da im da poverenje da gledaju sa optimizmom ka budućnosti.
Jedna vežba upozorenja i uzbune održava se u celoj Rumuniji od utorka do petka. U ovom razdoblju će biti verifikovane sirene između od 10 do 15 sati. Građani mogu čuti signal uzbune koji se sastoji od 5 različitih zvukova svaki u trajanju od 16 sekundi. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Raed Arafat je precizirao da je ovo najveća vežba testiranja organizovana poslednjhi godina i ima za cilj da proveri ako se uzbuna čuje u svim delovima zemlje. U Bukureštu postoje 400 sirena, a u celoj Rumuniji oko 7 hijlada. Ove su montirane naročito u zonama gde postoji tehnološki ili radiološki rizik.
Presednik Turske, Ređep Tajip Erdogan pobedio je sa tesnom razlikom na referendumu kojeg je organizovao o znaćajnom rastu presedničkih nadležnosti. I dok glavna opoziciona stranka stavlja pod znakom pitanja legitimnost referenduma tvrdeći da je glasanje praćeno brojnim nepravilnostima, lider iz Ankare je preneo svojim pristalicama poruku da će potpisati ustavne izmene koje mu dozvoljavaju da ostane na fuknciji još 12 godina. Njegovi planovi posle pobede uključuju koncentrisanje vlasti u rukama presednika koji može ostati i član partije, ukidanje funkcije premijera, izbor sudija i tužioca na visokim položajma i mogućnost raspuštanja Parlamenta. Evropski lideri reagovali su uzdržano na rezultate referenduma. Prema međunardnim agencijama, EU i Savet Evrope odnose se na ćinjenicu da je rezultat bio tesan, a to znaći da Ankara treba da traži međunarodni konzenzus u primeni novih ovlašćenja presednika. Obe organizacije tvrde da Turska treba da poštuje evropske standarde u oblastima zakonodavstva i ljudskih prava.
