Vesti – 17.05.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi, 17.05.2024, 17:57
Indeks Confidex, koji meri nivo poverenja rumunskih menadžera u privredu, dostigao je najveću vrednost merenu u poslednje četiri godine, od 52,5, pokazuje najnovija studija na ovu temu. Najoptimističnije su kompanije u sektoru usluga, zatim IT, građevinske i maloprodajne firme, dok preduzeća koja posluju u poljoprivredi, energetici i industriji imaju oprezniji pristup.
Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) i Stalna izborna vlast (AEP) izradili su Vodič za rumunske birače koji glasaju na biračkim mestima u inostranstvu za izbore za Evropski parlament zakazane 9. jun 2024. Informativni materijal daje odgovore na najčešća pitanja u vezi sa organizacijom glasanja: ko ima pravo da glasa, lična dokumenta potrebna za glasanje, radno vreme biračkih mesta, proceduru glasanja i rad IT sistema koji prati izlaznost birača i sprečava nezakonito glasanje. Građani mogu pronaći uputstva na sajtu ministarstva. Ministarstvo inostranih poslova preko Diplomatskih misija i konzularnih predstavništva Rumunije u inostranstvu, organizuje 915 biračkih mesta u inostranstvu za izbore za rumunske poslanike u Evropskom parlamentu, što je skoro duplo više od broja biračkih mesta organizovanih za evropske izbore 2019. Rumunski državljani koji žive ili privremeno putuju u inostranstvo moći će da glasaju na bilo kom biračkom mestu u inostranstvu, na osnovu važećeg ličnog dokumenta.
Vlada Rumunije donela je odluku o visinu školarine za državno preduniverzitetsko obrazovanje i za državno visoko obrazovanje za školsku/univerzitetsku godini 2024-2025. Normativnim aktom se utvrđuje broj raspoloživih mesta za školovanje predškolaca, učenika i studenata , uključujući etničke Rumune van granica, rumunske državljane sa stalnim boravkom u inostranstvu i strane državljane na osnovu bilateralnih dokumenata koji su na snazi i jednostranih obaveza. Za Rumunije koji su rodjeni ili zive u inostranstu a žele da pohadjaju skolu u Rumuniji obezbeđeno je 1.900 mesta za srednjoškolsko obrazovanje i 7.065 mesta za visoko obrazovanje sa ukupno 800 mesečnih stipendija. Za strane državljane, 1.800 mesta je dodeljeno za preduniverzitetsko obrazovanje, odnosno 4.430 mesta za visoko obrazovanje sa ukupnimo 1.710 mesečnih stipendija. Između ostalog, predložene cifre za školovanje uključuju i posebna mesta za maloletnike koji su podneli zahtev za zaštitu ili su dobili neki vid zaštite u Rumuniji, kao i za maloletnike bez državljanstva čiji je boravak na teritoriji Rumunije zvanično priznat, navodi se u saopštenju Izvršne vlasti.
Rumunski igrani film „Tri kilometra do kraja sveta”, reditelja Emanuela Parvua, danas ima svetsku premijeru u zvaničnoj konkurenciji čuvenog Kanskog filmskog festivala u Francuskoj. Film govori o Adiju, 17-godišnjem tinejdžeru iz sela u delti Dunava. Dokumentarni igrani film NASTI, reditelja Kristijana Paskarijua, Tudora D. Popeskua i Tudora Đurđu, biće predstavljen u okviru Specijalne projekcije zvaničnog Kanskog programa 23. maja. Nakon projekcije filma uslediće sesija pitanja i odgovora, u prisustvu trojice reditelja. Film nudi publici zadivljujući pohod u život legendarnog rumunskog sportiste Ilie Nastasea, koji je dominirao muškom svetskom teniskom scenom 1970-ih. a posebnu slavu doneo mu je vulkanski temperament, često kontroverzan.
Rumunsko ministarstvo za istraživanje, inovacije i digitalizaciju pokrenulo je platformu #nofake, preko koje se može prijaviti neprikladan sadržaj na društvenim mrežama: lažni i pogrdni sadržaji, dezinformacije i onlajn manipulacija. Resorni ministar Bogdan Ivan je precizirao da će platforma obezbediti brzu analizu i eliminisanje u veoma kratkom roku, do 60 minuta, zahteva usmerenih na falsifikat u digitalnom okruženju. Ovaj novi mehanizam prijavljivanja radiće komplementarno uz dosadašnje napore i uz mogućnošću koju svaka društvena mreža već nudi, putem sopstvenih alata za obaveštavanje, napomenuo je zvaničnik.
Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je u petak u Jašiju (severoistok) da su u toku pripreme za prijem nekoliko palestinske dece koja će se lečiti u medicinskim ustanovama u Rumuniji, nakon što su povređena u napadi izraelske vojske u Pojasu Gaze. Aleksandru Rafila nije saopštio tačan broj dece, ali je izjavio da će oni biti dovedeni u Rumuniju posredstvom Evropskog zaštitnog mehanizma. On je takođe rekao da tačan datum dolaska palestinske dece ne može da precizira, ali će se to dogoditi „u vrlo, vrlo bliskoj budućnosti“.
Vlada u Bukureštu odobrila je Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, prema kojoj vlasti nameravaju da Rumunija ima nacionalni sistem za borbu protiv trgovine ljudima, koji će biti operativan do kraja 2028. Strategija je izgrađena na četiri osnovna stuba: prevencija, kažnjavanje, zaštita i partnerstvo, a novina se sastoji u implementaciji integrisanog državnog mehanizma kroz koji će se izdvajati neophodan novac za zaštitu i pomoć žrtvama trgovine ljudima. Prema podacima Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima (ANTIP), od osnivanja agencije 2005. godine u Rumuniji je registrovano 19.000 žrtava trgovine ljudima i preko 4.000 trgovaca ljudima.
Vlada Rumumnije odobrila je niz investicionih projekata putne i železničke infrastrukture. Preko 2,2 milijarde evra biće potrošeno za rehabilitaciju železničke pruge koja povezuje gradove Fokšani i Roman na istoku zemlje. Skoro 150 km biće završeno u naredne 3 godine, izjavio je portparol rumunske izvršne vlasti. On je takođe rekao da je u sektoru puteva izdvojeno 1,1 milijardu leja (oko 220 miliona evra) za rehabilitaciju 42 km autoputa A1 Bukurešt-Pitešti, najprometnijeg u zemlji. Radovi će se izvoditi u narednih 48 meseci.
Načelnik štaba odbrane Rumunije general Georgica Vlad učestvovao je u četvrtak, u Briselu, na sastanku Vojnog komiteta NATO na sednici šefova odbrane (NATO Militari Committee in Chiefs of Defence Session), saopšteno je u petak u Bukureštu. Razgovaralo se o temama od strateškog značaja, kao što su implementacija NATO Varfighting Capstone koncepta, situacija na terenu u ruskom agresorskom ratu u Ukrajini, kontinuirana podrška NATO i njegovih saveznika susednoj državi. General Georgica Vlad je istakao „potrebu da se razviju koridori mobilnosti na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi se obezbedio brz tranzit, bez blokada, trupa i materijala, u vreme i na mestu koje zahteva Alijansa“.
