Vesti 17.06.2019
Dvodomni parlament u Bukureštu razmatraće i glasati na plenarnom sastanku od utorka predlog inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).
Corina Cristea, 17.06.2019, 18:39
Dvodomni parlament u Bukureštu razmatraće i glasati na plenarnom sastanku od utorka predlog inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE). U dokumentu se navodi da je Rumuniji hitno potrebna vlada sa proevropskom vizijom i usmerena na razvojne prioritete zemlje: obrazovanje, zdravstvo, javne investicije i privlačenje evropskih fondova. Potpisnici predloga – Nacionalna liberalna stranka, Unija spasite Rumuniju, Partija narodni pokret i Demokratski savez Mađara u Rumuniji – tvrde da bi vlada na čijem se čelu nalazi Viorika Dančila trebalo bi biti otpuštena zbog načina na koji su organizovani evroparlamentarni izbori u dijaspori, kao i za ponovljene pokušaje izdavanja hitnih uredbi u oblasti pravosuđa. Da bi predlog bio usvojen, potrebno je da za glasa 233 senatora i poslanika, a inicijatorima je takođe potrebna podrška ProRumunije, koju predvodi bivši premijer socijaldemokrata Viktor Ponta, nacionalnih manjina, pa čak i glasovi koalicije na vlasti. S druge strane, premijerka Viorika Dančila, u svojstvu vršioca dužnosti PSD, zatražila je od socijaldemokrata da budu prisutni kako bi osigurali kvorum, ali da ne glasaju.
Rumunski muzičar Oktavijan Ursu, rođen u Bukureštu, postao je gradonačelnik nemačkog grada Gorlitz (istok), nakon što je u nedjelju pobedio u drugom krugu lokalnih izbora, predstavnika ekstremne desnice, bivšeg policajca Sebastijana Vipela, iz Alternativa za Njemačku. Roman je počeo sa hendikepom od šest posto nakon prvog kruga, 30 na 36, ali je osvojio finale sa 55% glasova birača. Oktavijan Ursu (51) diplomirao je na Konzervatorijumu u Bukureštu, a 1990. otišao je u Nemačku, gdje je bio zaposlen u filharmoniji iz Gorlitza kao instrumentalni solista. U 2009, pridružio se Hrišćansko demokratskoj uniji, kancelarke Angele Merkel, 2010 preuzeov je upravljanje opštinskim područjem Gorlitza , a 2014. godine je izabrana u parlament Saksonije. Podržali su ga poznate ličnosti iz sveta filma i kulture iz Nemačke i inostranstva, koji su potpisali otvoreno pismo tražeći od građana Gorlitza da glasaju protiv „Mržnje i neprijateljstva, izolacije i nesklada“.
Savet EU usvojio je u ponedeljak, na sastanku Saveta za spoljne poslove (CAE) u Luksemburgu, zaključke o posvećenosti EU regionalnoj saradnji u crnomorskom regionu, gde je Rumuniju predstavljao šef diplomatije Teodor Meleškanu. Savet ponovo potvrđuje svoju dugogodišnju posvećenost promovisanju prosperiteta, stabilnosti i otpornosti u crnomorskom području. U zajključcima je naglašen rastući strateški značaj crnomorskog područja za EU i poziva se na snažnije uključivanje Unije u regionalnu saradnju, zasnovanoj na inicijativi Sinergije Crnog mora. Istovremeno, Savet ostaje zabrinut zbog izazova na bezbednost u crnomorskom regionu. U tom kontekstu, savet ponavlja da poštovanje međunarodnog prava, uključujući principe nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, uključujući slobodu plovidbe, kao i poštovanje odluka EU o politici nepriznavanja u vezi sa ilegalnom aneksijom Krima, od suštinskog su značaja za pristup EU regionalnoj saradnji u crnomorskom području.
Ukupni troškovi rada u Rumuniji zabeležili su najjači porast među državama članicama EU u prvom kvartalu 2019. godine, u poređenju sa istim periodom 2018. godine, prema podacima koje je objavio Evropski statistički zavod (Eurostat) u ponedeljak. Troškovi rada po satnici porasli su u prva tri meseca ove godine za 2,6% u Evropskoj uniji i 2,4% u evrozoni u odnosu na isti period 2018. godine. U Rumuniji je napredak iznosio 16,3%. , a jedini pad je bio u Grčkoj (minus 0,2%). U prvom tromesečju 2019. godine, avans troškova rada u Rumuniji uglavnom je rezultat povećanja troškova rada po satu za 23,5%. Po privrednim granama, troškovi rada u Rumuniji su porasli za 18,6% u građevinarstvu, za 12,7% u industriji i za 13,5% u sektoru usluga.
