Vesti 17.11.2017.

Dve glavne opozicione stranke podnele su danas inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).

Leyla Cheamil, 17.11.2017, 18:55

Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR), obe iz opozicije, podnele su danas inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), pod nazivom «PSDragnea, majka za vreme kampanije, kuga za vreme vladavine». Inicijativu je potpisalo 148 parlamentaraca. Demarš, pokrenut nakon što je vlada izmenila Poreski zakon, dobio je i podršku Partije Narodnog pokreta (PMP) i nezavisnih parlamentaraca. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) je najavio da neće potpisati dokument. Ni formacija Pro Rumunija, kojom rukovodi bivši premijer Viktor Ponta, neće glasati za inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, zato što smatra da smena vlade Socijaldemokratske partije sa vladom Nacionalne liberalne partije nije dobro rešenje za Rumuniju. Izmene Poreskog zakona predvidjaju prelazak svih doprinosa za socijalno osiguranje od poslodavca na zaposlene i smanjenje poreza na dohodak sa 16 odsto na 10 odsto, od 1. januara 2018. godine. Oni koji osporavaju zakon kažu da će se im plate smanjiti, a mnoga radna mesta su u opasnosti. Zadnjih nedelja, u kontekstu planova koalicije na vlasti da izmeni Poreski zakon i Zakone o sudstvu, u velikim gradovima Rumunije, posebno u Bukureštu, održani su ulični protesti. Sa druge strane, socijaldemokratski premijer Mihaj Tudose tvrdi da svežom fiskalnom reformom u budžet i penzijski fond stiglo bi više novca, a kompanije će raspolagati pojednostavljenim procedurama. Danas je Socijaldemokratska partija saopštila u jednom izveštaju povodom navršavanja deset meseci od preuzimanja vlasti, da je stvoreno više od 250.000 radnih mesta i povećane plate u obrazovanju, zdravstvu i kulturi. Prema socijaldemokratima, ispunjeno je više od 100 ciljeva vladinog programa. Danas, posle sednice Izvršnog Komiteta Socijaldemokratske partije, premijer je najavio da će Nacrt državnog budžeta biti okončan za najviše deset dana, uz napomenu da će povećana minimalna plata u iznosu od oko 410 evra, od 1. januara 2018., biti uključena u budžet.

Šef rumunske države Klaus Johanis izjavio je danas u Geteburgu, u Švedskoj, na Socijalnom samitu o promovisanju ravnopravnih radnih mesta i ekonomskom rastu u Evropskoj Uniji, da bi trebalo da se za povećanje stope zaposlenosti mladih pronadju podsticaji za poslodavce. On je naglasio da se posebna pažnja mora pridati integraciji veoma vulnerabilnih grupa, poput Roma, osoba sa hendikepom ili starih, u tržištu rada. Rumunija se zalaže za obrazovni sistem uskladjen sa potrebama privrede, kako bi se pronašla najbolja rešenja za mlade, s jedne strane, i pripremali mladi za uspešan pristup tržištu radne snage. Na samitu u Geteburgu, na kojem učestvuju šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije, društveni partneri i drugi ključni akteri na visokom nivou, danas je potpisana «Proklamacija o Evropskom stubu Socijalnih prava». Ovo je paket koji sadrži 20 socijalnih prava, medju kojima ravnopravan pristup tržištu radne snage, jednaki radni i platni uslovi, profesionalno osposobljavanje i socijalna asistencija za nezaposlene, ravnopravnost polova, minimalna plata, ravnoteža izmedju radnog i slobodnog vremena.

Državni sekretar za bilateralne i strateške poslove na evroatlantskom prostoru, Djordje Čamba, vodio je razgovore u Nikoziji sa više kiparskih zvaničnika o pitanju migracije i prioritetima rumunskog predsedništva Saveta Evropske unije, u prvoj polovini 2019. godine. Za vreme razgovora sa šefom kiparske diplomatije, Joanisom Kasulidesom, naglašeno je interesovanje za dinamizaciju dijaloga, s obzirom na tradiciju saradnje izmedju dve zemlje, kao i na prisustvo značajne rumunske zajednice na Kipru i poslovne kiparske zajednice u Rumuniji. U oblasti migracije ponovljena je podrška akcijama Evropske unije za učvršćenje saradnje sa spoljnim partnerima, državama porekla ili tranzita, i za nastavljanje implementacije Deklaracije Evropska unija — Turska. Što se tiče istočnog susedstva, naglašena je neophodnost dalje podrške evropskom putu Republike Moldavije. Kiparski zvaničnici ponovili su podršku kandidaturi Bukurešta za mesto nestalnog člana Saveta Bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija za vreme mandata 2020. 2021. i pridruživanju Rumunije šengenskom prostoru.

Komisija Ministarstva obrazovanja u Kijevu procenjuje ovih dana učenike i prosvetne radnike obrazovnih ustanova sa predavanjem na rumunskom jeziku u Transkarpatiji, regionu na jugo- zapadu Ukrajine, gde živi više od 40.000 Rumuna. Prosvetni radnici su veoma revoltirani, smatrajući da bi cilj procene, koja nije obavljena već više godina, bio da dokaže da škole nacionalnih manjina nisu dovoljno uspešne, profesori nedovoljno pripremljeni, a učenici neadekvatno obučavani da bi prešli nacionalne testove. Nastavnici kažu da je ova procena, ustvari, samo oblik maskiranog pritiska i zastrašivanja, usled ospornog zakona o obrazovanju, koji je od nedavno na snazi u Ukrajini, a koji ograničava ustavno pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Krajem oktobra meseca, eksperti Venecijske komisije su boravili u Kijevu, gde su analizirali situaciju nastalu posle usvajanja novog zakona o obrazovanju, koji je naišao i na kritike Bukurešta.

38. Sajam Turizma u Bukureptu okuplja do nedelje više od 200 turoperatera i turističkih agencija. Na sajmu je prisutno 12 zemalja sa osiguravajućim i vazdušnim kompanijama, kao i Županijski saveti iz Rumunije, koji pokušavaju da promovišu sopstvenu turističku ponudu.